Uski struk, zaobljene stražnjice i mršave noge… mladi teško mogu izbeći ideale lepote na društvenim mrežama poput Instagrama i TikToka.

Postoje i posebno opasni trendovi. Primer je takozvani „Tigh Gap“, s kojim su se mlade žene još pre desetak godina predstavljale na internetu.

Radi se o jasno vidljivom razmaku između bedara – navodno dostižnom kroz asketsku ishranu i vežbanje.

Danas se „Tigh Gap“ često naziva „legging legs“, jer je razmak posebno vidljiv u uskim pantalonama.

Mnogi ne znaju da ovaj razmak između unutrašnjih strana butina nije dostižan niti poželjan za većinu žena sa zdravom telesnom težinom.

Sa „waist challenge“ struk mora biti toliko tanak da druga osoba može staviti jednu ruku oko njega a drugom piti iz boce sa vodom.

Ponekad pritisak dolazi i na suptilniji način: „Šta sve pojedem u jednom danu“ takođe je dugotrajan i popularan trend, koji se može naći na Instagramu i TikToku.

Mlade žene pažljivo snimaju šta su jele tokom dana. Retko se može videti kada „zgreše“ i pojedu nešto što ne bi trebalo, umesto toga se prikazuje niz proteinskih jela i obroka, koji ne sadrže šećer.

Postoji doduše i trend „body positivity“, to jest pozitivnog prihvatanja sopstvenog tela, bez obzira na debljinu, mršavost ili invalidnost

Samo sedam dana pauze pokazuje značajne efekte

Kako se apstinencija od društvenih mreža odražava na mlade već nakon kratkog vremena, sada je otkrila studija Univerziteta Jork u Torontu.

Već sedam dana pauze na društvenim mrežama poboljšalo je samopouzdanje i pozitivan odnos prema telu kod mladih žena.

U istraživanju objavljenom u stručnoj bazi podataka ScienceDirect, 66 studentkinja podeljene su u dve grupe. Jedna grupa je konzumirala društvene medije na uobičajeni način, dok je druga grupa sedam dana morala izbegavati sve društvene mreže.

Učesnice su bile pitane kako su zadovoljne svojim telom i da li žele izgledati poput modela. Nakon sedam dana ponovo su ih to pitali. Osećaj prema telu kod devojaka koje su napravile pauzu se poboljšao.

Posebno su se jasno pokazali pozitivni efekti kod žena, koje su se posebno identifikovale sa idealom mršavosti.

Efekti su veliki, što je retko zabeleženo u psihološkim testovima, kažu autori studije.

Međutim, moguće je da nije samo pauza dovela do boljih rezultata, već i promenjen odnos prema slobodnom vremenu i aktivnostima u slobodno vreme.

Umesto provođenja vremena na mobilnom telefonu, učesnice su više vremena provodile na otvorenom, sa prijateljima ili se bavile sportom. Sve te aktivnosti doprinose poboljšanju mentalnog zdravlja.

Kako se još boriti protiv negativnih efekata?

Mere u cilju suzbijanja ovog problema trenutno su prilično slabe. Mnogim mladim ljudima verovatno je teško da se odvoje od društvenih mreža.

Vreme provedeno na njima, kontinuirano raste, već godinama. U januaru ove godine, kompanija Meta najavila je da će skrivati neprikladne sadržaje na Fejsbuku i Instagramu od mladih – pod uslovom da su naveli pravu starosnu dob.

Ovakve regulative često nemaju puno efekta. Digitalni zakon EU, na primer, trebalo bi da zaštiti maloletnike na internetu od posebno problematičnih sadržaja poput veličanja mršavosti i anoreksije (poremećaja ishrane).

Propisuje se da mrežni operatori treba da izbrišu ili sakriju te sadržaje. Međutim, istraživanje organizacije Reset.tech pokazalo je da je maksimalno 30 odsto odgovarajućih sadržaja izbrisano. TikTok se posebno loše pokazao, s mnogo manjim postotkom brisanja – uprkos prijavama. Ali ako ništa, oznaka „legging legs“ sada je blokirana.