Simon Verdegem bio je uveren da će se lokacija pokazati neoubičajeno bogatom. I ona to i jeste. Verdegem i njegov tim otkrili su ostatke 130 vojnika raznih nacionalnosti, uključujući i nekoliko masovnih grobnica u do sada netaknutim delovim kompleksa rovova iz Prvog svetskog rata koji se nalaze u selu Vijtšate blizu Ipra. Bilo je to strateški ključno mesto u zapadnoj Flandriji, spornoj teritoriji tokom celog rata.

Ali ono što je podstaklo Verdegema da istraži tu lokaciju bio je investitor koji planira da na tom mestu izgradi stambene objekte. Zbog straha da bi ta potencijalno dragocena lokacija mogla da nestane, Verdegem je pokrenuo kampanju prikupljanja donacija koja je na kraju donela više od 200.000 evra, što pokriva oko dve trećine ukupnih troškova za istraživanje lokacije.

Uspešna kampanja za prikupljanje donacija

U projekat su se uključili i Londonski univerzitetski koledž i univerzitet Virdžinija Tek iz SAD, koji radi na 3D-modelu rovovskog utvrđenja. Takvi akademski instituti plaćaju kako bi imali pristup mestu iskopavanja i na taj način pomažu projekat. Takođe, istraživanje je privuklo i neke istaknute pokrovitelje, kao što je britanski istoričar Piter Dojl.

Pored toga, iskorišćena je praktično svaka mogućnost da se projekat subvencioniše – i to ne samo kroz donacije. Omogućene su i ture posetiocima, a arheolozi-amateri mogli su da dođu i da učestvuju u iskopavanjima na jedan dan ili duže. Akademski stručnjaci koji su imali potrebu ili želju za terenskim iskustvom, takođe su bili pozvani da volontiraju, uz obećanje da će im troškovi biti pokriveni ukoliko ostane dovoljno novca.

Jedan od njih je i Ben Gudburn, koji je projekat pomogao dva puta: „Prvobitno sam finansijski pomogao, a onda sam odlučio da i sam dođem ovde“, kaže Gudburn za DW, dok pažljivo briše prašinu sa skeleta.

Iskopavanje istorije 20. veka nije tako uobičajeno u arheologiji. „Neki arheolozi zaista ne vole dva svetska rata“, kaže Gudburn. „To su razarajući, nedavni i dobro poznati sukobi, koji su uništili rimska blaga i misterije koje ona sa sobom nose. Ali, za mene je i to arheologija.“

Lokacija je izuzetno interesantna, a tim je čak pronašao i ostatke električnog kabla u rovovima. Međutim, sistem za drenažu ipak nije bio dobro osmišljen. Irigacioni sistem u toj flandrijskoj regiji građen je vekovima, a uništen je artiljerijskom vatrom u roku od samo nekoliko nedelja. Sve to bilo je uzrok one prljavštine i blata koji su postali sinonim za Zapadni front u Prvom svetskom ratu.

„Zašto ih ne pustite na miru?“

Zbog izuzetne osetljivosti, bageri moraju da vode računa dok traje iskopavanje, pogotovo kada se radi o ljudskim ostacima. Čak je i fotografisanje zabranjeno. Kada arheolozi smatraju da su identifikovali vojnika – nekad uz pomoć dugmadi na uniformi, jezika na kojem je napisana Biblija koju vojnik ima sa sobom, tipa municije ili oružja – ipak je odluka na vladi ili vojsci te države da odluči hoće li ostatke prihvatiti kao „jednog od svojih“. 

Piter Dojl i arheolog Simon Verdegem kažu da je postojao i određeni otpor koji se pojavio u vreme kada je tim pokretao kampanju. „Neki ljudi su nam rekli: ’Zašto ih ne pustite na miru?’“.

Ali za Dojla i ostatak tima, više od 130 palih vojnika teško da bi počivali u miru kao deo temelja novog stambenog prostora. Umesto toga, ostaci pronađeni tokom iskopavanja biće na odgovarajući način sahranjeni.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android