Vlada u Beču jedna je od retkih koja se glasno zalaže za brži prijem zemalja takozvanog Zapadnog Balkana u Evropsku uniju. Nedavno je šefica diplomatije Karin Knajsl kao argument pomenula i rastući uticaj Kine i Turske. Da li EU treba da ubrza pristupne pregovore iz tog straha?

Tim pitanjem počeo je razgovor koji je novinar lista Klajne cajtung vodio sa dvojicom viđenih austrijskih političara: komesarom EU za susedstvo Johanesom Hanom i predsednikom austrijskog parlamenta Volfgangom Sobotkom.

„Strah nije dobar savetnik“, rekao je Han. „Jasno je da ove zemlje imaju evropsku perspektivu, to je veliki adut. Ali računa se kvalitet pripreme, a ne brzina. To znači razvoj pravne države, privredni razvoj. Dobićemo pristanak naših građana (za proširenje, prim. red. DW) samo ako imaju osećaj da je nova članica obogaćenje, a ne opterećenje.“

Han je podsetio da Strategija za Zapadni Balkan jasno kaže da se nove članice mogu primiti samo ako reše bilateralne konflikte sa susedima. „To je već izazvalo dinamiku, kako se može videti u razjašnjenju svađe oko imena između Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije i Grčke. Ili ćemo izvoziti stabilnost, ili ćemo uvoziti nestabilnost.“

Volfgang Sobotka (Austrijska narodna partija) rekao je da su „geopolitički u Evropi kroz vekove postojala dva stalna konfliktna polja: Nemačka i Francuska, što je sa Adenauerom i Degolom dugoročno rešeno. I balkanski region, koji je posebno nestabilan. Učvrstiti evropsku misao na Balkanu jeste osnovni preduslov za stabilnu Evropu.“

„Već sada imamo različite interese tih država. Pitanje je samo – kako se prema njima odnositi? Da li konflikt tera države u izolaciju ili zbog nespremnosti na razgovoru u vojne konfrontacije? Ili se teme i pozicije mogu imenovati i parlamentarno rešiti? Naravno da će istorijske linije konflikta još dugo postojati – bilo ih je i u austrijskoj istoriji. Samo, u Evropi se konflikti rešavaju demokratski“, dodao je Sobotka.

Novinar je podsetio da prema anketama Austrijanci jasno odbijaju prijem bilo koje od šestorih država Zapadnog Balkana u EU. Pitanje je da li treba ponuditi referendum Austrijancima o tome? Oba sagovornika nisu fanovi direktne demokratije. „Parlamentarci su birani kako bi donosili odluke, a referendumi se od slučaja do slučaja mogu diskutovati u parlamentu“, rekao je Han.

„Jedini put je sadašnji, da se parlament sa time suoči“, kaže Sobotka. „Ali kod skepse prema ovom regionu treba primetiti da tu postoji i epigenetska pozadina. Neki političari ne koriste bez razloga radije pojam 'jugoistočna Evropa'. Balkan uvek zvuči tako… kao nešto što se povezuje sa krizama i manjkom pravne države. (…) Uvek treba uračunati emotivne predrasude. Samo obrazovanje, prosvećivanje i informisanje mogu ubediti građane.“

Komesar Han je govorio i o potrebi da članice EU uproste proces odlučivanja, tako da ne mora postojati jednoglasna odluka za svaku sitnicu. „Evo primera: U pristupnom procesu potrebna je jednoglasnost za svaki koračić. Dok neka zemlja ne postane članica, neophodno je dvestotinak jednoglasnih odluka. Jasno je da finalna odluka o prijemu članice mora biti doneta jednoglasno, ali put dotle ne mora biti popločan jednoglasnim odlukama. Ja sa mojim ljudima provodim trećinu svog vremena ubeđujući jednu ili dve članice.“

priredio Nemanja Rujević

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android