Švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung piše o izbeglicama na Balkanu. „I pored zatvaranja (rute) desetine hiljada ljudi su još uvek tamo – Evropa koristi Balkansku rutu kao tampon-zonu“. Novinar Andreas Ernst piše da, kada na Glavnoj železničkoj stanici u voz uđe oveća grupa avganistanskih žena i dece, „niko od putnika više ne diže pogled sa svog telefona. Izbeglice su danas deo slike grada Beograda – za razliku od proleća prošle godine: tada je Beograd još bio skoro isključivo „beli“ grad. To se zauvek promenilo otkako je Balkanska ruta postala put migracije – i krijumčarenja – stotina hiljada ljudi.“

U tekstu je izneta kratka istorija događanja na ovoj ruti od proleća 2015. do danas, o nastanku transportnog koridora, ogradi koju je podigla Mađarska na granici sa Srbijom i prelaska izbeglica na put preko Hrvatske, te odluke austrijske vlade da zatvori svoju granicu, što su kasnije učinile i druge zemlje jugoistočno odatle. Broj izbeglica se otada bitno smanjio, ali je tokom prvih šest meseci ove godine kroz Srbiju ipak prošlo 25.000 ljudi. Stotine ljudi svakodnevno pokušava da prođe preko makedonske granice.

„U Srbiji se izbeglice gomilaju jer je dalje putovanje u Mađarsku drastično ograničeno. Na dva prelaza se dnevno propušta oko 15 osoba, a mnogi bivaju vraćeni. Pošto svakog dana u Srbiju stiže oko 200 izbeglica, populacija raste. U zemlji ima oko 5.000 izbeglica i državni i privatni prihvatni centri su gotovo puni. Predstojeća zima će predstavljati logistički izazov. U Beogradu se humanitarne organizacije žale da je sa opadanjem interesovanja medija za Balkansku rutu opalo i davanje dobrovoljnih priloga kao i angažovanje dobrovoljaca.“

„Za razliku od Bugarske i Mađarske, mediji u Srbiji i Hrvatskoj uglavnom imaju empatiju sa izbeglicama. Prikazuju ih kao žrtve a ne kao počinioce. U Srbiji, gde su mnogi mediji zavisni od države, vlada je jasno stavila do znanja da neće tolerisati huškanje. Sada je premijer Aleksandra Vučić za vikend prvi put upotrebio i negativan ton. Videćemo da li će to dovesti do promene trenda ili su to bile koncesije za njegovog gosta, mađarskog premijera Viktora Orbana. Vučić je konstatovao da su se sastav i ponašanje izbeglica promenili. Da sada dolaze avganistanske ekonomske izbeglice koje sa sobom donose i međusobne sukobe a da neki među njima i kradu. Orban je Srbija, kao i pre toga Makedoncima, obećao pomoć pri zaštiti granica.“

„Strateški značaj Makedonije, Bugarske i Srbije se povećao. One su postale tampon-zona pred jezgrom Evrope koje želi da ograniči doseljavanje iz ratnih i kriznih područja Bliskog i Srednjeg Istoka. Njihova uloga će biti tim važnija što manje bude postojala zajednička evropska izbeglička politika.“

Milanović: čovek-zagonetka

Nemački dnevnik Vezer kurir piše o šefu hrvatske SPD Zoranu Milanoviću i njegovom ponašanju u predizbornoj kampanji: „Uvek je bio poznat po svojoj aroganciji. Ali, nikada se nije izjašnjavao kao nacionalista – do ove predizborne kampanje. Zoran Milanović se pred parlamentarne izbore ponaša kao slovački populista Robert Fico, ali ne i kao ozbiljan političar. Kada ovih dana pitate diplomate i politikologe kako objasniti da Milanović govori to što govori, oni odgovaraju: To se ne može objasniti. Na kraju krajeva, to ima veze sa njegovom ličnošću. Ovaj čovek je zagonetka.“

„U jednom razgovoru, čiji sadržaj je dospeo do medija, bivši šef hrvatske vlade je rekao i da su četnici došli. On je dodao da je premijer Srbije Aleksandar Vučić zbog svojih akcija za vreme rata u Bosni i Hercegovini trebalo da se nađe pred sudom. A rekao je i da srpska vlada želi da ima vlast nad pola Balkana. U Zagrebu se mnogi politički posmatrači slažu u oceni da bu bilo bolje da Milanović ne postane ponovo premijer, jer su odnosi sa Srbijom ionako loši.“

U članku se navodi i šta je Milanović govorio o Bosni i Hercegovini – da će nastaviti politiku Mire Kovača koji je bio blokirao pregovore Srbije i EU, da će goniti i Srbe koji su na Kosovu počinili ratne zločine. Pominje se i hapšenje Čede Čolovića koji je u Srbiji optužen da je hrvatski špijun.

„I drugi susedi su sve samo ne srećni zbog Milanovića. Bosanski ministar spoljnih poslova Igor Crnadak i premijer Denis Zvizdić protestovali su zbog Milanovićevih reči o labilnoj balkanskoj državi. Šef SDP je čak indirektno najavio da će se umešati u stvari Bosne i Hercegovine ukoliko se Republika Srpska otcepi, to jest, da tamošnje Hrvate neće ostaviti na cedilu.“