Imena 12-oro ubijenih uklesana su u stepenice ispred Spomen-crkve cara Vilhelma na Brajtšajdplacu u Berlinu – baš kao na nadgrobnom spomeniku.

Anis Amri je 19. decembra 2016. na ovom mestu u smrt poslao 11 osoba, kada je sa ukradenim kamionom uleteo na božićni vašar. Ovaj Tunižanin, koji se u Berlinu prijavio kao izbeglica, prethodno je ubio vozača kamiona. Najgorim islamističkim napadom u Nemačkoj, bavio se od marta 2018. Parlamentarni istražni odbor Budestaga.

Tri godine i tri meseca su poslanici ispitivali oko 180 svedoka i stručnjaka. Sve je zabeleženo na skoro 1.900 stranica i u ponedeljak predato predsedavajućem Bundestaga, Volfgangu Šojbleu.

Postoji samo saglasnost oko opšteg shvatanja da su bezbednosne službe napravile mnogo grešaka. Ali, kada se pokrene pitanje konsekvenci koje treba izvući iz grešaka, tu su mišljenja duboko podeljena.

Opozicione Slobodne demokrate (FDP), Zeleni i Levica zahtevaju korenite promene pre svega u Službi za zaštitu ustavnog poretka i Zajedničkom centru za odbranu od terorizma (GTAZ) nemačke vlade i 16 saveznih pokrajina.

Napad nije morao da se dogodi

Policijske službe su zakazale u analizi opasnosti, misli Martiina Rener (Levica) zbog činjenice da je kasniji atentator bio duže vreme pod nadzorom.

„Bezbednosne snage očigledno nemaju pojma o tome kako funkcioniše džihadistička mreža", misli Rener. Ona smatra da je teza o radikalizovanim pojedinačnim počiniocima pobijena.

Irene Mihalic (Zeleni) isto gleda na stvar. Opasne osobe bi morale pažljivije da se nadziru, zahteva Mihalic. Dokumenti i izjave svedoka veoma jasno pokazuju, „da Amri nikako nije bio samo policijski slučaj".

O tome je govorio nekadašnji šef Službe za zaštitu ustavnog poretka, Hans-Georg Masen, rekavši da Amri nije bio slučaj jegove službe - već policije. Napad nije morao da se dogodi, „i to je za mene posebno tragično", rekao je Masen kao svedok pred Istražnim odborom. Prema njegovom mišljenju, nije bilo ličnih grešaka ili propusta službe koju je vodio do oktobra 2018.

Benjamin Štraser (FDP) i danas vrti glavom kada se seti Masenovog svedočenja. Za njega je jasno: „Tajne službe bi morali čvršće da stegnemo na parlamentarne uzde". Pri tom njegova kritika prevazilazi službe poput Službe za zaštitu ustavnog poretka ili Tajnu službu BND. Ona cilja na saveznu vladu:

„Obećanje o razjašnjenju nije ispunjeno", kaže Štraser. Nije uopšte bilo želje za razjašnjenjem, „zato što se radi o fundamentalnim, strukturalnim pitanjima".

Kritika i na svoj račun

I Irene Mihalic (Zeleni) smatra da savezna vlada nije pokazala volju i spremnost da povuče konsekvence. Uopšte se nije razmišljalo o tome da se, nakon napada u Berlinu i čitavog niza napada u Evropi, „uspostavi konzistentna antiteroristička strategija".

Umesto toga raspravljalo se o zabrani nošenja burke i nanogicama. „Na kraju je nemačka vlada pooštrila zakon o strancima, kako bi demostrirala da je sposobna da deluje, a bez bilo kakve analize."

Međutim, bilo je kritika Istražnog odbora i na sopstveni postupak. Predsednik Savezne kriminalističke službe (BKA), Holger Minh priznao je prilične nedostatke u razmeni informacija između bezbednosnih službi u Nemačkoj i onih na evropskom nivou.

Šef BND, Bruno Kal je to takođe potvrdio. Njegova Tajna služba za inostranstvo i BKA su u jesen 2016, dakle neposredno pred atentat, dobile upit od marokanske tajne službe u kojem je bilo govora o Amrijevim islamističkim aktivnostima. Retrospektivno, Kal smatra da je greška što ove informacije nisu odmah prosleđene Službi za zaštitu ustavnog poretka.

„Nema dokaza za druge počinioce"

Fric Felgentroj iz SPD-a smatra da nije tačno da saveznoj vladi nedostaje političke volje za reforme. Ali, i on takođe zahteva od bezbednosnih službi da izvuku pouku iz sopstvenih grešaka, između ostalog tešnju saradnju sa pravosuđem i inostranim tajnim službama.

No, za razliku od opozicije, SPD polazi od toga da je Anis Amri sam počinio napad na božićnom vašaru. „Nema dokaza da je bilo drugih počinilaca."

I novinarima koji prate ovaj slučaj ostaju mnoga pitanja otvorena.

Ekspert za ekstremizam, Tomas Mozer je napisao knjigu na osnovu utisaka iz Istražnog odbora Bundestaga i drugih odbora u Berlinu i Sjevernoj Rajni-Vestfaliji. Knjiga pod naslovom „Amri kompleks. Jedan teroristički napad, 12 mrtvih i upletenost države" objavio je u julu frankfurtski izdavač Vestend. Autor u istoj knjizi tematizuje i desno-ekstremističku seriju ubistava „Nacionalsocijalističkog podzemlja" (NSU) od 2000-2007. - ali i mutnu ulogu Službe za zaštitu ustavnog poretka.

Levica želi da raspusti Službu za zaštitu ustavnog poretka

Parlamentarni istražni odbori su se i time bavili dugi niz godina. A njihova poruka politici danas kao i nekad: reforma bezbednosne arhitekture.

Međutim, stranke u Bundestagu imaju različite poglede, kako treba promeniti statiku. Najdalje ide Levica: zahteva raspuštanje Službe za zaštitu ustavnog poretka.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu