Nemačka podržava EU-perspektivu za šest balkanskih država, izjavila je kancelarka Angela Merkel u Berlinu, nakon jučerašnjeg (21.2.) susreta s premijerom Makedonije Zoranom Zaevim. Ona je ponovila da su za to neophodne dalje reforme, na primer u oblasti pravosuđa. Istovremeno, kako je naglasila, pomoć Evropske unije, na primer za razvoj saobraćajne infrastrukture, trebalo bi brže da se realizuje.

- pročitajte još: Da li biste se kladili na Srbiju?

Merkelova ni ovoga puta nije precizirala mogući datum pridruživanja pojedinih zemalja Evropskoj uniji, već je ponovila da su u prvom planu uslovi koji moraju biti ispunjeni.

Suzbiti uticaj Rusije, Kine i Turske

Merkelova je kritikovala sporost Evropske unije kada je reč o pomoći zemljama Zapadnog Balkana. Nije problem nedostatak novca, rekla je kancelarka. Pitanje je, kaže, „koliko dugo traje period u kome već postojeći novac ne može da bude potrošen?“ Ljude ne interesuje „treća studija o izvodljivosti“, već, kao i u vreme nemačkog ujedinjenja, kada će biti izgrađen prvi kilometar autoputa, rekla je Angela Merkel.

- pročitajte još: Jedan po jedan ili zajedno u EU?

Evropska unija već sada finansijski pomaže Srbiji, Makedoniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Albaniji i Kosovu u izgradnji prekograničnih infrastrukturnih projekata. U pozadini svega – ocenjuju nemački mediji u kratkim izveštajima nakon susreta Merkel-Zaev – jeste sve veća zainteresovanost Kine, Rusije i Turske za region Zapadnog Balkana. Kineske investicije, složili su se Merkelova i Zaev, u suštini nisu loše, ali, kako je naglasila kancelarka, one ne bi trebalo da budu povezane sa političkim zahtevima.

Pregovori o imenu – samo bez pritiska

Nezaobilazna tema razgovora nemačke kancelarke i makedonskog premijera bio je i spor Atine i Skoplja oko imena Makedonije. „U poslednjih deset godina rešenje nikada nije bilo bliže“, izjavila je Angela Merkel. „Konflikata u regionu ima dovoljno, a jedan manje znači mnogo“. 

- pročitajte još: Pad „Aleksandra Velikog“ – početak rešenja

Kancelarka je dodala i to da pritisak u ovom trenutku nije dobar ni za jednu od strana. „Najbolje je da se razgovara iza zatvorenih vrata“, zaključila je Merkelova i podsetila da su za postizanje dogovora potrebni kompromisi koji su, kaže, ponekad i bolni. Nemačka kancelarka je, inače, telefonom razgovarala i sa grčkim premijerom Aleksisom Ciprasom.

Istorijska godina za Makedoniju?

„Eventualnim rešavanjem spora oko imena, za Makedoniju bi ova 2018. mogla da bude istorijska godina“, rekao je u intervjuu za DW nakon razgovora u Berlinu premijer Zoran Zaev. On se nada da bi u tom slučaju njegova zemlja već u junu mogla da dobije datum za početak pregovora sa EU, a u julu, na samitu NATO, da bude potvrđen i poziv toj zemlji da se priključi vojnoj alijansi. 

- pročitajte još: Atina i Skoplje za okončanje spora

„Mislim da spor oko imena može da bude rešen pre samita NATO, zato što sam dobio prijateljsko ohrabrenje kancelarke Merkel. Nemačka je ubeđena da za svaki problem na svetu postoji i rešenje – pa tako i za ovaj. To ohrabrenje jedne od najvažnijih članica EU i NATO, za mene i za građane znače sigurnost i garanciju da su EU i NATO nadohvat ruke. To ne smemo da propustimo“, zaključio je u intervjuu za DW premijer Makedonije Zoran Zaev.

bg/idj/agencije

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android