Bebe čekaju roditelje
25. maj 2020.
„Veoma smo srećni što konačno imamo dete. Totalno smo zaljubljeni“, kažu Julija i Peter*, nemački par. Oni se raduju jer je ukrajinska surogat majka početkom maja rodila devojčicu. Julija kaže da su godinama pokušavali da dobiju dete ali ona nije mogla da ostane trudna.
Par trenutno živi u sumornom bloku zgrada na periferiji Kijeva, koji privatna klinika BioTexCom zove „hotelom“. To je neka vrsta prenoćišta za mušterije. Građevina okružena betonom i bodljikavom žicom postala je vest širom sveta.
Klinika je snimila video kao poziv za pomoć – 46 beba namenjenih najčešće parovima sa Zapada čekaju da im se dozvoli putovanje, koje je postalo nemoguće zbog zatvorenih granica u vreme pandemije.
Beba na videu
U dvorištu „hotela“ se vijore zastave zemalja iz kojih su mušterije: Kina, Španija, Švedska, Italija, Nemačka. U kompleks se ulazi samo sa maskom i rukavicama. Unutra sve izgleda skupo i kičerasto. Staromodni nameštaj i ukrasne štrukature na plafonima.
Julija i Peter su u četvrtoj deceniji života. U Nemačkoj je surogat majčinstvo zabranjeno. Par je imao sreće jer je, neposredno uoči zatvaranja granica, otputovao u Ukrajinu. „Odmah smo kupili karte i doleteli ovamo. Onda smo dva meseca ovde u hotelu čekali na našu ćerku“, objašnjava Julija.
Drugi parovi mogu da vide decu samo na fotografijama i snimcima koje šalje osoblje: „To mi slama srce, upravo su prve nedelje tako važne za vezu između mame i bebe“, kaže Julija.
Brojne bebe za strane parove
Za razliku od mnogih zapadnih zemalja, Ukrajina je dozvolila surogat majčinstvo. To je ovde unosan posao. Na desetine agencija nude takve usluge. Nadležno ministarstvo nije odgovorilo koliko beba u Ukrajini čeka na roditelje iz inostranstva. Poverenica za ljudska prava ukrajinskog parlamenta Ljudmila Denisova navodi da se radi o preko stotinu beba. To je nezvanična brojka koja raste.
Očito niko ne kontroliše u kakvom su okruženju bebe koje se ne nalaze u velikim privatnim klinikama kao što je BioTexCom. „Važno je da parovi koji su želeli dete znaju gde je to dete“, kaže Denisova.
Postoje indicije da se neke bebe nalaze u iznajmljenim stanovima gde ih čuvaju bejbisiterke, a ne medicinski obučeno osoblje. „Sve zavisi od agencije. Teško je da se pronađe osoblje u vreme pandemije“, objašnjava Serhij Antonov, direktor Centra za pravo reprodukcione medicine, privatne kijevske firme.
Uslovi i nega beba su različiti, kaže on. Neke agencije rade ilegalno. „Niko ih ne kontroliše, ne plaćaju porez“, dodaje Antonov, koji savetuje parovima da parovi budu oprezni pri izboru agencije.
U Nemačkoj zabranjeno, u Ukrajini legalno
Da bi neko u vreme restriktivnih mera doleteo čarter letom, potrebna je specijalna dozvola ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova. Najveći broj parova pokušava da do dozvole dođe preko ambasada svojih zemalja. Ali brži put ide preko njene kancelarije, kaže Ljudmila Denisova.
Očito je da je taj put nepoznat mnogim parovima. U stranim ambasadama parovi dobijaju dokumentaciju koja im omogućava da otputuju iz Ukrajine. „Nemačkom ministarstvu spoljnih poslova je problematika poznata“, odgovorio je jedan portparol Ministarstva na pitanje DW. On je dodao da, uprkos restriktivnim merama, nemačka ambasada u Kijevu stoji na raspolaganju za pomoć pogođenim porodicama kako bi „omogućila novorođenoj deci da otputuju svojim porodicama u Nemačku“.
Teškoće nastaju zbog razlika u zakonodavstvima dve zemlje. U Ukrajini su roditelji iz inostranstva uneseni u rodni list deteta. U Nemačkoj, u kojoj je surogat majčinstvo zabranjeno, takav rodni list se ne priznaje.
„Prema nemačkom zakonu, majčinstvo se može potvrditi samo ženi koja rodi dete“, kaže Marko Oldneburg, hamburški pravnik specijalizovan za porodična pitanja. Objašnjava da je surogat majka po nemačkim zakonima zaštićena majka, a ne majka koja uzima dete.
Drukčije je ako je otac dao svoju spermu za veštačku oplodnju – on je priznat kao otac, ako se surogat majka složi. U tom slučaju dete dobija nemačko državljanstvo i sme da otputuje u Nemačku. A majka ga u Nemačkoj mora usvojiti.
Pozivi na zabranu surogat majčinstva
Sve ovo je izazvalo političku debatu u Ukrajini. Poverenica predsednika za prava dece Mikola Kuleba izjavila je da je protiv surogat majčinstva. Sličnu izjavu je dala i poslanica Denisova, ali je potom ublažila stav zalažući se samo za bolju zakonsku regulativu. „Potražnja iz inostranstva je zaista velika. Zabrana ne bi rešila problem već bi stvorila ilegalne fabrike dece“, rekla je ona.
Ministarstvo pravosuđa u Kijevu je dalo zvanične podatke prema kojima su surogat majke u Ukrajini prošle godine rodile 1.500 beba po nalogu stranih roditelja. Ukrajinke su često zbog nemaštine spremne da iznesu trudnoću za 15.000 evra po detetu. Prosečna mesečna plata u zemlji je trenutno 350 evra. A u pandemiji su mnogi ljudi ostali bez posla.
Jedna surogat majka rekla je za DW: „Uradila sam to za decu koju već imam.“
*prava imena poznata redakciji