Najavljujući svoj plan da stvori Suverenu državu Bektašijskog reda u glavnom gradu Albanije, Tirani, premijer Edi Rama parafrazirao je pokojnu dobitnicu Nobelove nagrade za mir, Majku Terezu, etničku Albanku: „Ne možemo svi činiti velike stvari, ali možemo činiti male stvari s velikom ljubavlju“, rekao je.

Govoreći u nedelju na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, Rama je rekao da će suverena enklava, koja će kao uzor imati Vatikan, sedište Rimokatoličke crkve u Rimu, biti „novo središte umerenosti, tolerancije i mirnog suživota“.

Osnovan u Osmanskom carstvu u trinaestom veku kao ogranak sufizma, Bektašijski red od 1929. godine ima svoje sedište – Svetski centar Bektašija – u Albaniji.

Albanska vlada planira da pretvori 27 hektara zemlje u istočnom delu Tirane u mikrodržavu pod nazivom Suverena država Bektašijskog reda, koja će imati svoje granice, pasoše i administraciju.

Red pozdravlja „izuzetnu inicijativu“

Vesti su se pojavile nakon što je u subotu u „Njujork tajmsu“ objavljen članak o Raminoj nameri da stvori novu muslimansku državu u prestonici. Premijer je zvanično najavio taj potez narednog dana u UN.

Za vođu bratstva Bektaši, Edmonda Brahimaja, poznatog svojim sledbenicima kao Baba Mondi, ovo je „izuzetna inicijativa“ koja će najaviti novu eru verske tolerancije i promocije mira u svetu.

„Bektašijski red, koji je poznat po svojoj poruci mira, tolerancije i verske harmonije, steći će suverenitet sličan onom koji ima Vatikan, omogućavajući nam da autonomno upravljamo sa verskog i administrativnog stanovišta“, naveo je red u saopštenju.

„Neviđen“ potez

Međutim, kao što to često biva u Albaniji, mnogi stručnjaci, a i javnost uopšte nisu bili upućeni u detalje plana vlade. Za većinu je ta odluka stigla potpuno neočekivano.

Besnik Sinani, istraživač na Centru za muslimansku teologiju na Univerzitetu u Tibingenu i suosnivač Instituta Konak sa sedištem u Tirani, kaže da je ovo „neviđen slučaj savremenog verskog inženjeringa“.

„Slaba su poređenja sa slučajem Vatikana, aranžmanom koji je papskoj državi nametnuo Benito Musolini 1929. godine, i ne mogu da izdrže istorijsko preispitivanje“, ocenio je on za DW. „Albanska vlada trenutno nije ponudila nijedan uverljiv argument koji bi opravdao takav potez.“

Parlament mora da odobri plan

Aljbert Rakipi, predsednik Albanskog instituta za međunarodne studije, tvrdi da ovo nije nasumična tema o kojoj vlada može da odluči.

„Odluka će biti u rukama parlamenta, iako nije reč o osnivanju države u klasičnom smislu – s određenom populacijom, teritorijom i odgovarajućim institucijama kao što su vojska, policija, birokratija, sudovi, poreska uprava i druge pojedinosti vezane za unutrašnji suverenitet“, rekao je.

Rakipi je dodao da je još uvek nejasno nekoliko važnih aspekata koji se odnose na spoljni suverenitet. I zaista, neizvesno je kako će biti priznata suverenost enklave.

Član 1(2) Ustava Albanije kaže da je „Republika Albanija jedinstvena i nedeljiva država“. Da bi se to promenilo, bila bi potrebna izmena Ustava. Nju bi morala da odobri većina od 94 glasa, odnosno dve trećine svih poslanika u parlamentu.

Uticaj na versku harmoniju?

Albanija se dugo smatra zemljom verske harmonije i tolerancije. Džamije i crkve često se nalaze jedna do druge, a međureligijski brakovi široko su prihvaćeni u albanskom društvu.

Prema popisu iz 2023. godine, oko pedeset odsto od 2,4 miliona stanovnika Albanije su muslimani. Većina su suniti, dok oko deset odsto muslimana pripada bektašijskoj zajednici. Rimokatolici i pravoslavni hrišćani čine veći deo preostalog stanovništva.

Kako će plan uticati na versku ravnotežu?

Rakipi ne veruje da će to imati negativan efekat na ravnotežu, razumevanje i harmoniju među verskim zajednicama u Albaniji, jer je bektašijska zajednica istorijski služila kao most jedinstva i saradnje između muslimana i hrišćana.

„Mislim da je to dobra inicijativa, posebno za promociju tolerancije, kulture saradnje i suživota, u kontekstu dramatičnih dešavanja kao što su sukobi na Bliskom istoku“, rekao je za DW.

Nisu svi „za“

Međutim, za razliku od Rakipija, Islamska zajednica Albanije smatra da je ta inicijativa „opasan presedan za budućnost zemlje“ i naglašava da je ona jedini zvanični predstavnik islama u Albaniji.

„Ova inicijativa, za koju smo saznali putem medija, nije razmatrana s verskim zajednicama, koje su osnovale posebnu instituciju za takve slučajeve – Međureligijski savet Albanije – pohvaljenu od svih zapadnih zemalja“, navodi se.

Besnik Sinani smatra da će taj plan uticati na odnose između religija u Albaniji, jer, kako kaže, situacija u zemlji trenutno ni približno ne opravdava takvu odluku.

„Tvrdnja da će ova pretpostavljena bektašijska država pozitivno uticati na klimu tolerancije u regionu, stoga, nije utemeljena“, ocenjuje on za DW.

„Ako se realizuje, verovatno će narušiti istorijske aranžmane odnosa između religije i države u Albaniji, koji su uspostavljeni vizijom osnivača albanske državnosti, od kojih su mnogi bili Bektaši“, napominje Sinani.

„Nije islamska država“

Brojni stručnjaci su zabrinuti da bi taj potez mogao dovesti do toga da se Albanija označi kao „islamska država“.

Međutim, Aljbert Rakipi, stručnjak za međunarodne odnose, naglašava da Albanija ne planira da uspostavi islamsku državu u svojoj prestonici.

„Islamska država je drugačija stvarnost s teorijskog i praktičnog stanovišta“, rekao je. „Nisu sve države čije stanovništvo čine muslimani – islamske države. U islamskoj državi, ideologija na kojoj se država zasniva je religija – u tom slučaju islam. I u većini slučajeva islam takođe služi kao organizaciona ideologija društva.“

Vreme, a i motivi za Ramin plan su nepoznati. A i mnoga pitanja ostaju otvorena.

„Ne možemo a da se ne setimo da je albanska vlada bila umešana u različite globalne, verski zasnovane političke tenzije,“ rekao je Sinani.

„Albanija trenutno ugošćava organizaciju koja je ranije bila označena kao teroristička organizacija od strane Sjedinjenih Američkih Država, ’Mudžahedin-e-Kalk’, koja je posvećena rušenju iranske vlade. Takođe ugošćava članove Gulenovog pokreta, koji se u Turskoj smatra terorističkom organizacijom, kao i bivše zatvorenike iz Gvantanama, koje vlada SAD nije mogla da pošalje u njihove matične zemlje“, dodaje Sinani.

A Svetski Bektašijski red insistira da će, uprkos skepsi, „nova država imati isključivo jedan cilj – da bude duhovni lider“.

*ovaj članak je najpre objavljen na engleskom jeziku