Argentinski ministar spoljnih poslova Santjago Kafiero saopštio je da se njegova zemlja povlači iz takozvanog Foradori-Dankan pakta, nakon susreta sa svojim britanskim kolegom Džejmsom Kleverlijem u Nju Delhiju, tokom sastanka ministara spoljnih poslova G-20. Argentinska vlada želi ponovo da pregovara o suverenitetu Foklandskih ostrva i stoga predlaže sastanak sa britanskim predstavnicima u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku.

Kleverli je odmah uzvratio: „Foklandska ostrva su britanska", napisao je na Tviteru. Lokalni stanovnici imaju pravo da odlučuju o svojoj budućnosti, ali su odlučili da ostanu Britanska prekomorska teritorija.

Foradori-Dunkan pakt je zajednička izjava iz 2016. koja reguliše istraživanje gasa i nafte, brodarstvo i ribarstvo oko Foklandskih ostrva. Sa tačke gledišta sadašnje argentinske vlade, prethodna vlada je otišla previše u susret Velikoj Britaniji.

Odluka o istupanju iz sporazuma je objavljena upravo u trenutku kada je britanski ministar za Amerike Dejvid Rutli bio u poseti Buenos Ajresu na, kako je rekao, „produktivnim“ sastancima.

„Argentina je odlučila da odstupi od sporazuma koji je doneo utehu porodicama poginulih u sukobu 1982.“, napisao je Rutli na Tviteru, nazvavši odluku „razočaravajućom“. „Argentina, Velika Britanija i Foklandi su imali koristi od ovog sporazuma“, rekao je on.

Folklandski rat 1982.

Obe zemlje su prošle godine obeležile 40. godišnjicu sukoba, koji je odneo živote 900 ljudi: 649 argentinskih vojnika, 255 britanskih vojnika i tri žene koje su živele na ostrvu.

Rat je trajao od početka aprila do sredine juna 1982. U Velikoj Britaniji na vlasti je bila konzervativna premijerka Margaret Tačer, a na tronu kraljica Elizabeta 2. U Argentini je to vreme vladala vojna hunta. Nakon što su argentinske oružane snage pretrpele poraz, obe strane su potpisale primirje. 

Stanovnici arhipelaga su 2013. velikom većinom glasali da ostanu sa Britanijom. Nakon otkrića nalazišta nafte i gasa oko ostrva, sukob se ponovo zaoštrio.

Od početka - vrlo kontroverzno

Foklandska ostrva, arhipelag od oko 200 ostrva, 480 kilometara od Argentine i 1200 kilometara od Antarktika, oduvek su bila razlog za međudržavne sporove. U Francuskoj, Španiji i Južnoj Americi zovu se Malvinska ostrva.

Postoje kontroverze već oko toga ko ih je otkrio oko 1600. godine - Holanđani ili Britanci. U različitim vremenima ostrva su imala francuska, britanska, španska i argentinska naselja. Negde 1770. Zamalo da dođe do rata između Španije (pod čijom krunom je tada bila Argentina) i Britanije koja je potvrdila svoju vlast na tim ostrvima 1833. godine, ali ih Argentina ipak smatra svojom teritorijom.

dr (dpa,afp rtr,)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.