Džo Bajden u zapadnom Jerusalimu – to znači vanredno stanje u gradu. Svuda su stroge mere bezbednosti, angažovano je više od 15.000 policajaca i volontera.

Bajden se sastaje sa Jairom Lapidom, premijerom u aktuelnoj prelaznoj vladi. U Izrael ga je pre dve sedmice pozvao zapravo Naftali Benet koji se tada nalazio na čelu koalicione vlade, ali je on u međuvremenu podneo ostavku.

Prema planu posete, Bajden će posle razgovora sa Lapidom otići na Zapadnu obalu, a posle toga odleteti za Saudijsku Arabiju. On je poslednji put u Izraelu zvanično boravio 2016. godine – kao potpredsednik SAD za vreme vladavine Baraka Obame.

Otada se region promenio: Izrael, Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE), Bahrein i Maroko su, dok je predsednik SAD bio Donald Tramp, potpisali takozvani Abrahamov sporazum o normalizaciji diplomatskih odnosa. Neki sada strahuju da bi Vašington mogao da smanji interesovanje za zbivanja na Bliskom istoku.

„Prekretnica Iran“

„SAD ne bi smele sebi da dozvole povlačenje iz regiona“, kaže Ksenija Svetlova, politička analitičarka i bivša poslanica izraelskog Kneseta, „ali kada je reč o Iranu, nalazimo se na prekretnici.“

Saveznicima SAD u regionu, dodaje Svetlova, potrebna je „snažna i samouverena Amerika“ koja „neće dopustiti da ovde nastane vakuum koji će ispuniti druge sile“.

U pozadini takvih strahovanja je zabrinutost zbog iranskih nuklearnih ambicija. Zbog toga je proteklih godina došlo do određenog zbližavanja Izraela sa nekim zemljama Persijskog zaliva.

Prelazni premijer Jair Lapid je prošle nedelje izjavio: „Prilikom ove posete ćemo razmotriti i šanse, i izazove. A diskusija o izazovima će biti koncentrisana pre svega na Iran.“

„Zašto putujem u Saudijsku Arabiju“

Posebnu pažnju javnosti je izazvalo Bajdenovo najavljeno putovanje u Saudijsku Arabiju. Mnogi se nadaju da će doći do otopljavanja odnosa između te zemlje i Izraela. Rijad je do sada uvek poručivao da će normalizacija tih odnosa biti moguća samo nakon osnivanja suverene palestinske države.

U subotu je Vašington post objavio Bajdenov komentar pod naslovom: „Zašto putujem u Saudijsku Arabiju“. On je tu naglasio da će biti prvi predsednik SAD koji direktno leti iz Izraela za Saudijsku Arabiju.

To je, kako piše, „mali simbol za korake normalizacije odnosa između Izraela i arapskog sveta na kojoj radi moja vlada“.

Bajdenova poseta Saudijskoj Arabiji je i znak promene politike – još za vreme predizborne kampanje, Bajden se zalagao da se Rijad, zbog kršenja ljudskih prava, tretira kao „parija“. Povod je bilo ubistvo saudijskog novinara Džamala Kašogija 2018. godine.

Predsednik SAD će 15. i 16. jula učestvovati i na samitu Saveta za kooperaciju u Persijskom zalivu koji se održava u Džidi. Tu će se razmatrati razvoj zajedničkih ciljeva na planu energetike i sigurnosti prehrane, između ostalog, i zbog rata u Ukrajini.

„Zlatna era“

Mnogi smatraju da je još uvek prerano za javnu normalizaciju odnosa Saudijske Arabije i Izraela. „Dobra vest je da Saudijska Arabija, koja je važna zemlja na Bliskom istoku, više ne vodi neprijateljsku politiku prema Izraelu“, kaže general-major Amos Gilead, direktor Instituta za politiku i strategiju u gradu Hercliji.

Prema njegovim rečima, Izrael i Saudijska Arabija su već imali niz informativnih kontakata: „Sve u svemu, živimo u najbolje vreme. Ja to zovem zlatnom erom u našim odnosima sa arapskim zemljama.“

Osim toga, intenzivirana je i bezbednosna saradnja Izraela i SAD. Prošle godine Pentagon je prebacio Izrael iz okrilja Centralne komande SAD i Evrope u nadležnost Centralne komande (CENTCOM). Što znači da izraelska vojska sada – direktno ili indirektno – sarađuje sa arapskim zemljama, iako neke od njih nisu zvanično ni priznale Izrael.

Pred Bajdenovu posetu su brojni izraelski mediji pisali o uspostavljanju „sistema za rano upozoravanje“ i formiranju „regionalnog odbrambenog saveza“ koji bi jače integrisao Izrael u region.

„Jedan od ciljeva (posete) je jačanje i učvršćivanje nezvaničnog saveza protiv pretnji u koje spada i Iran“, objašnjava Gilead.

Sastanak u Vitlejemu

Pred odlazak u Saudijsku Arabiju, predsednik SAD bi trebalo da poseti i jednu palestinsku bolnicu u Istočnom Jerusalimu. A u petak ujutro bi u Vitlejemu trebalo da se sretne sa palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom.

Crkva u palestinskom gradu koji se slavi kao mesto Hristovog rođenja spada u omiljene turističke destinacije. Ali stanovnici Vitlejema na Bajdenov dolazak gledaju sa pomešanim osećanjima. Jer, sve su manji izgledi da će živeti u nezavisnoj državi i da će biti prekinuta izraelska okupacija.

„Situacija se pogoršava, nazadujemo. Pritom je palestinskom narodu neophodno potrebna pozitivna perspektiva“, smatra palestinski student Simon Rišmavi (20). „Svet više ne obraća pažnju na nas, niko ne gleda ovamo.“

Njegova koleginica Miral Asaf slično vidi situaciju. Ona se nada da će Bajden „videti kako ovde izgleda realnost“ i kaže da se „u medijima mnoge stvari koje se ovde dešavaju iskrivljeno predstavljaju“.

Palestinci i predstavnici vlade SAD nastoje da obnove odnose koji su uzdrmani za vreme vladavine Donalda Trampa. Bivši predsednik SAD je ambasadu svoje zemlje prebacio iz Tel Aviva u Jerusalim, a tamošnji palestinski konzulat je zatvorio – bio je to raskid sa dotadašnjom višedecenijskom politikom Vašingtona.

Za predstavnike palestinske vlade jedna od najvažnijih političkih tema je ponovni otvaranje palestinskog konzulata – koje je obećao Bajden. Izrael se tome striktno protivi.

Bajden je u prošlosti već tražio od Izraela da prekine sa gradnjom naselja na palestinskim područjima i da radi na rešenju u vidu dve države. No, trenutno ne izgleda da bi moglo da dođe do poboljšanja izraelsko-palestinskih odnosa.

Protesti zbog ubistva novinarke

Bajdenova poseta Palestincima će verovatno biti propraćena i protestima zbog reakcije SAD na ubistvo američko-palestinske novinarke Širin Abu Akle.

Ona je ubijena hicem iz vatrenog oružja 11. maja ove godine dok je na terenu izveštavala o jednoj operaciji izraelske vojske u Dženinu na Zapadnoj obali.

Sada je porodica novinarke uputila Bajdenu otvoreno pismo u kojem traži od njega da se pobrine da se ubice izvedu pred lice pravde. A zatražili su i da se lično sastanu s njim.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.