Mustafa Muhamed (15) iz Abdulahed Amar (20) iz Sirije, sahranjeni su u subotu (31.8.) na groblju u Tuzli. Njihova beživotna tela pronađena su zajedno sa još dve osobe na levoj obali Drine, nakon što je oko tridesetak migranata iz Sirije, Maroka i Egipta, pokušavalo da pređe iz Srbije uBosnu i Hercegovinu u gumenom čamcu.

„Krijumčar je imao masku i oružje. Oni su plakali i govorili da ih je previše. Čamac se prevrnuo odmah čim su ušli“, priča Nihad Suljić iz Tuzle, aktivista i humanitarni radnik koji je organizovao ukop dvojice mladića iz Sirije. Njega su iz Švedske kontaktirali rođaci nastradalih, koji su želeli da tela budu sahranjena u Tuzli s obzirom da su roditelji dvojice mladića u jednom od kampova u Turskoj.

Šuplja granica

S obzirom da je stalno na terenu gde pomaže migrantima prvenstveno sa osnovnim životnim namirnicama nakon svog posla, Nihad uočava da je poslednjih meseci ponovo aktivna balkanska ruta preko BiH sa jednom bitnom razlikom.

„Ponovo je BiH u centru pažnje ali razlika u odnosu na one godine kada je bio najveći pritisak u koroni i neposredno pre nje, je u tome što su krijumčari sada savršeno povezani. Ranije su nakon prelaska granice pešačili i odlazili u centre u grupama pa dalje prema Hrvatskoj, a sada ih nema nigde na putu. A centri puni. Dakle, sve je odlično povezano“, siguran je Nihad, koji tu tezu potvrđuje navodima da se i mrtvim ljudima trguje.

„Organizuju čak i sahrane, jer ljudi koji dolaze na identifikaciju su zapravo krijumčari koji su iz tih zemalja a već godinama borave ili ovde ili u Srbiji“.

Granicu na Drini u dužini od stotinak kilometara na pravcu Birač- Bijeljina, čuva nedovoljan broj pripadnika Granične policije. Granica je „šuplja“ godinama, ne samo na ovom mestu nego celom njenom dužinom, s obzirom da fali oko hiljadu službenika. Situacija je toliko dramatična da na pojedinima graničnim prelazima u smeni radi jedan granični policajac koji istovremeno obavlja i ulaz i izlaz u zemlju.

To doprinosi gotovo nesmetanom prelasku migranata preko Drine, čak i po danu. Njih trojicu zatekli smo dok su izlazili iz vode. Sva trojica iz Maroka, krenuli su iz prihvatnog centra u Srbiji. Žele u Sarajevo, odakle će pokušati preko reke Save na severu da se prebace prema Italiji i Nemačkoj.

„Preplivali smo sada. Videli smo da nije bilo nikoga sa druge strane i krenuli smo. Na nekim mestima vode uopšte nema. Nije ni hladna voda. Mokri smo ali ima sunca, osušićemo se brzo“, priča Aman Haruel (20), koji je prvi put u BiH i nada se da će sva trojica uspeti preći granicu prema Evropi.

Halo taksi

Nakon što su im pripadnici Crvenog krsta pružili pomoć, ušli su u taksi koji ih je odvezao u pravcu Zvornika. Dan ranije zanimalo nas je koliko košta prevoz do Sarajeva.

-„Zavisi, oko 250".

-„Čega".

- „Evra, za pun auto".

- „Imate dozvolu da ih možete voziti“

- „Dozvoljeno nam je da ih kupimo samo na magistralnom putu".

Ovako je tekao razgovor sa jednim taksistom, koji nije želeo da otkriva identitet. Informacije koje smo dobili od meštana regije Birač koji su upoznati sa migrantskom krizom i kako funkcionišu stvari na terenu, smo su potvrdili ove navode.

Miroslav Radišić vlasnik je ugostiteljskog objekta nekoliko metara od Graničnog prelaza Šepak, dvadesetak kilometara nizvodno od Zvornika. Tvrdi da svi znaju sve, da su svi povezani i da posao cveta.

„Taksisti čekaju ispred mog objekata. Čekaju migrante i dogovaraju cene. A njih bi policija trebala da preda i dalje da ih vodi u Bijeljinu u centar za prihvat“, priča Radišić, dok stoji ispod mosta i objašnjava kako migranti prelaze.

Ispod mosta na graničnom prelazu

„Vidiš ispod kostrukciju, oni jedan po jedan, nekada u grupi i po 30, idu po tim gredama ispod mosta i kada dođu ovde na našu stranu spuste se užetom koje niko neće da skloni. Čak ni službe“, objašnjava Radišić, koji tvrdi da granica bude gotovo hermetički zatvorena u periodu kada u ispomoć Graničnoj policiji dođu pripadnici drugih službi iz BiH.

Tražili smo razgovor sa ljudima iz policije koji rade na terenu na prostoru ove regije, ali nam je iz zvorničke policije rečeno da je odlučeno da ne istupaju u javnost jer je „ta problematika u nadležnosti granične policije“.

U Graničnoj policiji BiH su nam potvrdili da preduzimaju pojačane aktivnosti nadzora državne granice, što se između ostalog odnosi i na vanredni angažman ljudstva iz drugih policijskih agencija u BiH. Kažu da se akcije sprovode kontinuirano sa ciljem suzbijanja nezakonitih migracija.

„Pripadnici Granične policije evidentirali su 5447 osoba u nezakonitom prelasku ili pokušaju nezakonitog prelaska državne granice od početka godine. Najviše je zabeleženo državljana Sirije, Turske, Avganistana, Maroka, Pakistana. Najčešći pokušaji nezakonitih prelazaka su iz smera Srbije i Crne Gore u BiH, a najviše je pokušaja krijumčarenja ljudi u putničkim vozilima i čamcima preko Drine“, rekli su nam u Graničnoj policiji.

„Ne možeš spavati ovde. Dođu taksisti, sirene se čuju, hoće da se tuku, jer migranata recimo ide desetak, a dvadeset taksista stoji. Oka sklopili nismo mesec dana, dok ja nisam snimio sve i odneo u policiju“, priča Radišić, dok pokazuje snimke i fotografije.

Stvarno stanje u odnosu na zvaničnu evidenciju broja migranata teško je utvrditi, ali su procene da je taj broj veći. Zvanično, u BiH se trenutno nalazi 1806 migranata, od čega je 1284 u Kantonu Sarajevo i 522 u Unsko-sanskom kantonu. Nadležni tvrde da je stanje u prihvatnim centrima zadovoljavajuće i da BiH raspolaže dovoljnim kapacitetom za smeštaj migranata u prihvatnim centrima Ušivak i Blažuj u Kantonu Sarajevo, te Lipa i Borići u USK.

N.N. groblja

Medijski radnik iz Zvornika Radiša Kandić, godinama prati migrantsku krizu i balkansku rutu, za koju ne misli da je mnogo menjala intenzitet ali da je aktivna. Tuga je kaže, što ljudi zarađuju na svemu tome.

„Mislim da se sve radi organizovano. Jer kazne dobijaju samo taksisti, koji imaju pravo da voze. Sada je pitanje kako oni dođu ovde. Jasno je da neko mora stajati iza toga“, kaže Kandić, prisećajući se slučaja pre nekoliko godina kada je migrant organizovao prelazak granice.

„Oni su savršeno organizovani, imaju mape, znaju rute kuda treba da idu i njihov jedni cilj je Evropa i način da se prebace u neku od zemalja“, zaključuje Kandić, koji smatra da se u zadnje vreme tačka prelaska prebacuje uzvodno prema Bratuncu, što potvrđuje i poslednji slučaj utapanja.

Od 12 žrtava koji su nastradali pre desetak dana u prevrtanju čamca kod Bratunca, osam je pronađeno na desnoj obali Drine, među kojima i telo devetomesečne bebe koja je zajedno sa roditeljima ukopana u Loznici. Tretman u tom smislu u Srbiji i BiH nije isti. Dok se u Srbiji migranti uglavnom odmah sahranjuju, u BiH se po nalogu tužilaštva tela upućuju na patologiju u Bijeljinu, a ukoliko ne bude identifikovano, vraća se na teritoriju mesta gde je pronađeno i tamo se sahranjuje. Prema onom što je poznato, do sada je u Zvorniku sahranjeno 12 tela, Bratuncu 3 i na groblju u Bijeljini 17. Poslednja dva su N.N. lica koja su se utopila u Drini pre desetak dana.

Simić: „Dugujemo im istinu“

„Onoliko koliko ih je sahranjeno, najmanje još toliko ih nikada neće biti pronađeno jer se ili nalaze ispod gomile šljunka ili su u Savi“, priča nam patolog iz Bijeljine Vidak Simić, dok nam pokazuje grobove nedavno ukopanih migranata koje je on pregledao. Iako u penziji i dalje radi. Nakon pregleda desetina tela, Simić je znao da mora nešto uraditi s obzirom da su nakon završenog izveštaja, te osobe i dalje ostajale N.N. lica.

„Ta osoba je imala ime i prezime. Njegova familija traga za njim. Pa zašto ne omogućiti da se ta osoba identifikuje“, kaže Simić, koji je do sada prikupio 40 DNK uzoraka, koji će u saradnji sa tužilaštvom biti predati Međunarodnoj komisiji za nestale osobe kako bi se u daljim postupcima mogla praviti uporedna DNK analiza.

„Kod tela koja su pronađena, u roku od 24 časa uzima se krv. Kod tela koja su u fazi raspadanja, tu krv ne igra ulogu, uzima se deo kosti. Ja to redovno radim. Moja je obaveza da po zakonu to čuvam tri godine, ali sam odlučio da čuvam dok god to bude potrebno. Jer opet ponavljam, to su ljudi koji su imali ime i prezime. Ovo je najmanje što možemo učiniti“, kaže Simić, koji kaže da će i dalje činiti sve što može kako bi se porodicama nastradalih pomoglo.

„Ja imam ideju da se napravi neki sajt na kojem bi bili DNK profili tih ljudi, gde bi neki doktor recimo iz Sirije mogao da pristupi toj bazi, a onda na osnovu uzorka koji se uzme tamo od porodice koja sumnja da je nestao ne nekom mestu, može da se radi poređenje. Mi tim ljudima dugujemo istinu“, zaključuje Simić.

Pet godina bez incidenta

Dok se čeka eventualno formiranje baze podataka, veliki broj ljudi pomaže migrantima nakon što pređu granicu, na ovaj ili onaj način. Ogromnu ulogu u tome ima Crveni krst i terenska kancelarija koja pokriva pogranični prostor od Bijeljine do Zvornika. Obilaze teren na priobalnom pojasu i autobuskim stanicama ili nakon poziva Granične policije izađu na teren.

„Pitamo koliko lica ima, da li ima dece, da li ima povređenih. Dođemo na teren, damo im hranu i odeću, saniramo povrede. Nikada nismo imali problem, a delujemo već pet godina na terenu“, priča vođa tima Mladen Majstorović, dok sa kolegom Darkom Jovanovićem, pruža prvu pomoć trojici Marokanaca koji su preplivali Drinu i zadobili lakše povrede.

„Sve dok im mi pružamo usluge, dok ne prave problem stanovištvu što se znalo dešavati dok nisu oformljeni timovi, nema nikakvih problema sa građanima. Dosta pozitivno gledaju na to, tako da im i oni sada kupuju hranu. Imamo uglavnom dobar odnos sa svima“, zaključuje Darko, navodeći da je u prvih osam meseci ove godine, mobilni tim Crvenog krsta Zvornik-Bijeljina imao preko 800 obrađenih lica na terenu, preko tri hiljade isporučenih obroka, gotovo 300 usluga prve pomoći, te na desetine drugih usluga u saradnji sa drugim službama.