Kada je Mađarska pre tri godine (jula 2015.) podigla ogradu na granici sa Srbijom kako bi sprečila migrante iz Azije da stignu u Evropsku uniju, bilo je jasno da će sve veći broj migranata, uglavnom izbeglica iz kriznih područja u Aziji, potražiti nove puteve za odlazak u zapadne zemlje. Ubrzo je uspostavljena „nova balkanska ruta“, koja iz Azije i Afrike, preko Grčke, Albanije, Crne Gore i Srbije vodi u Bosnu i Hercegovinu, državu koja sa EU (Hrvatskom) ima granicu dugu više od 1.000 kilometara.

Krajem 2017. i početkom 2018. godine počeli su da stižu izveštaji o povećanom prilivu ilegalnih migranata u BiH. U tu zemlju u sve većem broju počinju da dolaze migranti iz Pakistana, Avganistana, Sirije, Iraka, kao i država severne Afrike. Iz Azije se do BiH, prema svedočenjima migranata iz Pakistana i Avganistana, putuje i po dve godine, pri čemu se krijumčarima i korumpiranim službenicima daju velike svote novca.

Migranti granicu između BiH i Srbije, odnosno BiH i Crne Gore, prelaze na više lokacija, nakon čega se upućuju u unutrašnjost, u Sarajevo i prema krajnjem zapadu zemlje – do Velike Kladuše i granice s Hrvatskom. Migranti su u Sarajevu nedavno podigli i šatorsko naselje u centru grada, nakon čega su ih vlasti prebacile u izbeglički centar Salakovac kod Mostara.

Preko Velike Kladuše i Hrvatske do Nemačke

Vlasti Velike Kladuše izjasnile su se protiv smeštaja migranata na području te opštine. Nadležni tvrde da je bezbednost građana ugrožena, što potvrđuje i nedavni slučaj ubistva prilikom međusobnog obračuna migranata u toj opštini.

Više stotina migranata koji se tu nalaze smešteno je u prihvatnom centru Trnovi. Tuče migranata zabeležene su i u izbegličkom centru Salakovac u Hercegovačko-neretvanskom kantonu, gde je jedna osoba izbodena nožem. Ti slučajevi zabrinuli su lokalne stanovnike koji traže efikasniji angažman policije i izražavaju sve glasnije negodovanje zbog boravka migranata u njihovom susedstvu.

Migranti nastoje da se, preko Velike Kladuše, gradića u severozapadnoj BiH na granici sa Hrvatskom, domognu Hrvatske, odnosno Evropske unije. Kao krajnje odredište najčešće navode Nemačku, ali i druge države EU, poput Italije ili Austrije. Zato su policije BiH i Hrvatske pojačale kontrolu granice kako bi sprečile ilegalne prelaske migranata iz BiH u Evropsku uniju. Na području Velike Kladuše migranti u manjim ili većim grupama pokušavaju da pređu granicu na više lokacija. Policija je intervenisala u nekoliko navrata, dok je međunarodni granični prelaz Maljevac nakratko bio i zatvoren.

Prenapregnute službe BiH

Granična policija BiH pojačala je kontrolu svoje granice u cilju sprečavanja ilegalnih migracija, odnosno sprečavanja ilegalnih prelazaka migranata iz Srbije i Crne Gore na teritoriju BiH. Direktor Granične policije BiH Zoran Galić traži veću fleksibilnost timova na terenu, jer migranti pronalaze nove pravce kretanja, šumske i teško prohodne puteve, uključujući reke.

„Višemesečni pojačani angažman Granične policije, kao i nedostatak kadra, iscrpeo je ljudske i materijalno-tehničke kapacitete“, upozorava Galić. On podseća da se od utorka (20.6.) u kontrolu istočne granice BiH uključuju i policijske snage distrikta Brčko i entiteta Republike Srpske.

Politički analitičar i nekadašnji saradnik Međunarodne grupe za krize (ICG) Srećko Latal smatra da BiH, poput ostalih balkanskih zemalja, nije u stanju da se samostalno nosi s tim problemom. „Evidentno je da se BiH, zbog svoje unutrašnje situacije, još teže nosi s tim problemom u odnosu na susedne zemlje jer, pored ekonomskog, bezbednosnog i humanitarnog aspekta, ima naglašene i dodatne političke i etničke elemente. Bez ozbiljnije pomoći EU, bojim se da će BiH i ostatak Balkana, tokom ove godine još dublje ući u migrantsku krizu sa potencijalno ozbiljnim posledicama“, kaže Latal za DW.

BiH mora biti spremna i za zatvaranje granica

Praksu zatvaranja granica za migrante prva je uvela Mađarska praveći ograde na granici sa Srbijom. Latal upozorava da će i BiH, htela to ili ne, morati da sledi primer ostalih zemalja. „Ako dođe do zatvaranja granica, pre svega hrvatskih, vrlo je izvesno da će BiH morati da pokuša da zatvori svoje granice, prvenstveno istočne. Sada je veliko pitanje, imajući u vidu karakterističan teren na Balkanu, da li je tako nešto uopšte moguće u potpunosti uraditi, bilo između BiH i Hrvatske, bilo između BiH i Srbije, odnosno BiH i Crne Gore. Potrebna je mnogo konkretnija, brža pomoć EU“, zaključuje Latal.

Podršku Evropske unije traže i zvaničnici Bosne i Hercegovine. Ministar bezbednosti te zemlje Dragan Mektić izjavio je u utorak (19.6.) u Briselu, na sastanku ministara unutrašnjih poslova Zapadnog Balkana, da ilegalne migracije zahtevaju zajednički, evropski pristup. Ministri su zaključili da jačanje kontrole granica, borba protiv krijumčarenja ljudi i zajedničko suzbijanje ilegalnih kretanja ljudi, ostaju prioriteti EU i država Zapadnog Balkana. Evropska unija je, u međuvremenu, odobrila milion i po evra za pomoć migrantima u BiH. To može da olakša privremeno zbrinjavanje migranata u toj zemlji, ali neće zaustaviti tokove na „novoj balkanskoj ruti“.

U BiH je do 17. juna 2018. godine ušlo 6.643 migranta, dok je zahtev za azil u toj zemlji podnelo njih 611. Procenjuje se da više od 50.000 ilegalnih migranata želi da „novom rutom“ uđe u Bosnu i Hercegovinu.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android