Bliži se 75. godišnjica atentata na Adolfa Hitlera koji je izvela grupa oko Klausa Šenka Grafa fon Štaufenberga. Da li je „Valkira“ uopšte mogla da uspe? Istoričar i oficir Bundesvera Magnus Pal za DW kaže da – jeste.
Oglas
DW: Fon Štaufenberg i mnogi njegovi saborci su godinama bili ubeđene pristalice nacističkog režima. Šta ih je odjednom navelo da žele da ubiju svog vođu Adolfa Hitlera?
Magnus Pal: Pripadnici pokreta otpora protiv Hitlera su svakako mogli biti vođeni različitim ličnim, političkim ili religioznim motivima. Zajednička im je bila borba protiv zločinačkog režima. Kod Fon Štaufenberga, kao oficira generalštaba, i kod ostalih vojnih pripadnika otpora, uz to su dolazili i vojni motivi. Nakon razornih poraza u Staljingradu i severnoj Africi, ovi oficiri su shvatili da će Hitlerovo vođenje ratova odvesti Nemački Rajh u propast. Nakon Staljingrada se takoreći nastavilo sa planiranjem svrgavanja iz 1938. i 1939. godine.
Hitler je preživeo bombaški napad 20. jula sa lakšim povredama. Da li su pokušaj svrgavanja i operacija „Valkira“ imali tada ikakve šanse za uspeh?
Zaista je bilo vrlo važno da Hitler bude ubijen. To je važilo kao preduslov za uspeh državnog udara. Vojnici Vermahta su bili zakleti Hitleru i velikim delom i odani. Da je Hitler bio ubijen, oni bi bili oslobođeni ove zakletve, a put slobodan za rušenje vlasti.
Zaverenicima je za državni udar nedostajala dovoljno pouzdana vojna trupa. Uprkos tome, veruje se, posebno u novijim istraživanjima, da je puč zaista imao izvesne šanse za uspjeh. Naravno, to se u retrospektivi nikada ne možete precizno oceniti, ali postoji nekoliko pokazatelja. Jedan od njih je i pokušaj puča u Parizu. Tako je bilo uhapšeno oko 1.200 pripadnika službe bezbjednosti i SS-a. To pokazuje da je planiranje zaverenika bilo vrlo obećavajuće. U slučaju Hitlerove smrti, moglo je imati uspeha i u odlučujućem centru u Berlinu.
Nakon rata zaverenici su bili optuženi da su delovali iz čistog oportunizma. Kada je postalo jasno da bi rat mogao biti izgubljen, neki oficiri i vojnici su želeli da sačuvaju svoj ugled i glavu, govorilo se posle rata.
Od strane nacionalsocialističke propagande je naravno bilo pokušaja da se otpor potceni. Hitler je postavio smernice za to: Bila je to samo „mala klika zlikovačkih glupih oficira“. Tokom istrage su Gestapo i nacističko vođstvo naravno stekli drugačiji uvid. Danas znamo da je više od 200 ljudi iz civilnog i vojnog otpora aktivno učestvovalo u pripremi i sprovođenju 20. jula.
Ipak, slika „male kriminalne klike“ zadržala se i u vreme rane Savezne Republike. Uprkos potpunom porazu, mnogi Nemci su tada još uvek bili pod utiskom Trećeg Rajha, smatrali su zaverenike 20. jula izdajnicima. Ovde možete videti da je intenzivna propaganda, posebno poslednjih meseci rata, uticala na kolektivno pamćenje Nemaca.
Danas se Fon Štaufenberg i njegovi saborci slave kao heroji otpora. Kada se ta promena mišljenja dogodila među Nemcima?
To se ne može precizno odrediti. Jasno je da se slika Fon Štaufenberga i njegovih saučesnika kao izdajnika dugo održavala u velikim delovima stanovništva – u desničarskim ekstremističkim krugovima do danas. Međutim, fiksacija na Fon Štaufenberga postojala je od početka. Pogotovo jer je sam izvršio atentat, ali i jer je razradio plan puča „Valkira“. Zato je bio neophodan u Berlinu na dan napada.
Danas, 75 godina kasnije, 20. jul predstavlja poziv na hrabro zagovaranje pravde i slobode. Naravno, ideje zavjerenika nisu išle u pravcu uspostavljanja pluralističkog po ugledu na ovo danas. Ali njihova dela, prevedena u sadašnje modele mišljenja i jezika, mogu se bez sumnje shvatiti kao zagovaranje prava i slobode. A to su dva ključna elementa demokratske kulture.
*Doktor Magnus Pal je istoričar i oficir Bundesvera. Kurator je izložbe „'Firer Adolf Hitler je mrtav.' Atentat i pokušaj državng udara 20. jula 1944“. Izložba je otvorena u Vojno-istorijskom muzeju u Drezdenu do decembra.
Osamdeset godina od invazije u Normandiji
Pre 80 godina, savezničke trupe su se iskrcale u Normandiji i otvorile drugi front protiv Hitlera. To je bio početak kraja Drugog svetskog rata, jedan od važnih datuma dvadesetog veka.
Foto: picture-alliance/dpa
Dan odluke
6. juni 1944. je na Zapadu ušao u istoriju kao "Dan D", najverovatnije jer na engleskom "decision" znači odluka. To svakako jeste bio odlučujući dan u Drugom svetskom ratu.
Foto: Imago
Operacija Overlord
Overlord je ime vojne operacije. I plaže u Normandiji na koje su se vojnici iskrcali, dobile su „vojna“ imena: „Juta“, „Omaha“, „zlato“, „mač“ i „Juno“. U to istorijsko iskrcavanje je bilo uključeno 14 nacija. Pored Amerikanaca, Britanaca, Poljaka, Kanađana i Francuza, svoje jedinice su imale i Grčka, Češka i Australija.
Foto: Imago
Vrhovni komandant
Vrhovni komandant savezničkih snaga u severnoj Evropi bio je američki general Dvajt Ajzenhauer, koji je kasnije postao 34. predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Prethodnih meseci Ajzenhauer je već komandovao iskrcavanjem savezničkih trupa na Siciliji i na italijanskom kopnu.
Foto: Imago
Jutro 6.6.1944
Neposredno pred dugo planirani početak tajne operacije "Overlord", u Normadiji je izbilo nevreme sa jakim kišama i olujama. Zbog toga su vođe bile primorani da invaziju odlože za jedan dan – i započnu je u ranim jutarnjim satima 6. juna 1944.
Foto: public domain
Odredi smrti
Oko 160.000 vojnika se iskrcalo na pet delova velike plaže. Oni su napali utvrđenja takozvanog "Atlantskog zida" iza kojeg se ušančio nemački Vermaht. Nezaštićeni saveznički vojnici prvo su morali da trče kroz vodu, zatim preko plaža, potpuno vidljivi za neprijatelja: bili su to odredi smrti.
Foto: AP
Padobranci
Od padobranaca su kasnije postali heroji, malo ih je preživelo. Oni su bili prvi koji su još po mraku skočili iza neprijatelja i tamo osvojili ključne pozicije. Neki od njih nisu kamuflirali samo lica, kao što se vidi na slici, već su korstili indijanske ratne boje i imali frizuru irokeza – kako bi uplašili neprijatelja.
Foto: Imago
Napad iz vazduha i sa mora
Saveznici su prvo bombardovali plaže Normandije. U zaleđu je skočilo hiljade padobranaca, zatim je obali prišlo više od 1000 ratnih brodova i skoro 4200 brodova francuske obalske straže. Hiljade aviona i tenkova su korišćeni za podršku. Po okolnim selima, posebno po nemačkim položajima Vermahta, padala je kiša bombi.
Foto: picture-alliance/akg-images
Uspela obmana
"Operacija Overlord" je uspela između ostalog i zbog toga što je nemačko vođstvo bilo potpuno iznenađeno iskrcavanjem u Normandiji. Saveznici su se potrudili da nacističku Nemačku do poslednjeg trenutka drže u uverenju da će se iskrcavanje desiti nešto kasnije i nešto severnije, u mestu Kale.
Foto: AP
Nacističke vođe na odsustvu
Obmana je uspela: Vodeći nacistički vojni komandanti su bili uvereni da sebi mogu da priušte odsustvo - radi zabave u Parizu ili za odlazak kući. I legendarni general Ervin Romel je otputovao u južnu Nemačku na 50. rođendan svoje supruge. Na slici: Nemački Vermaht 1940. na obali Normandije, ne sluteći da će tu biti poražen, četiri godine kasnije.
Foto: Imago
Hitlera niko nije smeo da probudi
Hitler je tog 6. Juna 1944. Bio u Obersalcbergu. "Špigl" piše da je on o invaziji bio obavešten tek ujutru oko 10 sati. Niko se nije usudio da probudi Firera. Navodno je Hitler euforično reagovao, povikavši: "Vesti ne mogu biti bolje! Englezi su konačno tamo gde možemo da ih pobedimo."
Foto: picture-alliance/akg-images
Jedanaest meseci gubitaka
Mada je invazija u Normandiji jedna od glavnih prekretnica Drugog svetskog rata, trajalo još jedanaest meseci dok rat u Evropi nije konačno završen. Mnogi vojnici koji su se borili u Normandiji, bili su zatim poslati u borbene misije u azijsko - pacifičkom regionu. Tamo je rat trajao do septembra 1945.
Foto: AP
Heroji rata
U sklopu operacije "Overlord" ubijeno je oko 57.000 savezničkih vojnika, 155.000 je ranjeno, 18.000 se vode kao nestali. Na nemačkoj strani je bilo je 200.000 mrtvih. Na dan kada je počela invazija podseća se svake godine. Pored predstavnika vlasti iz svih zemalja učesnica, često iz daleka dolaze i veoma stari veterani.
Foto: AP
Bivši neprijatelji su postali prijatelji
Godine 2004, na obeležavanju iskrcavanja u Normandiji, prvi put je učestvovao i jedan nemački državnik. Kancelar Gerhard Šreder je tada rekao: "Nećemo zaboraviti žrtve" i dodao: "Nemačka koju ja predstavljam, nije stara Nemačka tih mračnih godina." Na slici se grli sa tadašnjim francuskim predsednikom Žakom Širakom.