Jordan: balansiranje

Jedna od pet osoba u toj ustavnoj monarhiji, uključujući i samu kraljicu, palestinskog je porekla. Želja za palestinskom državnošću i jednakim pravima bliska je za mnoge stanovnike te zemlje. I vladari često govore o tom pitanju.

Ali Jordan je, kako kažu poznavaoci prilika, bliži Izraelu i SAD nego što mnogi tamošnji ljudi misle. Ta zemlja je 1994. iza kulisa potpisala mirovni sporazum sa Izraelom. Dve nacije sarađuju na pitanjima vezanim za bezbednost, recimo po pitanju bezbednosti u kompleksu džamije Al Aksa.

SAD i Jordan su 2021. sklopili su sporazum saradnji u oblasti odbrane koji američkim snagama, vozilima i avionima omogućava ulazak i slobodno kretanje po Jordanu.

U aprilu ove godine, kada je Jordan navodno pomogao u obaranje iranskih projektila koji su preletali njegov vazdušni prostor na putu ka Izraelu, mnogi stanovnici su to doživeli kao izdaju.

Jordan ima diplomatske odnose sa Iranom, ali oni su obično hladni. Nedavna poseta jordanskog ministra spoljnih poslova Ajmana Safadija Iranu zbog razgovora o eskalaciji napetosti u regionu, bila je u stvari retkost.

Egipat: lični interes i diplomatija

Susedni Egipat, pod autoritarnom vladom koju vodi Abdel Fatah el Sisi, takođe mora pažljivo da balansira u svom odnosu sa Izraelom.

Od potpisivanja mirovnog sporazuma s Izraelom 1979. „Egipat je nastojao da uravnoteži svoje nacionalne interese, posebno povezane s nesigurnošću na Sinaju, sa podrškom palestinskom pitanju“, navodi se u poslednjem izveštaju Međunarodne krizne grupe. „To je konkretno značilo da je odbačena bilo kakva direktna odgovornosti za stradanje ljudi u Gazi dok se podržavaju pokušaji da se postigne diplomatski sporazum baziran na rešenju dve države.“

Egipatska bezbednosna i privredna saradnja s Izraelom uobičajena je pojava, a sve do početka sukoba u Gazi Egipat je bio zadužen za granični prelaz između Gaze i Egipta u Rafi. Izraelski zahtevi da mu se sada dozvoli kontrola nadzor nad tim područjem, za Egipat su problematični. A vlada i zabrinutost da se zbog mogućnosti da se sve gora humanitarna katastrofa u Gazi proširi na egipatsku teritoriju.

Egipatska vlada prethodno se protivila Hamasu, smatrajući ga islamističkom organizacijom i pretnjom svojoj vlasti. Ali, u novije vreme taj stav je popustio, a Egipat je odigrao važnu ulogu u pregovorima o prekidu vatre.

Odnosi Egipta s Iranom popravljaju se od 2023, ali takođe imaju tendenciju da budu hladni.

Liban: odluka Hezbollaha

Liban, parlamentarna demokratija, bio je zauzet suočavanjem s sopstvenim političkim i privrednim kriznim situacijama. Ta zemlja nema izabranu vladu još od 2020. i nosi se s jednom od najgorih ekonomskih kriza. Pre toga, libansku vladu uvek su činili predstavnici mnogih različitih verskih i etničkih grupa u zemlji.

Političko krilo Hezbolaha jedno je od takvih. Ono zastupa interese šiitskih muslimana i igra važnu ulogu u upravljanju Libanom, ali zbog toga mora da uskladi sopstvene interese s interesima drugih moćnih grupa, uključujući i libanske hrišćane, sunitske muslimane i Druze.

Vojno krilo Hezbolaha je druga priča. SAD i neke evropske zemlje kategorišu ga kao terorističku organizaciju i smatra se da je ono bolje opremljeno i organizovano od libanske vojske.

Mnogi libanski političari i lokalno stanovništvo ne žele da Hezbolah pokrene veće sukobe sa Izraelom. Oni se plaše da će postati „žrtva onih Izraelaca koji sve više veruju da će im poraz Hezbolaha vratiti osećaj bezbednosti“, naveo je nedavno Arapski centar iz Vašington.

Ali, libanski političari takođe znaju da imaju malo kontrole nad Hezbolahom, koji je najmoćniji igrač u takozvanoj „osovini otpora“, labavoj koaliciji militantnih grupa koje podržava Iran, a koje se protive Izraelu i SAD.

Sirija: obaveze prema Iranu

Otkako je 1948. osnovana država Izrael, Sirija sebe vidi kao zemlju u ratu sa svojim susedom. Često dolazi do razmene vatre između te dve zemlje, iako se na to uglavnom gleda kao na nešto simbolično.

Sada je sirijski diktator Bašar el Asad dužan Iranu koji ga vojno podržava tokom 13-godišnjeg građanskog rata u zemlji. To objašnjava sve veće prisustvo proiranskih milicija u Siriji, uključujući i pripadnike Hezbolaha, kao i druge grupe iz Iraka.

Zbog toga su izraelski napadi na Siriju od 2017. intenzivirani, a dodatno su eskalirali nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra. Napad Izraela u maju na iranski diplomatski kompleks u Damasku, glavnom gradu Sirije, u kojem je ubijen viši iranski komandant, doveo je do velike odmazde Irana.

Irak: protivi se spoljnom uplitanju

Irak ne priznaje Izrael, i iako se iračka vlada – kojom trenutno dominiraju šiitski muslimanski političari – približila Iranu tokom protekle decenije, palestinsko pitanje, kako kažu poznavaoci, preseca sektaške linije.

Unutar Iraka postoji čitav niz militantnih grupa koje takođe pripadaju iranskoj „osovini otpora“. Te grupe i ranije su ispaljivale rakete na američke baze u Iraku, a i pokušavale su (ali uglavnom nisu uspevale,) da pogode Izrael. SAD su im uzvratile.

Iračka vlada i njene snage bezbednosti nastoje ili da tolerišu te grupe ili da imaju malo kontakta s njima.

„Irak je uvek morao da balansira u svom odnosu između SAD i Irana“, rekao je nedavno Marsin al Šamari, spoljni saradnik vašingtonskog trusta mozgova Brukings.

„To nije novost za iračke lidere. Odnos Bagdada s Vašingtonom ima jasne konture, posebno u vezi s iračkim stavom prema Izraelu... Irak dosledno podržava palestinsku stvar i njegov stav o ovom trenutnom sukobu nije oblikovan iranskom podrškom Hamasu.“

Jemen: sve se vrti oko Hutija

Zbog građanskog rata, Jemen je podeljen između međunarodno priznate vlade sa sedištem u Adenu, u južnom Jemenu, i pobunjeničke grupe Huti u severnom Jemenu. Nijedna od njih ne priznaje Izrael.

Jemenski sused Saudijska Arabija prethodno je predvodila koaliciju protiv Hutija, ali otkako je početkom 2022. potpisan sporazum o prekidu vatre, tamo je relativno mirno.

Huti su takođe deo „osovine otpora“. Oni podržavaju Hamas, tvrde da je Izrael sila koja destabilizuje Bliski istok i protive se prisustvu SAD u regionu. U novembru prošle godine počeli su, u znak podrške Hamasu, da raketiraju Izrael i da blokiraju pomorski saobraćaj.

Saudijska Arabija, UAE i Katar: pragmatični i bogati

Autokratske monarhije zalivskih arapskih država zauzele su pragmatičniji pristup trenutnom sukobu. One na Iran gledaju kao na neprijatelja, a prethodno su radile na normalizaciji odnosa s Izraelom.

Godine 2020. Ujedinjeni Arapski Emirati i Bahrein potpisali su takozvani „Abrahamov sporazum“, kojim su uspostavljeni diplomatski kontakti s Izraelom. Činilo se da je Saudijska Arabija sledeća.

Međutim, napadi Hamasa 7. oktobra prošle godine zakomplikovali su taj proces, a napadi Hutija takođe su povećali rizike od daljeg sukoba Saudijske Arabije u Jemenu.

Katar je bio više posrednik. On izbegava normalizaciju odnosa sa Izraelom, ali je zapravo uspostavio ekonomske veze s tom zemljom još 1990-ih. S obzirom na to da je ta zemlja domaćin političkog krila Hamasa, Katar je igrao važnu ulogu u pregovorima o prekidu vatre.

*ovaj članak je najpre objavljen na engleskom jeziku