„Dok ovde slavimo svesni smo da nas očekuju velika iskušenja. Dva rata, ugrožena planeta, najgora finansijska kriza u poslednjih sto godina. Put koji je pred nama je dug i trnovit. Možda nećemo stići na cilj za godinu dana ili u jednom mandatu, ali Amerikanci, kažem vam, nikada nisam imao veće nade da ćemo do cilja stići“, rekao je Obama.

Svetu koji je sa krajnjom pažnjom pratio izbore u SAD novi predsednik je poručio:

„Americi predstoji novi početak. Onima koji su želeli da unište svet poručujemo – pobedićemo vas. Onima koji teže miru i stabilnosti poručujemo: podržaćemo vas. I svima koji su se pitali da li je plamen Amerike i dalje svetao kažemo: noćas smo dokazali da istinska snaga naše nacije nije u našem oružju ili u materijalnom bogatstvu, nego proističe iz naših ideala: demokratije, slobode, mogućnosti i nepokolebljive nade“, rekao je Barak Obama.

Države „padale“ jedna za drugom

Veče je inače počelo napeto. Prvi rezultati stigli su odmah po zatvaranju prvih birališta i bili su očekivani: Kentaki je glasao za Mekejna, Vermont za Obamu. Prvo iznenađenje priredila je Pensilvanija - Mekejn se nadao da će tamo pobediti, ali je dobio Obama.

Sledeći udarac bio je rezultat u Ohaju – država oko koje je vođena velika bitka takođe se opredelila za Obamu. Zatim je za Obamu glasala Virdžinija, takođe država za koju se nije znalo kako će se opredeliti. I u 11 uveče, kada su zatvorena birališta na zapadnoj obali televizijska mreža CNN objavila je da je Barak Obama predsednik Sjedinjenih Američkih Država.

Džon Mekejn čestitao Obami

Ubrzo se senator Džon Mekejn obratio pristalicama u Finiksu, u Arizoni koje su ga čekale na pljusku. Mekejn je saopštio da je već čestitao Obami i zatim rekao:

„U predizbornoj kampanji koja je trajala tako dugo kao ova, moje poštovanje izaziva sam njegov uspeh, njegove sposobnosti i njegova istrajnost. Ali ono u čemu je uspeo budeći nade miliona Amerikanaca koji su pogrešno verovali da je njihov uticaj prilikom izbora američkog predsednika mali jeste ono čemu se divim. Ovo su istorijski izbori i shvatam izuzetan značaj koji imaju za Afroamerikance i ponos koji noćas osećaju“, rekao je Mekejn.

Pristalicama, koje su delom negodovale kada je pominjao ime budućeg predsednika, MekKejn je rekao:

„Ovo su teška vremena za našu zemlju. Obećao sam mu večeras da ću učiniti sve što je u mojoj moći kako bih mu pomogao da provede zemlju kroz mnoga iskušenja. Molim sve Amerikance koji su me podržavali ne samo da mu čestitaju, nego da mu pokažu našu volju i spremnost na saradnju i nužne kompromise kako bi se prevazišle razlike i ponovo obezbedili blagostanje, naša bezbednost u opasnom svetu i kako bismo deci i unucima ostavili jaču i bolju zemlju“, rekao je Džon Mekejn priznajući poraz na predsedničkim izborima.

Ko je Barak Obama?

Barak Obama je prvi američki predsednik crne boje kože. Njegova majka je poreklom iz Kanzasa, a otac mu je Afrikanac.

„Moj otac je kao student došao u SAD. Rođen je i odrastao u jednom malom selu u Keniji. On je hranio koze i išao u školu koja se nalazila u jednoj limenoj baraci. Moj deda je radio kao kuvar kod britanaca“.

Barak Husein Obama rođen je 4. augusta 1961. godine u Honulu u američkoj saveznoj zemlji Havaji. Njegovi roditelji upoznali su se na tamošnjem univerzitetu. Kada je Barak imao dve godine, otac mu se vratio u Keniju. Pre nego što se vratio na Havaje, Obama je sa majkom dugo živeo u Indoneziji. Na Havajima je živeo kod dede i babe. U julu 2004. godine je, govoreći na kongresu demokratske partije u Bostonu, preko noći postao zvezda.

„Ponosan sam na svoju multikulturalnost. Svestan sam da će san mojih roditelja i moje dve predivne ćerke dalje živeti. Moj život je deo velike američke istorije. Dužan sam mojim precima. Ni u jednoj drugoj zemlji, kao Americi, moj život se ne bi odvijao na ovakav način“.

Blistava politička karijera

Barak Obama studirao je pravo na Univerzitetu Harvard. Nekoliko godina radio je kao socijalni radnik u Čikagu. Aktivnije je počeo da se bavi politikom 1996. godine.

Osam godina kasnije, Barak Obama biva izabran za senatora savezne zemlje Ilionis. Bila je to godina u kojoj je održao svoj čuveni govor u Bostonu. U tom govoru je, tada 42-godišnji Obama, skrenuo pažnju apelom na jedinstvo.

„Amerika nije podeljena na liberalnu i konzervativnu. Postoje samo Sjedinjene američke države. Ne postoji Amerika crnaca i Amerika belaca, nema latinske i azijske Amerike, postoje samo SAD“.

Nakon toga su se stvari razvijale veoma brzo. Prijatelji su ga nagovorili da se kandiduje za predsednika. Svoju kandidaturu najavio je 10. februara 2007. godine u Springfildu. Priznavši da mu je najveća slabost neiskustvo, Barak Obama je tada poručio:

„Znam da nisam imao mnogo vremena da upoznam sve vašingtonske strukture vlasti. Međutim, tamo sam dovoljno dugo da znam da se Vašington mora menjati.“

Zajedno u borbi protiv rasizma

Izbor prvom američkog predsednika crne boje kože je indicija za to da su SAD spremne da prevaziđu razliku između crnaca i belaca. Crnci su u SAD još uvek zapostavljeni, imaju manja lična primanja i loše obrazovanje. I na tom polju Barak Obama želi promene:

„Uveren sam da će moje verovanje u Boga i američki narod, doprineti tome da rasističku prošlost ostavimo iza sebe.To možemo postići samo ako sarađujemo. To je jedini put ujedinjenja zemlje.“