Govor koji će američki predsednik Džozef Bajden održati u utorak popodne (21. februar) ispred predsedničke palate u Varšavi biće važna poruka svetu. Tako je to najavio domaćin, poljski predsednik Andžej Duda.

Američki državni sekretar Entoni Blinken je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji dao mali uvod u taj „veoma značajan govor“: biće reči o putu koji je zajednički savladan u prvoj godini rata, o aktuelnoj situaciji i posvećenosti uspehu Ukrajine koju je napala Rusija. „To je i naš uspeh“, rekao je Blinken.

Bajdenova zamenica, potpredsednica Kamala Haris, citirala je svog šefa u Minhenu i ponovila obećanja koja je on više puta davao. „SAD će nastaviti svoju snažnu podršku Ukrajini onoliko dugo koliko je to potrebno“, rekla je Haris na bezbednosnoj konferenciji. „NATO je jači nego ikad. SAD nepokolebljivo stoje iza člana 5 i NATO.“

Te rečenice, koje garantuju odbranu Evrope u slučaju ruskog napada, predsednik SAD će sigurno ponoviti u utorak u Poljskoj. Nije slučajno to što će Bajden govoriti istog dana kada i ruski napadač Vladimir Putin namerava da se obrati naciji.

Bajden želi da se obrati svetu i ne prepusti Putinu da sam istupi na svetskoj sceni dva dana uoči godišnjice ruskog napada na Ukrajinu, ocenjuje Mihail Baranovski, šef varšavskog predstavništva trusta mozgova Nemački Maršalov fond.

„Predsednik Bajden može da razgovara sa Poljacima, sa Ukrajincima, ali najvažnije je to što može i sa kompletnom transatlantskom zajednicom i sa američkim narodom. Mislim da će on naglasiti jedinstvo i da bi trebalo ostati jak, ostati uz Ukrajinu u dugoj borbi i moguće u dugom ratu sa Rusijom“, kaže Baranovski.

Istočno krilo okuplja se Varšavi

Glasine koje su se mogle čuti u Varšavi, da će u Poljsku doputovati i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski kako bi se sastao sa Bajdenom i još devet šefova država i vlada, do sada nisu potvrđene.

U sredu će se u Varšavi, naime, okupiti predstavnici država od Baltika do Rumunije (Estonija, Letonija, Litvanija, Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska, Bugarska i Rumunija). To su zemlje na istočnom krilu NATO, u neposrednoj blizini Rusije i Belorusije, kao i Ukrajine.

Finska, koja takođe deli dugu granicu sa Rusijom, ali zbog protivljenja Turske još nije uspela da uđe u NATO, ne učestvuje na samitu takozvane „Bukureštanske devetorke“.

Poljski političari su proteklih dana više puta isticali da američki predsednik dolazi u Varšavu drugi put u jedanaest meseci. Time se, ocenjuju, odaje počast vojnom i strateškom značaju Poljske i ističe dobro prijateljstvo sa SAD.

U intervjuu za američki TV-kanal CNBC, načelnik poljske armije, general Rajmund Andrejčak, ukazao je da je rat protiv Ukrajine učvrstio promenu fokusa u Sjedinjenim Državama. „Fokus iz vremena Hladnog rata jasno je pomeren sa Nemačke na Poljsku. Geostrategija je važna, geografija je važna, kao i naš napor da stabilizujemo Zapad.“

Da li je, dakle, Poljska sada glavni američki saveznik u NATO? Marek Madej, politikolog sa Varšavskog univerziteta, ne misli tako: „To što je fokus stavljen na Poljsku nije stvar izbora ili preferencija. Svi transporti za Ukrajinu moraju da idu preko Poljske i zato je to više stvar logike, geopolitičke logike.“

Američki vojnici u Evropi

S tim se slaže i šef varšavske kancelarije Nemačkog Maršalovog fonda Mihal Baranovski. Interesi SAD i Poljske su, kaže, u ratnoj situaciji toliko podudarni, da ostali različiti politički stavovi između nacionalno-konzervativnog poljskog predsednika Dude i liberalnog demokrate Bajdena, ne igraju veliku ulogu.

„Mislim da je za Bajdena i njegovu administraciju Evropa u celini najvažniji saveznik, a NATO najvažniji savez. Čak i ako se fokus zbog rata pomeri na istok, uloga Nemačke, Francuske, Velike Britanije ili Italije neće zbog toga biti umanjena“, ocenjuje Baranovski za DW.

Većina od oko 100.000 američkih vojnika u Evropi stacionirana je u Nemačkoj (oko 38.000). Zatim slede Italija i Velika Britanija. U Poljskoj trenutno ima oko 10.000 američkih vojnika i oni su tamo uglavnom na bazi rotacije.

Ipak, postoji i stalni istureni štab američke vojske, koji bi mogao brzo da obezbedi raspoređivanje dodatnih snaga. SAD su u Poljskoj na čelu borbene grupe NATO koja broji oko 1.000 vojnika.

Poljska i druge istočne zemlje NATO mogle bi na sastanku sa Bajdenom da zahtevaju više američkih trupa i njihovo stalno stacioniranje. „Ako se ukaže prilika, poljska vlada će tražiti više“, kaže politikolog Marek Madej. Nejasno je, međutim, da li će predsednik na to da odgovori pozitivno.

Vojna saradnja Poljske i SAD već sada je veoma bliska. Na to je ukazao i načelnik poljske armije, general Andrejčak. Poljska već godinama troši dva odsto svog BDP na odbranu. „Većina najsavremenije opreme dolazi iz Sjedinjenih Država. Ratni avioni, višecevni raketni bacači, tenkovi M-1, najsavremeniji na svetu, i čitav niz drugih programa… A mi ćemo učiniti još više“, rekao je Andrejčak za CNBC.

Kakva će biti poruka Putinu?

Američki predsednik Bajden je u martu prošle godine dospeo na naslovne strane nakon govora u Varšavi u kojem je rekao: „Bože, ovaj čovek ne može da ostane na funkciji.“ Mislio je pritom na ruskog vladara Vladimira Putina.

Bela kuća je nakon toga ublažila tu spontanu Bajdenovu izjavu i nije se založila za promena režima u Moskvi. Bajden je, međutim, u tom govoru otišao i korak dalje, i ratnog vođu Putina nazvao „kasapinom“, s obzirom na stradanje civila u Ukrajini. Skoro godinu dana kasnije, američka administracija potvrdila je da Putina smatra odgovornim za najteže ratne zločine.

Biće zanimljivo kako će se Bajden ovoga puta obračunati sa neprijateljem u Kremlju. A predsednik bi mogao i da prokomentariše mogući put za okončanje rata.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.