1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
PolitikaSjedinjene Američke Države

Bajden nudi Ukrajini sličnu zaštitu kao Izraelu

9. jul 2023.

Uoči samita NATO u Viljnusu, Bajden izjavio da su SAD spremne da - nakon završetka rata - Ukrajini pruže sličnu zaštitu kao Izraelu. Ulazak Ukrajine u NATO - će potrajati.

Džozef Bajden pred put za Evropu gde će prvo 10.07. posetiti London. (09.07.2023.)
Džozef Bajden pred put za Evropu gde će prvo 10.07. posetiti London. (09.07.2023.)Foto: Susan Walsh/AP/picture alliance

Neposredno pre početka samita NATO, predsednik SAD Džozef Bajden je dao je konkretnu ponudu Ukrajini za tražene bezbednosne garancije. U intervjuu za CNN on je rekao da su SAD spremne da - u periodu između završetka ruskog agresorskog rata i mogućeg ulaska u NATO - Ukrajini pruže sličnu zaštitu kao Izraelu.

SAD već pružaju značajnu podršku Ukrajini: prema sopstvenim izjavama, od početka rata krajem februara 2022. pružile su ili obećale vojnu pomoć u ukupnom iznosu od više od 40 milijardi američkih dolara.

Bajden: Ulazak Ukrajine u NATO će potrajati

Proces pridruživanja zapadnoj vojnoj alijansi će potrajati, rekao je Bajden za CNN. U međuvremenu, SAD bi mogle Ukrajini da obezbede neophodno oružje i sposobnosti za odbranu. Bajden je, međutim, naglasio da bi to bilo zamislivo samo u slučaju prekida vatre i mirovnog sporazuma.

Ulazak Ukrajine u NATO sada, rekao je Bajden, značilo bi „rat sa Rusijom" zbog principa NATO o kolektivnoj odbrani. Osim toga, on je rekao da ulazak u NATO zahteva od država da „ispune sve uslove, od demokratizacije do čitavog niza drugih pitanja."

Bajden je u subotu u intervjuu za ABC takođe rekao da ne misli da je Ukrajina spremna za članstvo u NATO. „Mislim da u NATO-u ne postoji konsenzus o tome da li sada, usred rata, uključiti Ukrajinu u NATO ili ne", rekao je Bajden

Kirbi: Ukrajina mora da sprovede reforme

Džon KirbiFoto: Evelyn Hockstein/REUTERS

Ukrajina tek treba da sprovede neke reforme da bi mogla da se pridruži NATO, rekao je za ABC direktor za komunikacije Bele kuće Džon Kirbi. Osi mtoga, Ukrajina je u ratu. F

okus NATO-a stoga mora biti da osigura da Ukrajina bude uspešna u svojoj odbrani i da ima vremena i prostora da radi na reformama. Na samitu će zemlje NATO-a jasno stavili do znanja „da će NATO na kraju biti budućnost Ukrajine", rekao je Kirbi.

Zelenski:  Odluke da se donesu na samitu a ne unapred

Neposredno pre nego što je Bajdenova ponuda postala poznata, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je od zemalja NATO ponovo zatražio jasne bezbednosne garancije. Sastanak u Viljnusu ima smisla samo pod tim uslovom, rekao je on u intervjuu za američku televiziju ABC.

Volodimir ZelenskiFoto: Yuriy Dyachyshyn/AFP/Getty Images

„Hoćemo da sve odluke budu donete tokom samita. Neću da idem u Vilnjus radi zabave, ako je odluka prethodno već doneta", rekao je Zelenski.

Samit NATO u Viljnusu počinje u utorak. Ključna tačka razgovora biće nastavak podrške Ukrajini. Trebalo bi da bude reči i o tome kakve bezbednosne garancije NATO može dati zemlji nakon završetka ruskog agresorskog rata. Ukrajina je ranije poželela da u Viljnusu dobije zvaničan poziv za ulazak u NATO – ali je malo verovatno da će se to dogoditi.

Makejev: Ne sme više biti dvosmislenosti

Ukrajinski ambasador u Nemačkoj, Aleksij Makejev, rekao je agenciji dpa da NATO više ne bi trebalo da dozvoljava bilo kakvu dvosmislenost - čak i ako pridruživanje Ukrajine neće moći da se desi danas ili sutra.

Aleksij MakejevFoto: BeckerBredel/IMAGO

„Na samitu u Viljnusu očekujemo jasan poziv i pravac za ulazak u NATO", rekao je Makejev.

Greške napravljene na samitu NATO 2008. u Bukureštu ne bi trebalo da se ponove, rekao je ambasador. U to vreme se posebno Nemačka, pod tadašnjom kancelarkom Angelom Merkel, odupirala brzom prijemu Ukrajine u alijansu.

„Da je Ukrajina bila članica NATO još 2014. sigurno ne bi došlo do aneksije Krima, rata u Donbasu i sada ruskog agresorskog rata velikih razmera", rekao je Makejev.

SAD - godišnje 3,8 milijardi za Izrael

SAD podržavaju Izrael sa oko 3,8 milijardi američkih dolara svake godine – od čega značajan deo ide na odbranu od projektila i vojne tehnologije. Prema nedavnom izveštaju Istraživačke službe američkog Kongresa, od Drugog svetskog rata - nijedna zemlja na svetu nije dobila veću podršku SAD.

Gvozdena kupola, ispaljena maja 2023. u Aškelenu u IzraeluFoto: JINI/Xinhua/IMAGO

Kongres SAD je u martu 2022. odobrio milijarde dodatnih sredstava za odbrambeni sistem „Gvozdena kupola". SAD su pomogle u razvoju ovog sisetma odbrane od raketa koji se koristi od 2011. i koji između ostalog, uništava, rakete kratkog dometa dok su još u vazduhu. „Gvozdena kupola" je takođe simbol za ulogu SAD kao zaštitne sile Izraela.

dr(ard,dpa,ap)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi