TV uživo

Avio-linija Beograd-Priština otvara nove koridore

Intervju | 21.01.2020

Esat Beriša prilikom potpisivanja dokumenta u ambasadi SAD u Berlinu

Koji su sledeći koraci nakon dogovora o otvaranju avio-linije Beograd-Priština? O tome u intervjuu za DW govori generalni direktor Kosovske uprave civilnog vazduhoplovstva Eset Beriša.

DW: Gospodine Beriša, šta je tačno potpisano u ponedeljak u Berlinu?

Eset Beriša: Reč je pismu o namerama kojim je nemačka kompanija „Lufthanza“ izrazila interesovanje za otvaranje avio-linije Priština-Beograd. U ime institucija Kosova obećali smo da ćemo to podržati, u smislu pribavljanja dozvola i različitih odobrenja za otvaranje te avio-linije. To se radi u okviru procesa normalizacije vazdušnog prostora Kosova koji kontroliše NATO, odnosno u okviru normalizacije kompletnog vazdušnog prostora na Zapadnog Balkana, uključujući i Kosovo.

Ovo je inicijativa ambasadora Ričarda Grenela da se ljudi i roba transportuju i vazdušnim putem. Trenutno dve države povezuju kopnene rute, ali vazdušni put ne postoji, jer on ne funkcioniše od 1999. Ovo je i korak ka normalizaciji odnosa dveju država.

Šta bi sada trebalo da usledi?

To će zavisiti od sporazuma koji će kosovske vlasti sklopiti sa NATO u okviru normalizacije kosovskog vazdušnog prostora. Prema Vojno-tehničkom sporazumu iz 1999. godine, odgovornost za vazdušni prostor Kosova preuzeo je NATO, odnosno Kfor. Kosovske vlasti blisko sarađuju sa zvaničnicima Kfora u smislu koordinacije i odobravanja letova koji se odvijaju u vazdušnom prostoru Kosova.

U okviru normalizacije vazdušnog prostora Kosova, nadležnosti će biti prenete lokalnim vlastima, odnosno Upravi za civilno vazduhoplovstvo i Agenciji za kontrolu leta Republike Kosovo.

Da li su možda i neke druge kompanije osim „Lufthanze“, odnosno njene ćerke-firme „Jurovingsa“ zainteresovane za letove na liniji Beograd-Priština?

Nemamo takve informacije, ali očekujem da će biti i drugih ponuda, odnosno da će se i druge aviokompanije uključiti. I Kosovo i Srbija su potpisnice Sporazuma o zajedničkom evropskom vazdušnom prostoru koji omogućava avio-prevoz u svim zemljama Evropske unije, kao i zemljama-partnerima, odnosno zemljama Zapadnog Balkana. Tržište za vazdušni saobraćaj je dakle slobodno, nije ograničeno, ali je potrebno da države daju odobrenje aviokompaniji za saobraćaj u njenom vazdušnom prostoru. Dozvola za let može se izdati samo nakon što se prihvati proces normalizacije kosovskog vazdušnog prostora koji sada kontroliše NATO.

Kada se može očekivati da će se taj sporazum iz Berlina sprovesti?

U stalnom smo kontaktu s predstavnicima NATO u vezi s tim procesom. Imali smo sastanke i prošle godine, a uskoro ćemo organizovati i sastanak stručnjaka koji će odrediti vazdušne koridore potrebne za saobraćaj prema susednim državama. Nakon dogovora, biće određene koordinate za koridore koje će služiti i za tu dogovorenu avio-liniju.

Kakvu korist ima Kosovo od toga?

Republika Kosovo ima korist od delimične normalizacije kosovskog vazdušnog prostora zbog otvaranja vazdušnih koridora ka susednim državama. Koridori koji prolaze kroz vazdušni prostor Kosova sada idu samo preko Severne Makedonije. Ovaj korak omogućava otvaranje i drugih koridora, prema drugim državama, poput Srbije, Crne Gore i Albanije.

Da li će kosovski Albanci imati pravo da, prilikom presedanja u Beogradu borave u tranzitnom delu aerodroma?

Da, mehanizmi koji se koriste za protok ljudi i robe koji su dogovoreni u okviru dijaloga između Kosova i Srbije 2013. primenjivaće se i za vazdušni saobraćaj.

Američki ambasador je ocenio da je potpisivanje ovog dokumenta „istorijski“ čin. Da li i vi to tako vidite?

Verujem da jeste, zato što se time ruši blokada vazdušnog prostora Republike Kosovo koja postoji od 1999. godine. To je veoma pozitivan korak u cilju potpune normalizacije vazdušnog prostora kroz otvaranje novih koridora ka drugim zemljama.

Eset Beriša je generalni direktor Kosovske uprave civilnog vazduhoplovstva; u Berlinu je u ponedeljak (20.1.) potpisao zajedničku izjavu sa Lufthanzom o otvaranju avio-linije Priština-Beograd.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Anila Šuka