Svaki treći Avganistanac ne zna da li će danas imati da jede. Iduće godine bi 97 odsto od četrdeset miliona stanovnika moglo da živi u siromaštvu, upozorile su nedavno Ujedinjene nacije.

„Situacija je gora iz dana u dan“, potvrđuje i Simone Pot iz organizacije Svetska pomoć gladnima. Posebno su seoski predeli na severu zemlje razoreni borbama talibana i vojske, nema bolnica niti škola. „Izuzetno je teško stanje za ljude i porodice“, kaže Pot za DW.

To je izbliza sve video Tankred Štebe, koji je za Lekare bez granica do pre nekoliko sedmica bio u Heratu na zapadu zemlje. Video je strašno neuhranjenu decu, gladne ljude koji su dolazili u Herat jer su im žetve propale. „Lečili smo dete staro 18 meseci koje je doneto sa 3,5 kilograma težine i jedva da je bilo u životu“, seća se Štebe. Dete je umrlo.

I humanitarci u strahu

Kada se neka zemlja suočava sa humanitarnom katastrofom, kad sve zakaže, obično na scenu stupaju baš ovakve humanitarne organizacije koje se trude da pruže najnužnije: hranu, vodu, ćebe, šator, lekarsku negu.

Ali otkako su radikalni islamisti preuzeli vlast, skoro svi humanitarci su morali da napuste zemlju. Štefan Reker tako vodi kancelariju Karitasa u Kabulu – ali iz Nemačke. Kaže, da se on pita, odmah bi se vratio u Avganistan, ali bezbednosna situacija to ne dopušta.

„Drumske pljačke u zabačenim predelima postale su veliki problem, a nisu to bile pre dolaska talibana. U Kabulu dolazi do otmica imućnijih ljudi“, priča Reker za DW. Rukovodstvo Karitasa strahuje da bi i njemu, kao strancu, pretila otmica pa ga ne pušta da se vrati.

Svi naši sagovornici kažu da je kolaps avganistanske ekonomije srž problema. Pred bankama su redovi, ljudi pokušavaju da podignu kompletne ušteđevine. I pre dolaska talibana Avganistan je živeo na infuziji stranih donacija, ali one više ne stižu zbog sankcija.

„Lekari mesecima ne primaju platu. Avganistanski zdravstveni sistem oduvek je bio slabašan, a sada se slama i ono malo što je postojalo. Mi pokušavamo nešto, ali ne možemo da podmirimo potrebe ljudi“, kaže lekar Štebe.

Reker ukazuje na još jedan problem koji ima Karitas: „Za nas rade mnoge mlade, neudate žene. Boje se prinudne udaje za nekog talibanskog borca.“ Zato ne odlaze na posao, ne pomažu ljudima na licu mesta.

Talibanima se ne može verovati

Simone Pot kaže da njena organizacija planira da organizuje posebnu pomoć za zimu. Zahlađenje će, kako se pribojava, doneti pravu katastrofu. Ali, još ne znaju kako da donesu potrepštine do ljudi. „Kako da platimo prodavce ćebadi, kako da prenesemo pomoć preko granice?“, pita se ona. „To je pravi logistički izazov.“

Za sada makar imaju napismeno od talibanskih vlasti da je humanitarna pomoć dopuštena širom zemlje. Zato Svetska pomoć gladnima planira da narednih nedelja u zemlju vrati i strane humanitarce – ako se nešto ne promeni.

Karitas tako nešto ne planira jer se u obećanja i pisane dozvole talibana ne može pouzdati. „Rukovodstvo talibana kaže jedno. Ali njihovi borci na licu mesta imaju svoje interese i rade drugo“, kaže Reker. Dešavalo se da talibanski borci prete humanitarcima. Među talibanima ima manjih posebno radikalnih jedinica koje ne slušaju rukovodstvo.

Naši sagovornici se slažu da se situacija ne može bitno popraviti dok ekonomija ne proradi ili Avganistan ne dobije svež novac spolja. Na nedavnom samitu G20 je dogovorena jednokratna pomoć. Ali, i ona će se brzo potrošiti.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.