Ovaj utorak je u Majncu protekao u redovnim poslovima, kao što je i objavljivanje bilansa za treći kvartal ove godine. Kad je reč o firmi „Bajontek“ (BioNTech), te brojke nimalo ne odgovaraju vestima od dana ranije: to preduzeće ne samo da opet nije ostvarilo nikakvu dobit – što nije niko ni očekivao – već je jurnulo duboko u minus i dugove.

A to se u stvari moglo i očekivati: užurbana trka za vakcinom u svim takvim laboratorijama se u poslovnim knjigama naziva „povećani troškovi poslovanja“. Tako se Bajontekovom minusu od 30,1 milion evra, što je bilo početkom godine, pridružilo još 210 miliona duga. Ukupno, to je firma koja je u minusu od 351,7 miliona evra.

-pročitajte još: Za građane Evropske unije obezbeđena vakcina

Teoretski, Bajontek je od svog osnivanja bio gubitaš koji nikad nije ni ostvario dobit. Ali sada, nakon vesti o vakcini, berzanska vrednost Bajonteka  veća je od Lufthanze ili Komercbanke: još u oktobru je vrednost njenih deonica bila 18,4 milijardi evra, a ona sad raste iz sekunde u sekund.

Iza Bajonteka doduše stoje dva izuzetna naučnika, osnivači Ugur Sahin i Olem Tureči. Ali kao što je to obično slučaj, džepovi naučnika nisu preterano duboki, tako da iza njih stoje imućni investitori koji su od početka uz firmu. To su braća Tomas i Andreas Štringman, koji su stekli ogroman imetak farmaceutskom firmom „Heksal“ (Hexal). U septembru 2007. braća su se odlučila da pomognu u osnivanju Bajonteka.

Znaju kako da privuku ulagače

Bajontek je firma koja danas ima sedište u Majncu i u kojoj radi oko 500 stručnjaka. Ukupno je inače zaposleno 1.300 ljudi u 60 zemalja sveta. Firma posluje ne samo zahvaljujući stotinama miliona braće Štringman, koji su vlasnici polovine preduzeća, ona je i izuzetno uspešna u akviziciji drugog kapitala. Od ukupno 479 miliona evra koje su investitori prošle godine uložili u sve nemačke firme u području biotehnologije, u kasu Bionteka slilo se više od pola: 290 miliona evra.

Investitori i ogromne kompanije su naročito su počeli da stižu kada je Bajontek pokazao da je daleko odmakao u potrazi za vakcinom protiv korone. Pre svega je reč o američkom farmaceutskom gigantu, koncernu „Fajzer“ (Pfizer), čiji je godišnji promet: nešto preko 50 milijardi dolara. Oni su u Bajontek došli još proletos. Preuzeli su troškove istraživanja, ali još je važnije to što su preuzeli i brigu oko stvaranja proizvodnih kapaciteta. Kako piše nemački magazin „Špigel“, Fajzer namerava da već do kraja sledeće godine ima kapacitet za proizvodnju milijardu i po doza vakcine. A da podsetimo, to je vakcina koji u stvari još i ne postoji, odnosno nije dobila dozvolu za upotrebu zato što nadležne službe tek treba da utvrde da ono ne izaziva opasne propratne pojave.

„To je naša vakcina“

Rizik je dakle ogroman, ali i pritisak da se što pre pronađe vakcina. Taj rizik je u velikoj meri preuzeo Fajzer, jer samo takav gigant to finansijski može da izdrži. Istovremeno je jasno da će i dobit od tog projekta u najvećoj meri otići u kasu američkog koncerna. Kako prenose mediji, Fajzer je obećao da će učestvovati sa oko 750 miliona dolara, a dobit bi trebalo da se podeli. Ali osnivač Bajonteka, Sahin, neprestano ponavlja: to je vakcina firme iz Majnca, „to je naša tehnologija“, prenosi „Špigel“.

-pročitajte još: Vakcina stiže – maske ostaju

Kako bi pomogla u stvaranju ogromnih proizvodnih kapaciteta, i nemačka vlada je Bajonteku stavila na raspolaganje 375 miliona evra. A u Kini, Biontek i Fajzer sarađuju s kineskom kompanijom „Fosun farma“ (Fosun Pharma). Ona je obezbedila deset miliona doza vakcine za Kinu, Hong Kong i Makao. Za to je, kako pišu mediji, u istraživanje uložila 50 miliona dolara, a platiće 85 miliona dolara za proizvodnju po licenci.

Iz krugova Evropske unije u utorak se čulo da ne vide nikakvih problema u toj saradnji Bajonteka i Fajzera. Pregovori su završeni i dogovoreno je da će svih 27 zemalja-članica istovremeno da dobije pristup prvim dozama vakcine koje budu proizvedene. Pregovori su se zapravo vodili mesecima, jer su se, pogotovo s druge strane Atlantika, mogle čuti izjave da će najpre biti snabdeveno domaće, dakle američko tržište. Ali Evropska unija je joü u septembru objavila da želi 300 miliona doza vakcine.

Kada se dakle sagleda ta jagma koja vlada za njihovim proizvodom, jasno je da u Bajonteku niko ne brine zbog minusa od tristotinak miliona evra, pa čak i ako se dobit deli s američkim koncernom. Jer tu nije u pitanju samo vakcina protiv korone, tu je i ugled koji je firma stekla i u svetu biotehnologije i u svetu novca. Zato jedan od braće Štringman za list „Virtšaftsvohe“ kaže: „Bajontek bi mogao da postane ’Amazon’ u sektoru biotehnologije.“

ar/hb/aš (rtr. afp, dpa)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android