Karl-Teodor Marija Nikolaus Johan Jakob Filip Franc Jozef Silvester Bul, baron Gutenberg, rođen je 1971. Član Hrišćansko-socijalne unije (CSU) 2009. je postao nemački ministar za nauku i tehnologiju, a posle toga je do 2011. bio ministar odbrane. Iste godine se ispostavilo da je plagirao svoj doktorski rad, što je on uporno poricao, da bi na kraju, suočen sa činjenicama koje više nisu mogle da se sakriju ili zataškaju, podneo ostavku. Doktorska titula mu je oduzeta i on je posle toga napustio Nemačku i otišao u SAD.

Tamo je u trustu mozgova zvanom Centar za strateške i međunarodne studije u svojstvu „uglednog državnika", preuzeo neplaćenu delatnost koja nije bliže definisana, osim što je saopšteno da je „na čelu novog foruma za transatlantski dijalog“. Taj Centar su inače osnovali Zbignjev Bžežinski i Henri Kisindžer. Od decembra 2011. je angažovan i kao (neplaćen) savetnik Evropske komisije za koordinaciju odnosa sa trećim zemljama i nevladinim organizacijama.

Još se nije razmahao

Gutenberg je 2013. u Njujorku osnovao investicionu i konsalting-firmu Špicberg partners koja je u okviru alijanse pod nazivom „Atlantski partneri u savetovanju“ lobirala za uvođenje Sporazuma o slobodnoj trgovini između Kanade i EU. Radi i kao savetnik firme Ripl lebs koja razrađuje sisteme plaćanja preko interneta kao i tehnologiju deviznog tržišta. A od 2015. je savetnik za inovacije nemačkog aviokoncerna Lufthanza. U oktobru iste godine, predsednik stranke CSU Horst Zehofer ga je uveo u svoj predizborni tim.

Prevarant kojeg je štampa 2011, kada se ispostavilo da je lažni doktor nauka, zvala „Baron Minhauzen" sada, kako stoje stvari, nastoji da nastavi svoju političku karijeru u Nemačkoj. Posle šest godina koje je proveo daleko od očiju nemačke javnosti. Sada stalno govori na predizbornim manifestacijama CSU. Na novinarska pitanja o svojoj budućnosti zasad odgovara gotovo skrušeno: „Rado ću ove godine podržati moju stranku u predizbornoj kampanji i učestvovati u debatama. Ali to je sve“, rekao je nedavno u Minhenu. I dodao da onaj ko ima firmu u SAD, gde živi sa porodicom i decom, ne može baš punostrasno da se angažuje u nemačkoj politici.

Kao nemački kraljevski par

„Još ne može", naglašava tabloid Bild, citirajući „jednog insajdera“ iz predsedništva CSU. Isti tabloid sa zadovoljstvom najavljuje i da će Gutenberg 3. septembra učestovati u jednoj od najgledanijih televizijskih emisija na javnom servisu ARD. Tako će najšira nemačka javnost moći da vidi kako izgleda i šta priča njen nekadašnji mezimac. Jer Gutenberg je, dok se nije ispostavilo da je prevarant, bio miljenik najtiražnijeg nemačkog tabloida, a tako nešto političari postaju samo ako imaju odlične lične veze sa urednicima tog lista.

Bild je Gutenberga i njegovu suprugu Štefani stilizovao kao neku vrstu mladog i lepog nemačkog kraljevskog para. Štefani Gutenberg je pratila svog supruga – dok je bio ministar odbrane – na putovanjima, recimo u Avganistan, gde je on obilazio vojnike Bundesvera. To je u nemačkoj politici bilo neuobičajeno, ali postalo je uobičajeno kada je njihove slike velikog formata objavljivao Bild, stalno radeći na imidžu mladog barona kao naočitog, pametnog, sposobnog i reprezentativnog. Kao pravog čoveka za funkciju nemačkog kancelara.

Voli ga ko treba

Plagijatori doktorskih titula – ako imaju dobre veze u politici – u Nemačkoj očito ne moraju da računaju sa oštrijim reperkusijama. Nemačka ministarka za obrazovanje i nauku Anete Šavan je 2013. morala da podnese ostavku iz istog razloga kao i baron Gutenberg – zbog plagiranja doktorskog rada. To je učinjeno tako što je stupila pred novinare zajedno sa kancelarkom Angelom Merkel, koja je održala govor tako da je sve ličilo više na uručenje neke nagrade nego na saopštenje o ostavci ministarke – a Anete Šavan je posle toga postala nemačka ambasadorka u Vatikanu.

Nije pomoglo to što se radnički savet Ministarstva spoljnih poslova bunio zbog toga, navodeći da ona nema odgovarajuće kvalifikacije, to jest, da nema ni završen fakultet, jer je Šavanova išla „preko reda" i umesto diplomskog rada odmah prijavila – doktorski.

Gutenberg je išao konvencionalnim putem – njemu se fakultet priznaje. Ima dobru „transatlantsku“ zaleđinu, još je mlad, voli ga predsednik CSU Zehofer, a voli ga i Bild. Ostaje samo da ga ponovo zavoli i većina Nemaca.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android