Doduše on je na svoju zlatnu kovertu morao nešto duže da pričeka u odnosu na kolegu iz BiH, Vukašina Brajića koji se prvi našao na spisku finalista.

To na sreću ne govori o podršci koju su od publike i žirija noćas (25.5.) dobili izabrani finalisti. Ali sigurno govori u prilog tezi da je ponovnim izmenama u sistemu glasanja uvećan uticaj gledalaca. Zato i nije bilo nikakvo iznenađenje kada su se u kovertama našli nazivi zemalja poput Rusije, Grčke, pa tako ni Albanije, Srbije i BiH. Šta se uostalom moglo očekivati od publike, pa i stručnog žirija iz 17 zemalja učesnica u prvoj polufinalnoj večeri, plus iz Španije, Francuske i Nemačke koje su sinoć takođe glasale.

Gledaoci su inače mogli da počnu sa „serijskim glasanjem“ i pre nego što je izvedena prva pesma. To naravno ima svoje prednosti i mane. Ali ako se uzme u obzir da se sa jednog telefonskog broja može glasati dvadeset puta, pa se to pomnoži sa jakom dijasporom iz svih gore navedenih zemalja, ona je računica daleko jasnija. Mnogi su uoči Takmičenja za pesmu evrovizije govorili o tome kako je teško proceniti ko sigurno ulazi u finale. Pa ipak, nije bilo tako. Teško je možda proceniti ko će biti pobednik 55. Evrovizije, ali nije samo sistem glasnja razlog tome, već sasvim izvesno i nešto slabiji kvalitet pesama uopšte.

Pa ipak razloga za zvocanje nema. Dobili smo to što smo i prizivali. Tako je otprilike glasila reakcija Vukašina Brajića, koji se prvi obratio novinarima, nakon imenovanja prvih deset finalista.

„Sada je lakše. Mogao bih da kažem, dobili smo ono što smo i priželjkivali. Ali ja sam se čak i kladio na svoj ulazak u finale. Nije bila velika kvota, ali opet sad imam i neki novac“, našalio se 26-godišnji pop-rok izvođač, koji se proslavio učešćem u regionalnom TV izboru za idola, radnog naslova „Operacija trijumf“.

S obzirom da je u BiH bilo dosta neverice i polemika o tome da li je Vukašin Brajić pravi izbor, a zatim i pesma koju je izveo na engleskom, predstavnik BiH se zadovoljstvom osvrnuo na to pitanje:

„Znao sam da će to dogoditi. Verovao sam u pesmu i verovao sam u našim tim. Prema tome, napravili su grešku. Ponovo. U tome nema ničeg novog. Mi taj problem imamo često. A ovo je samo početak priče... o zatvaranju usta“.

U evrovizijskom pres centru u Oslu su gotovo svi novinari bili oduševljeni, ali ne i preterano iznenađeni ulaskom srpskom predstavnika u finale. Najveseliji i najponosniji je naravno bio ipak Milan Stanković.

„Morao bih prvo da kažem da sam jako ponosan što sam ovde i što je publika prepoznala energiju moje pesme. S druge strane, rekao bih da sam utiska da smo svi bili dobri i pomalo mi je žao što i drugi izvođači nisu ušli u finale. Ponosan sam i zbog toga što sam ušao u finale. Jer naša zemlja je na dobrom glasu kada je o Evroviziji reč i drago mi je što nisam prekinuo tu tradiciju.“

Novinari se nisu zadovoljili takvih odgovorom, pa su Milana pitali nada li se pobedi.

„Voleo bih da pobedimo. Zaista bih to voleo. Ali ne možemo uvek da pobeđujemo. Ipak se nadam da će svi biti zadovoljni ako budemo imali jak plasman. Ovo nije pesma koju ćete primetiti na prvo slušanje. Ona je zaista jedinstvena i posebna. Ove godine imamo dosta balada i zvuk koji je uobičajen za Evroviziju. Mi u svakom slučaju imamo nešto specijalno. I ja volim da budem drugačiji.“

Vredna pomena je i anegdota koju je u druženju sa novinarima ispričao predstavnik Rusije, Peter Nalić koji je uprkos brojnim uobičajenim pitanjima, rado govorio i o svom balkanskom poreklu.

„Da tačno je. Moj deda je poreklom iz BiH iz Tuzle i bio je operski pevač. Nažalost, preminuo je pre mnogo godina. Nikada nisam bio u Bosni, ali se nadam da hoću i da ću obići celu bivšu Jugoslaviju. Volim tradicionalnu muziku sa tih prostora i mogao bih reći da ona utiče na mene.“

Osim Rusije, Grčke, BiH, Albanije i Srbije, na listi odabranih finalista su inače i izvođači iz Moldavije, Portugala, Belorusije, Belgije i Islanda.

Autor: Jakov I. Leon, Oslo

Odg. urednik: Sanja Blagojević