Američkom predsedniku Bajdenu ostalo je još samo nekoliko meseci na funkciji, tako da je vreme za oproštajnu turneju. Nakon što je morao da odloži posetu zbog uragana Milton, Bajden je sada stigao u Nemačku.

On je prvi predsednik Sjedinjenih Država posle Džordža H. V. Buša, kome je uručen Orden za zasluge Savezne Republike Nemačke. Orden mu uručio nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer. „Time savezni predsednik odaje počast doprinosu predsednika Bajdena nemačko-američkom prijateljstvu i transatlantskom savezu, koje je Bajden značajno oblikovao i ojačao tokom pet decenija“, saopštila je Kancelarija saveznog predsednika pre prvobitnog datuma posete početkom oktobra.

Odnos između SAD i Evrope, posebno između SAD i Nemačke, za Bajdena je bio veoma važan. Završetkom njegovog predsedničkog mandata završava se i jedna era.

„Mislim da ga možemo tako nazvati (poslednjim transatlantskim predsednikom)“, kaže za DW Mišel Igan, profesorka na Američkom univerzitetu u Vašingtonu i ekspertkinja za odnose SAD i Evrope. „To je zbog njegove dugogodišnje saradnje s NATO, Minhenske bezbednosne konferencije i Odbora za spoljne poslove američkog Senata, kroz koje je upoznao mnoge evropske lidere pre nego što je postao predsednik.“

Zašto je Bajden tako veliki transatlantista?

Bajden je rođen 1942. godine. Odrastao je u zemlji koja je pomogla Nemačkoj da se obnovi nakon Drugog svetskog rata. Nakon izgradnje Berlinskog zida 1961. godine, mogao je da posmatra kako Zapadna Nemačka postaje jedan od najvažnijih partnera SAD tokom Hladnog rata.

„U politici je od 1972. godine, a u oblasti spoljne politike je oblikovan pod uticajem hladnoratovskog iskustva“, kaže za DW Piter Sparding, potpredsednik Centra za proučavanje Predsedništva i Kongresa. „Nemačka je praktično bila centar tog sukoba“, dodaje Sparding.

Bajdenovo iskustvo u spoljnoj politici bilo je od velike važnosti i u vreme kada je bio potpredsednik Baraka Obame.

„Obama je imao veoma malo iskustva sa spoljnom politikom“ kada se kandidovao za predsednika, kaže Igan. „To je bio razlog zašto je Bajden postao njegov potpredsednik. Bajden je imao veze i potrebno znanje.“

Obama je tokom svojih mandata bio veoma popularan u Evropi, jer je obnovio transatlantske odnose nakon predsedništva Džordža V. Buša, kaže Igan. Ali Bajden je bio taj koji je imao emocionalnu vezu s Evropom, a ne Obama.

SAD i Nemačka – mnogo sličnosti

I danas, tokom Bajdenovog predsedavanja, Nemačka ostaje važan partner SAD. Te dve zemlje pružaju najveću podršku Ukrajini u njenoj borbi protiv Rusije. Pored toga, SAD i Nemačka najviše ističu pravo Izraela na samoodbranu u aktuelnom sukobu na Bliskom istoku.

Igan ističe da, pored sličnih stavova na međunarodnoj sceni, dve zemlje povezuju i slični unutrašnji politički izazovi. „I SAD i Nemačka trenutno se suočavaju s političkom podelom“, kaže ekspertkinja za transatlantske odnose.

U SAD, demokrate i republikanci čine dva ideološki jasno razdvojena tabora koji se često žestoko suprotstavljaju, ako ne i bore, jedni protiv drugih. U Nemačkoj, kako navodi Igan, jačanje desničarske populističke i delimično ekstremno desničarske Alternative za Nemačku (AfD) pokazuje političku podelu u društvu.

„Druga paralela, prema mom mišljenju, jeste pitanje granica i graničnih kontrola“, kaže Igan. „Nemačka je pokrenula pitanje graničnih kontrola, uprkos slobodi kretanja u šengenskoj zoni i EU.“

Nakon što je u avgustu 2024. godine jedan migrant nožem ubio troje ljudi u Zolingenu, Nemačka je pooštrila svoju migracionu politiku. To je takođe uključivalo uvođenje ili proširenje kontrola na svim nemačkim granicama – uključujući i one s drugim državama EU. Taj korak nije prošao bez kontroverzi u Nemačkoj.

A u SAD, demokratska kandidatkinja za predsednicu i aktuelna potpredsednica Kamala Haris često tokom predizborne kampanje nailazi na kritike zbog imigracione politike i bezbednosti na američkoj granici s Meksikom. Na početku svog predsedničkog mandata, Bajden je to pitanje praktično stavio u njen domen, ali sada njen protivnik, Donald Tramp, najradije kritikuje ilegalne imigrante, koje smatra odgovornima za veliki deo problema u SAD.

SAD se okreću drugim partnerima

Bajden se smatra poslednjim velikim transatlantistom, jer će Nemačka igrati manje važnu ulogu u spoljnoj politici SAD nego ranije. Osim toga, više neće moći kao ranije da se oslanja na SAD kao na branioca evropske bezbednosti, kaže Piter Sparding.

„Nemačko-američki odnosi će izgledati drugačije u budućnosti, bez obzira ko će biti sledeći predsednik“, kaže Sparding. „SAD se okreću Indo-Pacifiku i takođe reaguju na Kinu kao ozbiljnu konkurenciju. Tako da s američke strane postoje očekivanja da će zemlje poput Nemačke preuzeti veću odgovornost u Evropi i oko nje.“

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku