Tri predsednika koja su se sastala u Kijevu početkom božićne sedmice su na vrlo različite načine pogođena istim problemom: Ukrajina pod vođstvom Vladimira Zelenskog suočava se s masovnim grupisanjem ruskih trupa na svojoj granici.

Poljska je pak domaćin američke baze sa protivvazdušnim raketama, koje bi države NATO trebalo da štite od ruskih pretnji. Stoga bi tamošnji predsednik Andžej Duda, u slučaju zaoštravanja situacije, morao strahovati da bi se Poljska bukvalno mogla naći na vatrenoj liniji.

Litvanski predsednik Gitanas Nauseda doneo je u Kijev drugu perspektivu: nakon decenija sovjetske vladavine, njegova zemlja je, kao i Poljska, postala članica EU i NATO. Litvanija je 1990. godine postala prva zemlja koja se oslobodila vladavine Moskve; pre nego što je uspostavljena definitivna nezavisnost te zemlje, sovjetski tenkovi su 1991. još jednom protutnjali kroz glavni grad Viljnus.

Trojica predsednika su u svojoj zajedničkoj izjavi pozvala na „oštrije sankcije protiv Rusije zbog trajne agresije protiv Ukrajine“.

Ruski predsednik Vladimir Putin nedavno je još jednom zatražio od NATO da nijednu istočnoevropsku državu ne prihvata više kao članicu, zahtevao je „dugoročne, pravne bezbednosne garancije“. „U slučaju nastavka agresivnog kursa naših zapadnih kolega, odgovorićemo adekvatnim vojno-tehničkim merama, oštrom reakcijom na neprijateljske korake“, rekao je Putin.

Zabrinutost je izazvao i propagandni video u kojem se prikazuje da ruska bespilotna letelica izvodi manevar iznad Krima.

Iako ulazak Ukrajine u NATO trenutno ne dolazi u obzir – pogled bivše sovjetske republike ka Zapadu zabrinjava Kremlj. Deo razloga je što bi krstarećim raketama iz Ukrajine trebalo samo nekoliko minuta do Moskve.

Istočno krilo NATO u baltičkim državama

„Prema mom mišljenju, ovo je najopasnija situacija od 2014. godine“, kaže litvanski politikolog Tomas Janeliunas, profesor na Institutu za međunarodne odnose Univerziteta u Viljnusu. Tada je Rusija anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim.

„Postoje mnoge indicije da Rusija ne smanjuje spremnost svoje vojske – naprotiv. Postoje naznake da se, ne samo vojska, već i sanitetsko osoblje, inženjeri i propagandni stručnjaci grupišu na ukrajinskoj granici“, kaže Janeliunas za DW. U ovako napetoj situaciji, kako ističe, rizik da greške dovedu do neplaniranih sukoba je vrlo visok.

Neposredno nakon aneksije Krima, vladala je velika zabrinutost da bi još jedan napad ruske vojske mogao pogoditi baltičke zemlje: Litvanija, Letonija i Estonija su jedine članice NATO koje su svojevremeno pripadale Sovjetskom Savezu, a nakon njegovog raspada, one su poboljšavale povezanost sa Zapadom.

Sa baltičkim državama Moskva je izgubila geopolitičku tampon zonu – i direktnu vezu sa zapadnom Kalinjingradskom oblašću, koja od tada do danas predstavlja rusku eksklavu. Pri tome, etnički Rusi i dalje čine veliki deo tamošnjeg stanovništva, posebno u Letoniji i Estoniji.

Te 2014. se na Baltiku bukvalno mogla osetiti napetost – drugačije nego danas, kaže politikolog Janeliunas. „Rekao bih da je društvo sada mnogo mirnije. Prisustvo trupa NATO na Baltiku je važan izvor tog samopouzdanja.“

Usled aneksije Krima, NATO je „pojačao prisustvo“ u baltičkim državama i poslao borbene jedinice od po hiljadu vojnika, koje se smenjuju svakih šest meseci, u svaku od ove tri zemlje, kao i u Poljsku. U litvanskoj Rukli polovina tog kontingenta dolazi iz redova nemačkog Bundesvera.

Međutim, u poređenju sa tim jedinicama NATO, Rusija je „okupila deset puta više vojnika“ samo u Kalinjingradu, upozorio je nedavno litvanski ministar odbrane Arvidas Anusauskas.

Za Tomasa Janeliunasa, međutim, veličina trupa nije odlučujuća: „Sama činjenica da zemlje NATO šalju trupe u baltičke države potvrđuje da će NATO u slučaju sukoba skoro automatski intervenisati“, objašnjava litvanski politikolog. „To je simbolična, ali vrlo važna garancija da Član 5 ne stoji samo na papiru, već da funkcioniše u stvarnosti.“

Ta klauzula koja važi u NATO garantuje da će sve članice priteći u pomoć, ako jedan od partnera bude napadnut.

Solidarnost sa Baltima

Tako se i nova nemačka vlada potrudila da signalizira podršku. Prva destinacija Kristine Lambreht, nove nemačke ministarke odbrane, bila je Rukla, gde je potvrdila da Nemačka „čvrsto stoji na strani naših partnera i prijatelja“. „Situacija u Ukrajini je vrlo ozbiljna i mogu da razumem zabrinutost naših baltičkih saveznika“, rekla je Lambreht.

Ukoliko bi situacija eskalirala, NATO bi imao geografsku prednost: „Baltik bi bio prva linija fronta mogućeg sukoba između NATO i Rusije, a sve trupe koje su tamo stacionirane ne bi bile dovoljne da se suprotstave Rusiji“, kaže Janeliunas. „Ali već je bilo mnogo vojnih vežbi i postoje konkretni planovi o tome kako će se trupe premeštati u to područje – i to ne samo na papiru, već je to isprobano i u stvarnosti.“

Sve tri baltičke države su od 2014. povećale izdvajanja za vojsku i ona sada prelaze dva procenta BDP, što je cilj NATO. Litvanija je ponovo uvela obavezu služenja vojnog roka, a u druge dve države ona nikada nije ni bila ukidana.

Tako je za mnoge stanovnike Baltika briga zbog moguće ruske invazije tek jedna od mnogih tema: kao i u brojnim drugim evropskim zemljama, napeta je situacija zbog širenja korone. Litvanija se pak nalazi i u do sada neviđenom trgovinskom sukobu sa Kinom, a odnos sa autoritarnim režimom u susednoj Belorusiji dovodi do dodatnih napetosti.

Ipak, u Litvaniji se nadaju da sankcije neće biti samo izgovorene pretnje, kaže Tomas Janeliunas: "Rusija se neće primiriti upozorenjima, samo oštro delovanje može dovesti do pomaka“, smatra politikolog. „Naravno, to ne znači vojnu akciju, ali bi upotreba oštrih ekonomskih mera poslala jak signal.“

Na sastanku predsednika u Kijevu, Ukrajina, Poljska i Litvanija izjasnile su se za „preventivne“ sankcije – u nadi da će Evropa tako biti „zaštićena od agresivne politike Rusije“.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu