Evropska komisija predstavila je Belu knjigu o budućnosti Evropske unije – u njoj je opisano pet mogućih scenarija daljeg razvoja Unije, odnosno, situacije EU koja će biti moguća 2025. godine. U Beloj knjizi se dosledno upotrebljava pojam „EU27“ (po broju zemalja nakon izlaska Velike Britanije iz te zajednice).

Scenario 1: Sve po starom – EU27 se koncentriše na sprovođenje svoje reformske agende u skladu sa političkim smernicama Komisije pod naslovom „Novi start za Evropu“ iz 2014. i u Izjavi iz Bratislave iz 2016. godine.

Scenario 2: Težište je na zajedničkom tržištu – EU27 se koncentriše ponovo na zajedničko tržište, pošto 27 zemalja nije u stanju da se dogovori oko političkih problema.

Scenario 3: Ko hoće više, radi više – EU27 i dalje postupa po starom, ali zainteresovane članice mogu da se udružuju radi ostvarivanja zajedničkih koncepata, na primer, na planu odbrane ili unutrašnje bezbednosti. Stvaraju se „koalicije voljnih“.

Scenario 4: Manje, ali efektnije – EU27 se koncentriše na postizanje bržih i boljih rezultata u odabranim oblastima, a druge oblasti prepušta zemljama-članicama.

Scenario 5: Zemlje-članice odlučuju da dele više nadležnosti i resursa i da zajednički donose odluke. Na nivou EU se odluke donose brže i brzo se i sprovode u delo.

Bela knjiga je prilog Evropske komisije samitu u Rimu na kojem će EU diskutovati o svojim tekovinama proteklih 60 godina, ali i svojoj sudbini kao EU27. U pripremi su i drugi papiri za diskusiju, naime, o razvoju socijalne dimenzije EU, o produbljivanju privredne i monetarne unije, o šansama globalizacije, o budućnosti „evropske odbrane“ i o budućnosti finansija EU.

Evo izvoda iz karakterističnih komentara objavljenih u nemačkim dnevnim listovima povodom Bele knjige Evropske komisije.

Landescajtung (Lineburg): „Evropljani imaju mnogo razloga da prestanu da zure u rijaliti-šou u Beloj kući i da se pozabave pitanjem: kuda će flota evropskih brodova narednih godina? Dobro je da Žan-Klod Junker nije izdao Belu knjigu kao protokol kapetana već kao prospekt za turistička krstarenja. Kada bi to bio čist elitni projekat, u kojem oficiri ne slušaju svoje osoblje, tu flotu bi snašla pobuna.“

Folksštime (Magdeburg): „Šef Evropske komisije Žan-Klod Junker je još jednom sažeo scenarije koji su trenutno u opticaju. Ništa više od toga. Prezentiranje nekolikih scenarija – među kojima ima i irelevantnih – po načelu, hajde, diskutujte sada, to je premalo za jednog predsednika Evropske komisije. Junker, koji je smatrao da je važno da već sada najavi da ne namerava da bude na svojoj funkciji posle 2019, deluje umorno.“

Rajnpfalc (Ludvigshafen): „Jedan od najvažnijih uzroka trenutne bede jeste to što ujedinjena Evropa sa sve većim brojem članova nije paralelno postala i jača na unutrašnjem planu. Naprotiv: najmanji zajednički imenitelj oko kojeg su zemlje-članice još mogle da se dogovore, stalno se smanjivao. ’Bregzit’ je, tako gledano, bio gotovo logična posledica procesa erozije. A nema mnogo povoda ni za nadu da će posle izlaska velike Britanije iz EU ta zajednica ponovo uspostaviti neophodnu unutrašnju koheziju.“

Nirnberger nahrihten (Nirnberg): „Scenariji Žan-klod Junkera su zbog straha od sporova samo oprezni nagoveštaji; to je premalo za ono što mu je nekada bilo važno: oduševljenje za istorijsku šansu kontinenta da prevaziđe nezadovoljstva, da iskoristi šanse na svetskom tržištu kao i da svim obezbedi socijalne i humane tekovine. Umesto da pokaže perspektive, ovaj nacrt se gubi u bezazlenim razmatranjima, a rizici se naziru samo između redova.“

Standard (Beč, Austrija): „Valja pozdraviti to što je šef Komisije izabrao Evropski parlament kao mesto gde će prezentirati svoj koncept. Poslanici kao predstavnici naroda ubuduće morati da u svakoj reformi Unije imaju ključnu ulogu. Jer, jedno je očigledno: za duboku krizu su odgovorne pre svega vlade zemalja-članica pošto u Savetu šefova vlada sedi mnogo izraženih egocentrika, zbog čije neodlučnosti i nacionalizma u Evropi ništa više ne napreduje.“