Nepuna tri meseca od osnivanja koalicije za borbu protiv Islamske države (IS) u Briselu je održan za sada najveći sastanak na temu borbe protiv džihadista koji deluju na teritoriji Sirije i Iraka. Predstavnici 62 zemlje i organizacije koje trenutno čine ovu koaliciju, na čelu sa SAD, u sedištu NATO u Briselu potvrdili su spremnost da se zajedno suprotstave jednoj od najvećih terorističkih pretnji na svetu: „Naša borba će se verovatno meriti u godinama, ali naši napori već daju značajne rezultate“, poručio je sa sastanka američki državni sekretar Džon Keri. On je dodao da učešće velikog broja zemalja daje kredibilitet i snagu koaliciji da se ne bori protiv džihadista „samo na teritoriji Iraka i Sirije, već i da spreči svaku moguću podršku koju oni mogu da imaju širom svet“.

U globalnoj borbi protiv Islamske države svaka članica koalicije doprinosi u okviru svojih mogućnosti. Jedan broj zemalja već dva meseca učestvuje u vazdušnim napadima na položaje oko 30 hiljada boraca IS, koliko se procenjuje da ih ima u Iraku i Siriji. Ostale države pomažu kroz humanitarne akcije, razmenu informacija i suzbijanje potencijalne podrške terorizmu na svojim teritorijama, a među njima su države Zapadnog Balkana.

Šefica diplomatije Hrvatske Vesna Pusić poručuje da je koalicija tu da se bori protiv terorističkih grupacija koje užasnim metodama nastoje da se domognu vlasti, novca, naftnih izvora i kontrole nad ljudima: „Sastali smo se kako bismo demonstrirali zajedništvo od Japana, preko arapskih država, EU, SAD i svih država našeg regiona. U pitanju je široka koalicija koja uključuje i borbu protiv stranih plaćenika i ekstremista koji sa naših prostora odlaze u borbu“, kaže Pusić. Ona ponavlja stav da se sam naziv Islamska država u ovom kontekstu pogrešno koristi jer se „ne radi niti o islamu niti o državi“ već o skupini ekstremista i terorista.

Rat se ne dobija bombama

Jedan od učesnika sastanka u sedištu NATO, srpski šef diplomatije Ivica Dačić, dodaje i to da je u pitanju „vrsta rata koji se ne može rešiti bombama“. Dačić je naglašava da je čitav svet opredeljen za tu borbu i da su i Srbija i sve zemlje regiona aktivne učesnice ove koalicije: „Mi ne možemo da pomognemo na način na koji to mogu bogatije i razvijenije zemlje, ali možemo da prilagodimo svoje zakonodavstvo i da činimo korake u cilju sprečavanja regrutacije i odlaska takozvanih stranih boraca i plaćenika sa naše teritorije. Istovremeno možemo da zaustavimo i eventualne tokove finansiranja takvih organizacija.“

Daćić je na sastanku u Briselu podsetio da je još pre pojave pretnje od strane Islamske države, na teritoriji nekadašnje Jugoslavije evidentirano postojanje pokreta vehabija i da danas postoje oni koji su regrutovani iz Raške oblasti, sa Kosova i iz BiH i koji se nalaze u redovima islamista na teritoriji Iraka i Sirije. „Za nas će biti problem kada se oni vrate. Zato je i predloženo da se napravi baza podataka svih osoba koje učestvuju na tim ratištima. Tu ne mislim samo na IS, već svuda po svetu. Za Srbiju nije dobro da bilo ko od njenih građana učestvuje u bilo kojem ratu koji se Srbije ne tiče“, poručio je šef srpske diplomatije.

Rušenje ideologije IS

Pored Srbije i BiH je tokom ove godine usvojila čitav niz zakona koji se odnose na zabranu odlaska njenih građana da se kao dobrovoljci bore na drugim teritorijama. „Ranije to nije bilo nezakonito, ali sada smo rešili taj pravni vakuum i broj takvih odlazaka iz BiH je radikalno smanjen“, izjavio je ministar spoljnih poslova BiH Zlatko Lagumdžija. Lagumdžija kaže da je BiH uvek imala veliki senzibilitet kada je u pitanju humanitarna pomoć za žrtve rata i zločina i da je, u skladu sa svojim mogućnostima, uvek spremna na takvu vrstu doprinosa u okviru koalicije okupljene u borbi protiv Islamske republike.

Lagumdžija ocenjuje da je „najteži, ali i jedini pravi način“ za borbu protiv Islamske države delegitimizacija njene ideologije: „To je moguće ciljanjem u samu srž onoga što se dešava, a to su nepravda, siromaštvo, ali i nerešeno palestinsko pitanje koje razara arapski svet i stvara plodno tle za različite vidove ekstremizma. U BiH udaranje u temelje takve ideologije znači više EU, više bezbednosnih struktura kao što je NATO, odnosno naša sve veća evro-atlantska integracija. To će doneti nove investicije, otvoriti nova radna mesta, obezbediti vladavinu prava i samim tim boriti se protiv onoga zbog čega ne samo naši ljudi već i oni širom EU odlaze, jer se osećaju marginalizovano. Udarac na nepravdu i siromaštvo je borba ne samo protiv IS već protiv svakog terorizma“, zaključuje Lagumdžija.

Zvaničnici zemalja Zapadnog Balkana ocenjuju da u ovom trenutku regionu ne preti direktna opasnost od mogućih terorističkih akcija boraca Islamske države.