Važnu ulogu za (ne) uspeh tih procesa transformacije igra politička kultura. Koje su njene osobine na Balkanu – bila je tema jedne dvodnevne međunarodne konferencije u Bonu.

Brojne su predrasude o Balkanu na Zapadu, a jedna od njih govori o divljem i nerazvijenom regionu u kojem ono što se u drugim zemljama naziva "političkom kulturom" u stvari uopšte ne postoji. Tu se, navodno, pre razbijaju glave, nego što se u raspravi razmenjuju argumenti. Ti klišei su dobrim delom zasnovani na istoriji. Desetinama godina je prevladavao koncept nacionalnih karakteristika: pa se tako govorilo o "ponosnim Špancima", "uglađenim Austrijancima" ili - "divljim Balkancima".

Šta je politička kultura na balkanskim prostorima?

Vremena su se, međutim promenila, danas se pokušavaju pronaći pojedini elementi koji sačinjavaju političku kulturu neke zemlje. Za zemlje jugoistočne Evrope to su primera radi doživljavanje države kao strane, nepoverenje u institucije, nedovoljna efikasnost pravnog sistema ili pretvaranje političkih protivnika u ljute neprijatelje. Paušalnim ocenama nema mesta, naglašava Volfgang Hepken, istoričar sa Univerziteta u Lajpcigu:

„U svim tim kulturno-političkim pojavama ne radi se samo o osobinama tipičnim samo za Balkan. Neke se mogu sresti i u drugim južnoevropskim zemljama. Recimo u Italiji takođe imamo, s jedne strane veliki značaj ličnih veza, s druge nepoverenje u državne institucije."

A slično je i sa baltičkim zemljama, pre svega kada se radi o još neprevladanom nasleđu komunizma, naglašava Hepken:

„Postoji mnoštvo oblika ponašanja u politici koji su posledica raspada komunizma i uvođenja demokratije i tržišne privrede. To je zajedničko i na Balkanu i u drugim socijalističkim državama."

"Balkan miks" je ipak specifičan

Ono što je međutim ključno za političku kulturu nisu toliko pojedini elementi koliko njihova mešavina - a na Balkanu je ona ipak specifična. Jedan od važnih „sastojaka“ su političke elite, smatra Anton Šterbling, sociolog. Na mesto starih došle su nove „sa novim pogledom na svet“.

„Ali tu postoji kontinuitet. One imaju isto poreklo kao i mi stare elite i uspinju se na vlast na isti način", pojašnjava Šterbling.

Sve zemlje jugoistočne Evrope nastoje da se uključe u proces evropske integracije. Za to je potrebno sprovesti duboke reforme kako državnih institucija tako i čitavog društva. Evropa pruža za to dobre šanse, naglašava Šterbling:

„Postoje kolektivni procesi učenja, tome pre svega pomažu imigracije i komunikacija. A na kraju će se promeniti obe strane - i Evropa će se delimično balkanizovati“.

autor: Zoran Arbutina

odg. urednik: N. Jakovljević