Prema anketi ARD-Dojčlandtrend, zadovoljstvom vladom (SPD, FDP, Zeleni) koja je na funkciji od 8. decembra 2021. kontinuirano opada od aprila 2022. a sada je dostiglo novi minimum: čak 85 procenata Nemaca je nezadovoljno njenim radom, dok samo 14 procenata pozitivno ocenjuje rad ove koalicije.

ARD-Dojčlandtrend od 1997. godine istražuje zadovoljstvo radom savezne vlade. Samo četiri puta je taj pokazatelj bio još niži: jednom za vreme vlade CDU/CSU i FDP u junu 2010. godine (12 procenata) i čak tri puta za vreme vlade SPD i Zelenih 2003. i 2004. godine (11, odnosno 13 procenata).

Crveno-zelena vlada pod Gerhardom Šrederom je na kraju završila svoj mandat prevremenim izborima 2005. kada je na vlast došla CDU/CSU u kolaciji sa SPD, a kancelraka postala Angela Merkel.

I krajem oktobra 2024. većina Nemaca se izjašnjava za takav izlaz: 54 procenta podržava prevremene izbore, dok 41 procenat želi da koalicija opstane do redovnog termina izbora krajem septembra 2025.

Među pristalicama vladajućih stranaka SPD i Zelenih, većina 77 odnosno 76 procenata je za opstanak koalicije na vlasti.
S druge strane, gotovo svi simpatizeri AfD-a (93 odsto) nadaju se prevremenim izborima. Među pristalicama Unije (CDU/CSU), koja već mesecima vodi u anketama, 69 procenata priželjkuje prevremeni kraj vlade, dok se u redovima Savez Sara Vagenkenht za to zalažu 75 odsto ispitanika.

Kada bi u nedelju bili izbori

Kada bi izbori za Bundestag bili sad u nedelju, konzervativna Unija, CDU i CSU, dobila bi 34 procenta.

SPD bi osvojila 16 procenata glasova, Zeleni 11 procenata, dok bi FDP ostao ispod praga za mandate sa četiri procenta.

AfD bi dobila 17 procenata, dok bi Savez Sare Vagenkneht osvojio šest procenata. Ostale stranke, dvanaest procenata.

Kada je reč o ličnim ocenama, kancelar Olaf Šolc trenutno ima podršku od samo 19 procenata. Poređenja radi, najniži rejting Gerharda Šredera, takođe SPD, tokom sedmogodišnjeg mandata bio je 24 procenta, dok je Angela Merkel (CDU) za vreme svog 16-godišnjeg mandata imala najmanje podršku od 40 procenata.

Bez velikih očekivanja od moguće vlade Unije

CDU/CSU trenutno uživaju najveću podršku i beleže rast od izbora 2021. godine.

Međutim, trenutno samo 23 procenta Nemaca veruje da bi moguća vlada Unije bolje rešavala predstojeće zadatke i probleme u Nemačkoj u odnosu na sadašnju vladu. S druge strane, 16 procenata smatra da bi CDU/CSU bili lošiji. Otprilike svaki drugi ispitanik (53 procenta) smatra da bi vlada pod vođstvom CDU/CSU radila podjednako dobro ili loše kao trenutna vlada.

Velika zabrinutost za ekonomsku situciju

U oblasti ekonomske i fiskalne politike, čak je 83 procenta ispitanika nezadovoljno je radom tzv. „semafor" koalicije. Nezadovoljstvo se posebno usmerava na stranke koje vode odgovarajuća ministarstva: FDP i Zeleni.

Tri četvrtine Nemaca (73 procenta) izražava zabrinutost za ekonomsku situaciju Nemačke. Pored toga, 44 procenta brine da neće moći da održe svoj životni standard, dok se 18 procenata zaposlenih boji za svoje radno mesto.

Kada je reč o državnim subvencijama za kompanije koje investiraju u Nemačku, 67 procenata smatra to ispravnim putem. Generalno smanjenje poreza za preduzeća podržava 54 procenta.

Većina Nemaca jasno preferira Kamalu Haris.

Pred predsedničke izbore 5. novembra u SAD, 74 procenta Nemaca smatra da Kamala Haris deluje ubedljivije od Donalda Trampa, koga podržava samo 11 procenata ispitanih.

Pritom pristalice Zelenih (92 procenta), CDU/CSU i SPD (po 90 procenata) velikom većinom podržavaju Kamalu Haris.

Među pristalicama Saveza Sara Vagenkneht, većina (61 procenat) takođe podržava Haris, dok je 14 procenata više za Trampa, a 25 procenata nije zadovoljno ni jednim kandidatom.

Od pristalica AfD-a, 41 procenat podržava Trampa, dok je 26 procenata više za Haris, a 28 procenata nije ni za jednog od kandidata.

Većina Nemaca veruje da bi predsednica Kamala Haris imala pozitivan uticaj na odnose između SAD i Nemačke (82 procenta), globalnu borbu protiv klimatskih promena (78 procenata), bezbednost u Evropi (77 procenata) i nemačku privredu (75 procenata).

Takođe, većina smatra da ona kao predsednica bila korisna za situaciju u Ukrajini (70 procenata) i na Bliskom istoku (66 procenata). Samo 17 procenata) smatra da bi Donald Tramp u ovim oblastima mogao biti bolji izbor.

Kada je reč o priznavanju rezultata izbora, 80 procenata Nemaca smatra da Tramp ne bi priznao pobedu Harisove, dok je samo 14 procenata smatra da Haris ne bi priznala Trampovu pobedu.

Ovo su rezultati ankete ARD-Dojčlandrend, sprovedene među 1.333 birača ove sedmice, od 28. do 30. oktobra 2024.