Dorotea Šnajder živi u prelepom kraju: pitomi zeleni brežuljci, blještava žuta polja uljane repice u cvatu u letnjim mjesecima. A na istoku – grad Gerlic, arhitektonski biser odmah na granici sa Poljskom. Turisti iz čitavog sveta oduševljeni su starim gradskim jezgrom, s raskošnim kućama građenim u stilu kasne gotike, renesanse i baroka. Ali u tom kraju ima i mnogo „smeđih mrlja“. U tom delu Nemačke je jaka i desničarska scena, u svim nijansama svoje egzistencije.

Ekstremni desničari mrze Doroteu Šnajder. Ona je za njih neprijatelj. Ta majka četvoro dece angažovala se protiv nacista, takozvanih „građana Rajga“ (Reichsbürger) i njihovih simpatizera. Ona je predsednica udruženja „Augen auf Oberlausitz“ i tako želi da senzibilizuje javnost za opasnosti od desnog ekstremizma. Takođe ona se angažuje i u organizaciji inicijative „Paradiesvögel statt Reichsadler“ koja okuplja aktiviste protiv ekstremnih desničara.

-pročitajte još: Protest u Berlinu: potreban je jasan stav društva!

Dorotea Šnajder se sa svojim istomišljenicima suprotstavlja sve vidljivijoj ekspanziji desničara u javnom prostoru. Organizovali su na primer auto-korzo – šarena vozila bila su simbol šarolikost današnje Nemačke. I tako su se provozali magistralom broj 96, na kojoj već neko vreme svake nedelje demonstriraju ljudi koji se ne slažu sa merema protiv korone koje je uvela savezna nemačka vlada. Na tim skupovima vijore se zvanične nemačke zastave, ali i zastave „Nemačkog carstva“ – kao što se moglo videti i prošlog vikenda na velikom protestu u Berlinu. Te zastave, naime, često nose i nemački neonacisti.

Vlada u Berlinu namerava da ubuduće intenzivnije pomaže ljudima poput Dorotee Šnajder. Nakon rasistički motivisanog atentata u Hanauu u pokrajini Hesenu početkom ove godine u kojem je ubijeno devet osoba stranog porekla, kabinet Angele Merkel osnovao je poseban odbor koji se bavi isključivo desnim ekstremizmom. U tom telu nalaze se visokorangirani predstavnici vlasti, a na njegovom čelu je kancelarka lično.

Ove srede (2.9.) odbor se sastao po drugi put, a njegovi članovi saslušali su svedočenja ljudi koji su lično doživeli mržnju, neprijateljstvo, a neki su čak bili meta atentata. „Razgovaramo s onima koji su lično doživeli desni ekstremizam i rasizam“, rekao je savezni ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer. Njegova poruka objavljena je na Tviter-nalogu Ministarstva.

„Hitlerov pozdrav“

Na sastanku u Berlinu učestvovali su i predstavnici organizacija kao što su Fondacija Amadeu Antonio, udruženja migranata, ali i nemački naučnici. Istovremeno, stručnjaci su nemačkoj vladi predstavili svoje preporuke za borbu protiv ekstremne desnice. Među njima je bila i Dorotea Šnajder. Ona vrlo dobro iz sopstvenog iskustva zna kakav je to osećaj kad desni ekstremisti nekome prete. Kaže da je na skupu protivnika vladinih korona-mera videla i ljude koji su pokazali „Hitlerov pozdrav“. Oni su, kaže Šnajder, nju i njene istomišljenike u šarenim automobilima gađali jajima, a neko je na fasadi kuće jedne njene koleginice nacrtao kukaste krstove.

-pročitajte još: Nemačka: Opasnost s desna i u policiji?

„Zaštita od desno-ekstremnih napada“ jedna je od najvažnijih preporuka, kaže Juta Veduven. Ona rukovodi inicijativom „Sühnezeichen Friedensdienste“, koja se povezala s drugim udruženjima i zajedno se anagažuju na prevenciji desnog ekstremizma. Civilno društvo je, kaže, „ključni osnov“ u borbi protiv desničara. Ona se zato zalaže za trajno finansiranje projekata kako „ne bi morali svakih nekoliko godina ponovno da podnosimo zahteve“ za odobravanje sredstava.

Ekspanzija u ruralnim područjima

Hrabri ljudi poput Dorotee Šnajder nadaju se da će dobiti izdašniju podršku. Pogotovo su ruralna područja oduvek bila „plodno tlo“ na kojem ekstremni desničari imaju veću podršku nego u gradovima. „I rastu i dalje.“ A ono što zabrinjava Šnajder je sledeće: „Tamo nemate zaštitu kao u većim gradovima.“ A to osećaju i ljudi koji su diskriminisani – zbog boje kože, porekla ili religije.

I Markus Nirt iz sopstvenog, gorkog iskustva zna koliko je u borbi protiv ekstremnih desničara, rasizma i antisemitizma važna umreženost. On je bivši načelnik u mestu Treglic (Saksonija- Anhalt) i 2015. je podneo ostavku nakon što su se on lično, ali i njegova obitelj, našli na meti. Dobijao je pretnje jer se zalagao za prihvatanje izbeglica. Bilo je čak i pretnji ubistvom. O svojim iskustvima je napisao knjigu „Brandgefährlich - wie das Schweigen der Mitte die Rechten stark macht“ – o tome kako ćutanje društvenog centra jača desničare.

Borba protiv nacista

I Nirt se u sredu zaputio iz Treglica u Berlin, kako bi podržao mrežu organizacija koje rade na prevenciji desnog ekstremizma. Iako on nije više na nekoj političkoj dužnosti, i dalje se s mnogo elana angažuje protiv desničarske propagande, agitovanja i nasilja. I za to već godinama plaća visoku cenu. „Socijalni mobing“, tako to naziva Markus Nirt. Neki od onih koji su ga ranije podržavali, u međuvremenu su se distancirali – zato što kritikuje okruženje u kojem živi i ukazuje na opasnost od ekstremističkih ideja.

„Strategija zauzimanja prostora“ koju sprovode desničari je uspešna, ukazuje Nirt dok priča o regionu u kojem i dalje živi, bez obzira na veliku dozu neprijateljstva s kojom se suočava. Nakon što se povukao s dužnosti načelnika, u Treglic su se doselili novi desni ekstremisti.

Terorista NSU

U jednom selu nedaleko od Treglica živi i Ralf Voleben. Taj neonacista je 2018. u procesu terorističkoj grupi „Nacionalsocijalističko podzemlje“ (NSU) osuđen na desetogodišnju zatvorsku kaznu. Proglašen je krivim za pružanje pomoći u organizaciji ubistava u deset slučajeva. Nakon što je u istražnom pritvoru proveo više od šest godina, on će iza rešetaka morati da provede još tri godine i četiri meseca. Podneo je žalbu na presudu, ali ona još nije pravosnažna i zato je trenutno na slobodi. Sud i državno tužilaštvo smatraju da ne preti opasnost od bekstva.

Činjenica da i osoba poput Volebena živi u blizini Treglica mnogo govori o porastu uticaja desničarske scene u tom regionu, smatra Nirt. Trebalo bi osnovati mrežu „kako bi se suprotstavilo atmosferi koju desničari šire“, naglašava bivši načelnik. A pritom i sam vrlo dobro zna koliko je to teško i koliko to može biti jalov posao. Svejedno, on ne želi da se preda. To važi i za Doroteu Šnajder iz saksonskog regiona Gornje Lužice. „Kad vidite kako jačaju desničarske strukture to može da bude veoma obeshrabrujuće“, kaže ona. Ali uz sledeći zaključak: „Morate ustati kad stvari postanu neugodne. Ja želim da budem uzor mojoj deci.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android