Predsednička izborna trka bila je napeta do poslednjeg trenutka, a na kraju je o novom austrijskom predsedniku odlučilo svega nešto više od 30.000 glasova, pri 6,4 miliona građana s pravom glasa. Nakon što je juče (23.5.) u toku dana prebrojano i 700.000 glasova poštom, kandidat stranke Zelenih Aleksander Van der Belen je sa 50,3 odsto dobijenih glasova iz izbora izašao kao pobednik, dok je gubitnik Norbert Hofer, kandidat Slobodarske stranke, izbornu trku završio sa 49,7 odsto glasova.

Ovako tesan ishod predsedničkih izbora na vidjelo je izneo stvaranje dvaju potpuno različitih, ali i podjednako velikih političkih tabora u Austriji. Tako se u mnogim komentarima moglo čuti kako zemlja nikada do sada nije bila tako podeljena: na obrazovane, grad i žene većinski za Van der Belena, te na one s manje obrazovanja, selo i muškarce, koji su opet, prema izbornim analizama, većinski glasali za Norberta Hofera.

Ujediniti zemlju

Shodno tome, novi austrijski predsednik je u svom prvom obraćanju javnosti rekao da ta dva tabora želi da ujedini i da želi da bude predsednik svih Austrijanca. „Ovih 50 naprema 50 odsto su dve polovine koje čine Austriju. Na to se može gledati i tako da se kaže 'ja sam jednako bitan kao ti, a ti si jednako bitan kao ja'“, rekao je Van der Belen.

Kako bi se razlike koje su došle do izražaja u predizbornoj kampanji prevazišle, novi austrijski predsednik založio se za privredne reforme koje bi zemlji donele nova radna mesta. Njegova velika nada je u tom smislu novi austrijski kancelar, socijaldemokrata Kristijan Kern, koji je na tom mestu zamenio Vernera Fajmana, za čijeg je mandata u prvom krugu predsedničkih izbora, socijaldemokratski kandidat dobio samo 11,6 odsto glasova. „Raduje nas što je novi predsednik evropski orijentisan, ali nam je jasna i poruka onih birača koji su birali njegovog protivnika“, rekao je novi austrijski kancelar Kristikan Kern.

Vreme političkih turbulencija

Podelu društva o kojoj je poslednjih dana u austrijskoj javnosti bilo reči, osetili su i predstavnici zajednice ljudi s prostora bivše zajedničke države, koja je za ove izbore bila znatno više zainteresovana nega inače – što je još jedan detalj koji ove izbore čini jedinstvenim i neobičnim. Analizirajući spomenuto, predsednik Saveza Srba u Austriji i aktivista bečkog udruženja Matica srpska, Zoran Aleksić, kaže tako da bi ovi izbori mogli da najave burnija vremena na austrijskoj, ali i evropskoj političkoj sceni. „Niko od nas nije želeo da se nađe u ovakvoj situaciji, ali zemlja jeste podeljena, na selo i grad, na obrazovane i neobrazovane, na otvorene i zatvorene, na zadovoljne i nezadovoljne. Selo hoće da se zaštiti od nekih civilizacijskih trendova koji mu se ne dopadaju, grad je u svojoj prirodi otvoreniji i liberalniji. Sada bi bilo najvažnije da ta dva tabora pronađu način da civilizovano razgovaraju, da ne bi došlo do nekih drugih načina da se protivnicima objašnjava sopstveno mišljenje. U ovako napetim situacijama svašta može da se desi“, smatra Aleksić.

Filip Zloušić, predsednik Hrvatskog kulturnog društva Napredak Austrija iz Beča, drži da do velikih promena u austrijskom društvu nakon ovih izbora ipak neće doći, ali da je rezultat izbora jasna poruka velikim narodnim strankama sa socijalnim predznakom i uopšte političkom i medijskom establišmentu. „Nisam od onih koji se predaju euforiji i mislim da se ništa znatno neće promeniti. Mi ne živimo u predsedničkom sistemu, zakone i dalje donosi parlament. Možda će i to da se menja, moguće je, ali za sada je tako. „Lično imam zamerke i jednom i drugom kandidatu. Posebno bih izdvojio zloupotrebu unutrašnjopolitičke situacije u zemlji iz koje dolazim od strane Norberta Hofera i njegove stranke. Naime, oni se neprimereno mešaju u unutrašnje stvari države Bosne i Hercegovine podržavajući samostalnost jednog bosanskohercegovačkog entiteta. To je međunarodnom državnom-pravu nemoguće. Moguće da je da će gospodin Hofer na osnovu toga dobiti izvestan broj glasova naših ljudi ovde u Austriji. No oni možda ne znaju da ta njegova verbalna podrška ne pije vode. Generalno bih rekao da je politika u Austriji još na poslednjim izborima dobila veliki šamar. Očigledno su se političari i mediji udaljili od naroda pa se sada realno stanje kao iznenada pokazuje drugačijim“ kaže Zloušić.

Fahra Salihović-Hajdarević, predsednica udruženje Srebrenica Beč, smatra da je najveću podelu unutar biračkog tela donelo ipak „širenje straha prema svemu drugom i drugačijem“, a od strane predstavnika austrijske Slobodarske stranke. „Širenje straha od drugog i drugačijeg, od terorizma i islama, a od strane partije iz čijih se redova negiraju zločini nad Jevrejima i iz koje svako malo dolaze izjave koje raspiruju rasnu i versku mržnju, podelilo je zemlju. Bilo je takođe propusta u politici prema izbeglicama i azilantima, što se osetilo na broju dobijenih glasova kada su u pitanju partije za koje konkretno mi iz BiH uglavnom dajemo svoj glas“, kaže Salihović Hajdarević.

Austriju istovremeno potresaju brojni finansijski skandali, dodaje ona, kupovna moć građana je oslabila, pa se traži krivac, a birači očigledno kažnjavaju austrijske socijaldemokrate. „Ali to nije ispravno. Okrenuti se pogrešnim vrednostima iz prošlosti je kardinalna greška i neprihvatljivo za nekog ko stremi pravim i istinskim vrednostima socijalne pravde, demokratije i jednakosti u svim oblastima života“ smatra Fahra Salihović-Hajdarević.

Austrijski građani poreklom iz bivše Jugoslavije većinom se tako nadaju da će se velike narodne partije sa socijalnim predznakom ipak vratiti svojim osnovnim vrednostima, te uz novog kancelara na narednim parlamentarnim izborima imati možda više uspeha nego na ovim predsedničkim.

Evropski trend

No slabljenje tradicionalnih političkih stranaka i jačanje populističkih, nije simptomatično samo za Austriju, već za gotovo celu Evropu, smatra bečki politikolog Vedran Džihić i dodaje da predsednički izbori u Austriji upućuju na jedan znatno širi fenomen. „Austrijska politika i podela društva paradigmatična je za veliki deo Evrope. S jedne strane su stranke populističke desnice koje nude jednostavna i većinom nacionalna rešenja za kompleksne globalne probleme, koje podstiču strahove i teže za političkim sistemom autokratskog tipa. S druge strane, nalaze se tradicionalne političke stranke, koje baštine liberalizam i neguju vrednosti pravnih evropskih država, ali koje sve teže pronalaze odgovore na centralna pitanja današnjeg doba“, objašnjava Džihić.

Kako obezbediti radna mesta i socijalni mir, a ne smanjivati socijalne beneficije, kako se suočiti sa bezbednosnim izazovima, a sačuvati otvorenost društva, kako integrisati velike migrantske populacije, a ne podleći resentimanima – u Evropi je sve manje solidarnosti, a sve više podela i ideoloških zaoštravanja, dodaje on. „Austrija je“, tvrdi politikolog Džihić, „sa ovim fifti-fifti rezultatom indikativna za te nove fenomene“.