Onome ko nakon više meseci ponovo iz Nemačke dođe u Beč u oči naročito upada jedna stvar: nigde nema čuvara reda. Pred zalazak sunca, ispred Burggartena, na terasi Muzeja Albertina u centru grada, okupljene su raznolike grupe ljudi. Tri mladića na svojim skejtovima kruže po asfaltu, prijatelji ih bodre sa strane. Nedaleko od njih sede dve devojke, jedu hamburgere i pomfrit. Iza njih su četiri muškarca s dve flaše vina.

-pročitajte još: Nova korona-pravila u Nemačkoj

Tu ne moraju da se nose maske, a što više sunce tone iza Hofburga, to se više oni približavaju jedni drugima. I to iako je Beč još uvek u „istočnom lokdaunu“ (jer važi samo za istočni deo grada) i iako je uvedena 24-časovna zabrana izlaska.

U Beču su, međutim, na to već navikli. Već otprilike pola godine u Austriji se, bez važnog razloga, noću ne sme napolje. Kao što je sad u Beču, tako je važilo u čitavoj Austriji – 24 sata na dan. Bilo je pet izuzetaka koje su otežavale kontrolu. Tako sam recimo ja smela u decembru da sa maskom FFP2 skijam u Obertauernu (što bi bio aktivan odmor) i s jednom prijateljicom, s kojom sam se i inače čula najmanje jednom nedeljno, napolju da popijem kafu (što bi bio duševni odmor).

Da li se nazire kraj lokdauna?

U glavnom gradu Austrije policija redovno obilazi ulice, ali Bečlije nisu nešto preterano impresionirani ni time, ni samom zabranom izlaska. To ide toliko daleko da se mnogi moji poznanici sete da je na snazi zabrana izlaska samo kad ih na to podsetim. Ona je „zapravo“ na snazi, ali to ionako „niko ne kontroliše“, kažu moji prijatelji. Pa se tako u manjim grupama sastaju na dunavskom kanalu, u vinogradima pored grada ili u parkovima u gradu.

Sada kancelar Sebastijan Kurc namerava da okonča lokdaun u Austriji, uprkos sedmodnevnoj incidenciji od preko 170 (na 100.000 stanovnika). Kurc obećava da će od 19. maja moći da se otvore prvi hoteli, ugostiteljski objekti i slično. Jedna gostionica nedaleko od ureda kancelara odmah je to proslavila uz natpis: „Radujemo se 19. maju“. Ali, bečki gradonačelnik Mihael Ludvig upozorava da će se tek videti da li će to sa otvaranjem moći da se sprovede i u Beču.

Beč ipak živi

Pritom deluje da je Beč ionako za sebe pronašao pravo „austrijsko rešenje“. Malo su bili rezignirani, ali su se ipak, uz mnogo gunđanja, s time na kraju pomirili. Još od decembra se sprovode besplatni i česti testovi. Preduzeća svojim radnicima dele maske i nude testove. U Beču čak može da se uradi ispiranje grla, a uzorke onda supermarketi šalju laboratorijima na besplatan PCR-test.

Sve to Bečlijama pruža određenu sigurnost – i tera ih da izađu napolje. Ne žele da se odreknu kafe u omiljenoj kafani preko puta Ministarstva spoljnih poslova, samo što moraju da ostanu napolju, a ne unutra. Špricer se kupuje direktno kod prodavaca, koji sada nude flaše vina i uz njih plastične čaše. Kroz prozor omiljenog bara može da se dobije i koktel za vikend, koji zatim može da se s prijateljima ispija par koraka dalje. I glavna trgovačka ulica, Mariailfer štrase, petkom popodne je gotovo isto oanko puna kao i u normalnim vremenima – iako u lokdaunu nijedna prodavnica nije otvorena. I tradicionalna kafana „Demel“ se prilagodila i sada nudi „Carski omlet“ (Kaiserschmarrn) – za poneti.

Beč živi uprkos lokdaunu i zabrani izlaska. Taj prkos ne iznenađuje. Jer, kako kaže i jedna kultna bečka serija iz sedamdesetih: pravi Bečlija ne može se pokoriti.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.