Poruka Ursule fon der Lajen je bila svugde ista: Budite dobri jedni prema drugima, ulažite i dalje napore, budite strpljivi: „Želimo vas u Evropskoj uniji. Lično se zalažem za to”.  

Strpljenja, molim! 

Ohrabrujuće reči su potrebne, jer se pristupni proces godinama razvlači, iako, recimo Albanija i Severna Makedonija još od 2019. imaju u džepu pristanak Brisela na početak pristupnih pregovora. 

Predsednik Albanije Edi Rama je sažeo razočarenje sporošću procesu ovako: „Osećamo se kao na svadbi gde je mlada nakićena, ali gosti nisu pozvani".

Albanija se prema Rami oseća kao talac svađe između Bugarske i Severne Makedonije. Bugarska je blokirala početak pristupnik razgovora Skoplja tvrdeći da Severna Makedonija ugrožava bugarski identitet i jezik. Brojne su zemlje unutar Evropske unije koje nemaju razumevanja za ovaj spor. Nemačka vlada je u junu zvanično zatražila od Bugarske da konačno povuče svoj veto na početak pristupnih pregovora. Ursula fon der Lajen je o Severnoj Makedoniji i Albaniji ponovila ono što piše u svim izveštajima iz Brisela: „Ispunili su sve uslove i odradili svoj deo posla", rekla je i u Skoplju i u Tirani.

Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev je rekao ono što mnogi političari Evropske unije ponavljaju godinama – radi se o verodostojsnosti EU. Prema njemu ona mora konačno da ispuni svoja obećanja. Ursula fon der Lajen je osmehom pokušala da ublaži kritiku. Međutim, nije ponudila konkretan recept za smekšavanje bugarskog stava.

Ona je na svim stanicama svoje turneje radije isticala finansijska sredstva koja EU stavlja na raspolaganje zemljama zapadnobalkanskog regiona za obnovu posle pandemije. Nakon jednokratne pomoći za vakcinaciju, kao strateška investicija u region u sledećih nekoliko godina stiže 30 milijardi evra.  Privremeno rešenje u sukobu Prištine i Beograda 

Turneja Ursule fon der Lajen počela je u znaku konflikta između Srbije i Kosova o uzajamnom priznavanju automobilskih registracija. To je dovelo do rasta napetosti i zveckanja oružjem. 

Dok je predsednica Komisije bila u Prištini i Nišu, pregovarači kosovske i srpske strane su tražili rešenje u Briselu. Pregovori su urodili plodom. Barem je pronađeno privremeno rešenje, pregovori će se nastaviti.  

„Životno je važno da Srbija i Kosovo normalizuju svoje odnose. Veoma sam zabrinuta zbog aktuelnog sukoba. Mora da usledi deeskalacija", rekla je predsednica Evropske komisije kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju u Prištini i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću u Beogradu. U principu su se složili, ali nisu rekli kada, da li će i kako popustiti.

Osnovni problem, nepriznavanje  Kosova kao države – a to je stav Beograda i nekoliko zemalja Evropske unije – ostao je nerešen. Beograd, ali i Atina i Madrid, na primer, posmatraju Kosovo kao srpsku separatističku pokrajinu. Članovi Evropske unije mogu postati samo suverene države. Dakle, taj problem čeka da bude rešen.  

U Prištini je jedan novinar rekao Ursuli fon der Lajen da bi Priština morala i dalje da teži članstvu Kosova u EU „kao snu".

„Smisleno je, nužno i predivno imati snove, rekla je Ursula fon der Lajen. Dodala je da se na samitu na Brdu kod Kranja sledeće nedelje moraju uložiti napori da se uspostavi solidna baza poverenja i prijateljstva: 

„Balkan spada kod nas. To je san na čijem se ostvarenju isplati raditi". Pritom predsednica Evropske komisije nije navela konkretene korake.  

Više međusobne saradnje 

U Srbiji je Ursula fon der Lajen pohvalila tamošnji napredak. Sa predsednikom Aleksandrom Vučićem potpisala je sporazum o izgradnji jedne železničke linije, koja bi jednog dana trebalo da povezuje Salcburg i Solun. EU finansira pretvaranje pruge u dvotračnu i njenu elektrifikaciju.

Vučić se naglašeno zahvaljivao, a Ursula fon der Lajen je stalno ponavljala da je Srbiji mesto u EU. Vučić se izričito zahvalio na pomoći u izgradnji „Auto-puta prijateljstva" između Niša i Prištine. On je naglasio da je neophodna deeskalacija konflikta sa Kosovom.  

Ursula fon der Lajen je ponovila svoj apel upućen šefovima država i vlada šest balkanskih zemalja da poboljšaju svoju kooperaciju i to pre pristupanja Evropskoj uniji i pre početka pregovora.  Ekonomska saradnja, uklanjanje carinskih barijera i graničnih kontrola za građane tri zemlje već su sada moguće. Srbija, Albanija i Severna Makedonija to su već ostvarile u okviru inicijative „Otvoreni Balkan" i tu bi trebalo da se priključe i BiH, Crna Gora i Kosovo.

Vize pod znakom pitanja?

Predsednica Evropske komisije nije spomenula, barem ne javno, rezervisanost koju prema pristupnim pregovorima ima ne samo Bugarska već i druge zemlje članice. Francuska i Holandija i dalje imaju kritike na račun Albanije kao mogućeg pristupnog kandidata. Holandski parlament je ukinuo formalne prepreke, ali tehnička vlada okleva.  

Neke zemlje EU, među kojima je i Nemačka, dovele su u internim savetovanjima u pitanje bezvizni režim sa balkanskim zemljama - sa obrazloženjem da previše tražilaca političkog azila stižu iz tih zemalja i da njihove zemlje porekla nisu spremne da bez problema preuzimaju svoje deportovane državljane.

Nemačka je zatražila od Evropske komisije da razmisli o primeni kaluzule koja bi omogućila privremeno suspendovanje bezviznog režima. O tome je izvestio briselski sajt „EU Observer". I o tome će biti reči na samitu u Sloveniji.  

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu