Prijateljstvo Varšavei Budimpešteseže dublje u prošlost od prkosa u doba sovjetskog režima i solidarnosti Višegradske grupe u EU. Zajedno su se suprotstavljali još Beču u doba nacionalnog buđenja.

Čak je i sam mađarski premijer Viktor Orban za diplomski rad napisao rad „Društvene poljske samoorganizacije na primeru sindikata Solidarnost“.

Štaviše, od 2007. dogovoren je i Dan poljsko-mađarskog prijateljstva koji se obeležava 23. marta.

Međutim, teško da će sledećeg marta biti velikih proslava, jer su odnosi Poljske i Mađarske sve gori. Najnoviji udarac tim odnosima zadala je vlada mađarskog premijera odlukom o političkom azilu bivšem poljskom zameniku ministra pravde Marćinu Romanovskom.

U prethodnoj poljskoj nacionalističkoj vladi bio je zadužen za nadzor nad takozvanim Fondom pravednosti iz kojeg je podršku trebalo da dobiju žrtve zločina.

Međutim, ubrzo nakon što je sadašnja liberalna vlada premijera Donalda Tuska prošlog decembra preuzela vlast u Varšavi, utvrđeno je da za oko 112 miliona zlota (25 miliona evra) iz tog fonda nema jasnih opravdanja.

Tu su neki izdaci firmama bliskim stranci Solidarna Poljska – ekstremno nacionalističkoj frakciji doskora vladajuće stranke Pravo i pravda (PiS). Solidarna Poljska je neko vreme bila samostalna, da bi od ove godine opet postala deo PiS-a.

Član te stranke bio je i Romanovski, a da li je viceministar i sam napunio džepove, tek je trebalo da utvrdi sud.

Sad me vidiš, sad me nema...

Još u julu poljska policija uhapsila je 48-godišnjeg poslanika, koji je optužen po 11 tačaka – između ostalog i za članstvo u kriminalnoj organizaciji. Pretila mu je kazna do 15 godina zatvora.

Ali, Romanovski je morao biti pušten na slobodu. Naime, još uvek je bio član parlamentarne skupštine Saveta Evrope, što mu je omogućilo imunitet. Međutim, i to evropsko telo prihvatilo je optužbe poljskog pravosuđa i ovog oktobra mu je ukinulo imunitet – nakon čega priča postaje bizarnija.

Romanovski je poljskim medijima poslao priču o tome kako je teško bolestan, čak i fotografiju sa svoje operacije – što se brzo pokazalo kao falsifikat.

Nakon novog naloga za hapšenje, jednostavno je nestao, a poljsko pravosuđe poslalo je poternicu Interpolu. Do pre nekoliko dana niko nije znao gde se nalazi, a onda je Budimpešta objavila da je Romanovskom dodelila politički azil u Mađarskoj.

Nije kriminal, nego „politika“

Mađarski premijer Orban već prošlog četvrtka (19.12.) najavio je da će „poljskom političkom izbeglici“ biti dodeljen azil i celu priču je sa pronevere i kriminala preusmerio na politički teren.

Za Orbana, vlada premijera Tuska je „liberalna koalicija duginih boja“ koja „pravnu državu i pravosuđe koristi za obračun sa političkim protivnicima“.

Orban priznaje da su odnosi s Varšavom loši, ali tvrdi da je to zato što tamošnja vlada „ne može da razlikuje stranačku politiku od državne“.

Reakcija Vlade u Varšavi nije iznenađujuća. Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski nazvao je dodeljivanje azila „neprijateljskim činom prema Poljskoj i osnovnim načelima EU“.

U ministarstvo je pozvan ambasador Mađarske u Poljskoj, dok je poljski ambasador u Mađarskoj pozvan u domovinu „na konsultacije“ – potez gotovo nečuven među članicama Evropske unije.

Poljski premijer Tusk otišao je i korak dalje, uporedivši azil Romanovskom s begom jednog poljskog sudije, koji je pod optužbom za zloupotrebu položaja i izdaju pobegao u Belorusiju.

Tusk je sarkastično primetio da „nije znao da korumpirani službenici mogu da biraju između Aleksandra Lukašenka i Viktora Orbana“.

Kud baš Putinov saveznik?

Ulje na vatru dolio je i sam Romanovski, koji se obratio novinarima u Budimpešti. Azil koji mu je tamo pružen opisao je kao „snažnu poruku Tuskovom režimu“, te dodao da će iz izgnanstva „raditi na stvaranju suverene, hrišćanske i snažne Poljske“, s ciljem da na prvom mestu „sruši Tuskovu vladavinu“.

Međutim, taj potez Romanovskom nije doneo simpatije čak ni u konzervativnom listu Žečpospolita. Taj list mu zamera što je „zatražio pomoć od Putinovog saveznika. Sramota je biti saveznik Putinovog saveznika.“

Vlada u Varšavi i bez Romanovskog ima dovoljno problema, jer je još mnogo ostataka vladavine stranke PiS u pravosuđu. Tu je i predsednik Andžej Duda, blizak toj stranci, koji može blokirati reforme.

S druge strane, vlada premijera Orbana već je pokazala, na primeru bivšeg premijera Severne Makedonije Nikole Gruevskog – takođe traženog zbog kriminala – kako vodi čudnu politiku azila.

Novi kandidati

Poljski mediji sada se pitaju ko će sledeći od bivših zvaničnika pod istragom zbog korupcije osvanuti u Budimpešti.

Jedan od mogućih kandidata je Daniel Obajtek, evroposlanik i bivši direktor poljskog naftnog koncerna Orlen, koji se već godinama pominje u nizu korupcionaških skandala.

Na direktno pitanje poljske novinarke kome još sprema azil, mađarski premijer najpre je odgovorio seksističkom primedbom da se „nikad ne zna koji muškarac se vrti u glavi neke žene“, ali je dodao i da se „u načelu treba pripremiti na još ovakvih slučajeva“.