„Jedan, dva, dolazi mama, tri, četiri i moj tata dolazi…" Tako odzvanja iz učionica Gete-centra u Tirani. Grupa dece uzrasta od osam do 12 godina uči nemački uz muziku i pesme. To je prvi kurs za decu koji nudi Gete-centar u Tirani.

„Roditelji su nas često pitali za kurseve za decu i sada, kada smo se preselili u novu zgradu, imamo dovoljno prostorija da i njih ponudimo", kaže za DW direktorka Gete-centra Petra Belke-Kampos.

Interesovanje za nemački jezik, kulturu i samu Nemačku, u Albaniji je veoma veliko. Potražnja za nemačkim kursevima poslednjih godina je sve veća. Novi Gete-centar ove godine posećuje oko 4.000 ljudi, 22 odsto više nego prethodne godine. To je jedan od razloga za preseljenje u novu zgradu.

Ali interesovanje za učenje nemačkoj jezika nije veliko samo u Albaniji. Sve više zainteresovanih je i u Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Srbiji i Turskoj. „Poznavanje nemačkog na Balkanu nikada nije bilo tako dragoceno kao danas", kaže Matijas Makovski, šef odseka Gete-instituta za područje jugoistočne Evrope sa sedištem u Atini. Brojke govore same za sebe: najnoviji podaci pokazuju koliko je u jugoistočnoj Evropi porastao broj onih koji uče nemački jezik. „Na kursevima Gete-instituta, u školama koje su deo mreže Škole – partner za budućnost (PASCH), kao i na univerzitetima, nemački trenutno uči oko 63.500 ljudi u Makedoniji, 307.000 u Bosni i Hercegovini, 140.000 u Srbiji i 268.530 u Grčkoj", kaže Makovski. Porast broja polaznika beleže i privatne škole.

Jezik kao preduslov za zapošljavanje

Neriona Vorpsi (25), Keti Miča (23), Lueda Bašo (23) i Ardit Dirmiši (22) studirali su medicinu u Tirani i u Nemačku žele da odu na specijalizaciju. Da li će u Nemačkoj ostati i zaposliti se, to još uvek ne mogu da kažu. Erjona Sela (19) ima konkretne planove: upravo polaže maturu i rado bi u Nemačkoj studirala elektrotehniku i postala astronautkinja. Preko medija je saznala za diplomiranu fizičarku Lauru Vinterling, koja želi da, kao prva nemačka žena, ode u svemir.

Najveći broj učesnika kurseva u zemljama jugoistočne Evrope su mladi ljudi. Po pravilu imaju završenu srednju školu, često i fakultetsku diplomu i žele da se pripreme za novi posao, praksu ili studiranje. Neretko se radi o drugom studiju, a ima i onih koji u Nemačkoj ili nekoj drugoj zemlji u kojoj se govori nemački, žele da doktoriraju, objašnjava Petra Belke-Kampos.

Nemački i iz zadovoljstva

Ali ne uče svi nemački da bi napustili svoju zemlju. Bledar Kira, inženjer i njegova žena Matilda, psihološkinja, kažu da nemački uče iz zadovoljstva i da bi proširili znanje. Eglantina Steri (52) i Ajger Hila (25) nemački uče iz sasvim drugog razloga. Eglentinin sin je u Nemačkoj studirao elektrotehniku i sada radi za „Dajmler" u Štutgartu. „Često ga posećujem i rado bih da razgovaram s njegovim prijateljima ili da se sama sporazumevam u gradu", kaže Eglantina. Ajger bi želeo da može da razgovara sa svojim rođacima koji su rođeni i odrasli u Nemačkoj, i koji slabo govore albanski. Pored toga, on razmišlja i da upiše master-studije u Nemačkoj.

Razlozi za učenje nemačkog jezika su i kultura, istorija, muzika, umetnost, literatura ili filmovi. Osmogodišnjaci Joni i Egita oduševljeni su sa crtanim filmovima koje preko satelita gledaju na nemačkom dečijem TV-kanalu KIKA. I oni posećuju dečiji kurs nemačkog u Gete-centru i srećni su što već sada mogu da razumeju poneku reč svojih omiljenih likova iz crtaća.

Ukoliko ste zainteresovani za besplatne internet-kurseve nemačkog jezika na našim stranicama, možete ih pronaći OVDE.