1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Društvo

Bajati šarm nemačkog školstva

1. jul 2019.

Nemačkim školama su na raspolaganju milijarde evra za nabavku računara i digitalizaciju nastave. Ali problemi druge vrste se gomilaju, tako da je nabavka elkektronske opreme tek sporedna stvar.

Digitale Schule Deutschland Herten
Foto: Imago/biky

Dopisnik Prve nemačke televizije (ARD) iz Berlina, Martin Šmit, napisao je tekst o problemima sa kojima se suočavaju nemačke škole. On predstavlja direktora gimnazije iz Zindelfingena, na jugozapadu Nemačke, Boda Filipsena. Direktor bi trebalo da se pozabavi usmenom maturom i sastancima sa roditeljima. Ali ga zaokupljaju drugi problemi. Mora da organizuje sastanak sa psihijatrom jedne depresivne učenice. Osim toga, sa odeljenjem za javni red komunalne uprave mora da dogovori novčanu kaznu za učenika koji stalno izostaje sa nastave.

„Na njegovom radnom stolu je pozivnica za ispraćaj dvanaestoro kolega. Niko od njih ne ide u penziju. Na kraju školske godine ističu njihovi ugovori. Sledeće godine će doći dvanaest novih kolega. Mada je to želeo, on stare kolege nije smeo da zadrži", piše autor.

Svaki deseti čas otpada

Jena od profesorica kojima nije produžen ugovor je Katrin Pankala. Ona je posle fakulteta u gimnaziji odradila praktičnu nastavu, dobila je polugodišnji ugovor da zameni koleginicu na bolovanju, ali ne i perspektivu.

„Tek sam počela u školi, pokušala sam da se prilagodim učenicima i kolegama, a već tražim novi posao“. Ona je dobila novi stalni posao, ali u drugom kraju Nemačke, na krajnjem severu, u Hamburgu. Samo u nemačkoj pokrajini Baden-Virtenberg godišnje bez posla ostane 2000 novih gimnazijskih profesora.  A razredi imaju i do 34 učenika.

85 odsto učenika stranog porekla u petom razredu

Direktor Filipsen kaže da je ovakvo stanje problematično jer su izazovi s kojima je suočena škola sve veći. „Sve više učenika dolaze iz porodica gde je situacija teška. Moramo da preuzmemo sve veći vaspitni rad. Za učenike je kontinuitet sve i sva, godišnji odlazak osobe od poverenja je otrov za uspeh učenika“. Gostima pokazuje veliku kartu sveta u hodniku. Na svih pet kontinenata je plavom bojom označeno preko 70 zemalja iz kojih potiču njegovi učenici. U petom razredu deca došljaka čine 85 odsto učenika.To je izazov. „Ne radi se samo o znanju nemačkog već i poznavanju kulture. Najmanje njih ima osnovnu demokratsku socijalizaciju", kaže direktor. „Pravna država, socijalna država, sloboda medija, to su stvari koje učenici samo uslovno znaju u zemljama iz kojih potiču“. Međutim, nema dodatnog nastavničkog kadra za nastavu sa tom decom.

Ovde teoriju uče buduće kozmetičarkeFoto: imago/O. Ring

Direktor ne želi samo da kuka ili da priča priče, kao ministri kulture ili političari u Berlinu. Kaže da postoje mnoge lepe stvari kojima se škola može pohvaliti. Na primer, zajedništvo učenika bez obzira na njihovo različito poreklo. Međutim, direktor, koji krajem godine ide u penziju, nema dlake na jeziku. Posebno ga ljuti zapuštenost školske zgrade. Kao i mnoge druge škole u  Nemačkoj ona je poprilično stara. Pre neki dan su na prvom spratu izmerili temperaturu od 43 stepena. I to na hodniku koji zimi ne može nikako da se ugreje na više od 16 stepeni.  „Škole imaju šarm šezdesetih godina prošlog veka. Učenici su navikli na drukčiju klimatizaciju u šoping centrima“, kaže Filipsen.  On dodaje da učenici i po tome brzo shvate šta se u društvu ceni – konzum a ne obrazovanje.

 „Kao mercedes koji ne izlazi iz garaže

U prostoriji sa računarima je jasno zašto se direktor može radovati „Digitalnom paktu“ svezne države i pokrajina, prema kojem će računarska oprema u nemačkim školama biti obnovljena. Trenutno postoji samo 16 starih računara na 22 razreda. „Već sada se kaže da pet milijardi evra, koliko je predviđeno za digitalnu modernizaciju škola, neće biti dovoljno, jer će već za pet godina nova oprema biti otpisana kao zastarela i moće da se nabave novi računari“, konstatuje direktor.  Osim toga, servisna podrška je važna, bez redovnog održavanja i najbolja oprema brzo postaje bezvredna. „Kao mercedes koji čami u garaži“, kaže Filipsen.

Autor teksta na kraju kaže, da je Filipsen, kao i skoro svi direktori gimnazija, samo formalno prvi čovek jedne obrazovne institicije. Ustvari, on je „upravnik deficita". „To je tako uprkos stalnom ponavljanju da je obrazovanje važno za budućnost društva“, kaže Filipsen i dodaje: „Ponekad pomislim kada začepim neku rupu da time na drugoj strani sigurno nastaje nova“.

dd,ts,ard,

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi