Aung San Su Ći je rođena 19. juna 1945. u Rangunu, glavnom gradu tadašnje britanske kolonije Burme. Kćerka je kasnijeg narodnog heroja generala Aunga Sana. On nije doživeo nezavisnost svoje zemlje 1948 – godinu dana pre toga je ubijen u atentatu. Ova slika je nastala neposredno pred taj atentat.

Aung San Su Ći je odrasla u Indiji a posle studija se preselila u Englesku. Njen suprug i oba sina su Britanci. 1988, za vreme krvavih nereda i pobune protiv vojnog režima u Burmi, vratila seu otadžbinu. 26. avgusta 1988. je u prvom javnom nastupu zatražila demokratizaciju zemlje. No, vojska je učvrstila svoju moć.

Takozvani „Državni savret za ponovno uspostavljanje prava i poretka“ je 1990. dozvolio održavanje izbora. Partija Aung San Su Ći, Nacionalna liga za demokratiju (NLD), osvojila je 80 odsto glasova. Ali vojno rukovodstvo je ignorisalo rezultate izbora.

1989, pred održavanje izbora, Aung San Su Ći, prvi put se našla u kućnom pritvoru. Do 2015. je tako sa nekolikim prekidima u kućnom pritvoru provela gotovo 15 godina – u svojoj kući na obali mora. Vojna vlast je mogla da joj ograniči kretanje, ali ne i njenu harizmu i uticaj na sledbenike.

1991, Aung San Su Ći je „za svoju nenasilnu borbu za demokratiju i ljudska prava“ dobila Nobelovu nagradu za mir. Nagradu je u Oslu primio njen sin Kim – Aung je strahovala da je u slučaju da otputuje u Norvešku vojno rukovodstvo Mjanmara neće pustiti da se vrati u zemlju.

Za vreme jednog boravka van kućnog pritvora, Aun San Su Ći je održala svoj čuveni govor u kome je odgovorila na mnoga pisma svojih sledbenika i objasnila kako zamišlja demokratiju.

Dok je Aung San Su Ći bila u kućnom pritvoru, njeni sledbenici i političari širom sveta su tražili da bude puštena na slobodu. Pored Nobelove nagrade, od zapadnih država je dobila i mnoga druga priznanja koja takođe nije mogla da primi lično.

Ukidanje kućnog pritvora 13. novembra 2010. označilo je novu etapu u odnosima Aung San Su Ći i vojne hunte. Vojni režim je rešio da izađe iz međunarodne izolacije u kojoj se nalazio, a Aung je bilo jasno da uspehe može ostvariti samo u dijalogu sa vojskom.

2012. Aung San Su Ći je postala poslanica parlamenta. Njena stranka NLD je osvojila 43 od 45 mandata. Bili su to prvi izbori od 1990. na kojima je NLD učestovala. Krajem 2015. bi trebalo da prvi put budu održani slobodni izbori u Mijanmaru – očekuje se pobeda NLD.

16. jula 2012, Aung San Su Ći je, 20 godina nakon što joj je dodeljena Nobelova nagrada, i primila tu nagradu u Oslu. U pratećem govoru je rekla da je nagrada ohrabrila da nastavi borbu za demokratizaciju svoje zemlje. Istovremeno je zatražila međunarodnu pomoć za te reforme.

Krajem 2012, američki predsednik Barak Obama je otputovao u Mjanmar. Tamo je razgovarao sa Aung San Su Ći – u kući u kojoj je provela mnogo godina u kućnom pritvoru. Ta poseta je bila i odavanje priznanja za njenu dugogodišnju borbu.

2014, Aung San Su Ći je doputovala u dvodnevnu posetu Berlinu. Tamo je razgovarala sa nemačkim predsednikom Joahimom Gaukom i dobila nagradu „Vili Brant“ za svoju borbu za ljudska prava i demokratiju. Objasnila je da demokratska budućnost njene zemlje još nije obezbeđena.

Aung San Su Ći na sledećim izborima neće moći da postane predsednica države. Prema ustavu Mjanmara, na toj funkciji ne sme da se nađe lice čiji bračni partner ili dete ima strano državljanstvo. I pored toga, ako njena partija – kao što se očekuje – pobedi na izborima, ona će verovatno dobiti neku visoku političku funkciju.