Kad bi samo jednim jedinim geostrateškim potezom trebalo opisati osam godina Baraka Obame na čelu Sjedinjenih Država, onda bi to verovatno bilo njegovo okretanje Aziji. Još nije moguće doneti konačnu ocenu o tome koliko je Obamina administracija bila uspešna u pokušajima da ponovo uspostavi ravnotežu u azijsko-pacifičkom prostoru, a i neke važne inicijative poput Transpacifičkog trgovinskog partnerstva još uvek vise u vazduhu. Ipak, jedna je stvar jasna: krajnje je vreme za ponovni fokus na Evropu.

„Evropa bi zapravo trebalo da bude prioritet novog predsednika, zato što je to najvažniji i najvitalniji strateški saveznik SAD", kaže Erika Čenovet, profesorka međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Denveru. „Sledeći predsednik bi trebalo da se posveti Evropi na način na koji to nismo činili još od devedesetih godina prošlog veka."

Rusija preti Evropi

Džems Džej Karafano, stručnjak za nacionalnu bezbednost iz konzervativne fondacije Heritejdž, saglasan je sa ocenom da bi glavni fokus budućeg stanara Bele kuće trebalo da ide u pravcu osiguravanje mira i stabilnosti u Evropi. „Glavni razlog za američku zabrinutost oko mira i bezbednosti će biti ruska spoljna politika u regionu, bez obzira radilo se o energetici, propagandi, raznim oblicima dezinformisanja ili o Ukrajini i drugim vojnim aktivnostima i pretnjama koje mogu uslediti", kaže Karafano.

Nije baš da svi stručnjaci smatraju kako je resetovanje odnosa s Evropom jedina ključna stvar za SAD u budućnosti – neki kao prioritete spominju i krizu u Siriji ili borbu protiv terorizma, dalju sudbinu iranskog nuklearnog programa, odnose s Kinom, borbu protiv klimatskih promena i zaustavljanje jačanja nacionalizma.

Iako Karafano i Čenovet ne dele mišljenje oko svih tih tema, oni se slažu da poboljšanje transatlantskih odnosa treba da bude jedan od temelja rada novog predsednika ili predsednice, i to ne samo zbog boljitka Evrope, nego i zbog toga da ojačani partneri onda zajedno rade na drugim međunarodnim problemima.

Vratiti se u granice NATO

Naši sagovornici kažu da je ključni instrument za poboljšanje transatlantskih odnosa, posebno na polju bezbednosti, ojačani NATO koji treba da se nadoveže na sopstvenu prošlost. „Ono na šta SAD zaista treba da se usredsrede je jedinstveni NATO koji će se posvetiti svojoj ključnoj misiji, a to je odbrana transatlantske zajednice", kaže Karafano.

Čenovet posebno kritikuje preterani intervencionizam poslednjih godina: „Mislim da su misije NATO u Libiji i drugde bile pogrešne, i da NATO treba da se vrati svojim korenima kao sporazum o kolektivnoj bezbednosti." Učestale misije alijanse izvan područja koje čine njegove članice su kontraproduktivni i to na dva načina, zaključuje ona. Oni samo šire nervozu u Moskvi i istovremeno odvraćaju od primarnog cilja postojanja NATO, naime njegovog delovanja kao svojevrsne protivteže Rusiji.

Nijedan od stručnjaka s kojima smo razgovarali nije želeo da prognozira ko bi od dvoje predsedničkih kandidata – Hilari Klinton ili Donald Tramp – bio spremniji na korekciju kursa i ponovno okretanje Evropi. Čenovet ipak na kraju dodaje: „Mislim da je Hilary Klinton u boljoj poziciji kad govorimo o resetovanju odnosa s Evropom, zato što ima određeno iskustvo kao ministarka spoljnih poslova. Istovrmeno, ne bi škodilo da Evropa ima veći značaj u njenoj spoljnopolitičkoj strategiji nego što je to slučaj danas."