Aleksandar Burakov redovno izještava iz Belorusije. On je zbog svog novinarskog rada prošlog meseca bio uhapšen i prebačen u istražni pritvor. U utorak (1.6.) ponovo je pušten na slobodu, nakon 20 dana provedenih iza rešetaka.

Bilo je kao u „vojnom zatvoru“, rekao Burakov nakon izlaska iz zatvora. Čuvari su ga, tvrdi, noću često budili i nenajavljeno pretresali. „Svake noći bi me budili po dva puta, izvodili iz ćelije i naređivali da se kompletno skinem, pa i donje rublje“, priča Burakov. Takvih kontrola je, dodaje, bilo i preko dana. Burakov kaže da je sve te kontrole izbrojao – ukupno ih je bilo 63.

Napominje takođe da je skoro svakog dana morao da se seli iz jedne zatvorske ćelije u drugu, i da je nekoliko dana proveo u ćeliji s troje drugih pritvorenika, iako su to bile ćelije predviđene za smeštaj najviše dvoje ljudi.

-pročitajte još: Oštrije sankcije protiv Belorusije?

Čuvari su mu uskraćivali i posteljinu, ćebad i jastuke, tvrdi Burakov. „Najgore je bilo bez jastuka“. Kaže da je 20 dana spavao s glavom na praznoj plastičnoj flaši. Nikada nije dobio toplu odeću, jelo niti većinu ličnih predmeta koje su članovi njegove porodice predali zatvorskoj upravi za njega, kaže Burakov. A kada se požalio da se čuvari ne pridržavaju kućnog reda i pravila zatvorske ustanove, čuvari su mu, tvrdi, „zavrtali ruku“.

U znak protesta zbog načina na koji su se odnosili prema njemu, Burakov je stupio u štrajk glađu, ali je morao da ga okonča nakon sedam dana, iz zdravstvenih razloga.

Pritisak na medije

Burakov je uhapšen 12. maja u blizini jednog okružnog suda u njegovom gradu Mogiljovu, oko 200 kilometara istočno od Minska. Odatle je trebalo da izveštava za program DW na ruskom o sudskom procesu protiv opozicionog političara Pavela Severineca koji je optužen za „učešće u masovnim neredima“.

Tri dana kasnije, Burakov je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 20 dana – i to zbog „ponovnog učešća na protestu koji nije bio odobren“. Burakov i nekoliko aktivista za zaštitu ljudskih prava, nezavisno jedan od drugog, tvrde da se na dan njegovog hapšenja u Mogiljovu nisu održavale nikakve demonstracije ispred suda.

Generalni direktor DW Peter Limburg izrazio je olakšanje zbog činjenice da je Burakov „nepravednu zatvorsku kaznu podneo manje-više neoštećen“. Limburg je dodao: „Ali rastu brige oko toga da bi spirala državnog nasilja protiv novinara mogla da nastavi da se vrti“.

„Sve je izvesnije da režim u Belorusiji želi da ućutka i poslednje nezavisne glasove u zemlji, a pritom ne bira sredstva. Sama činjenica da beloruski ambasador u Berlinu ili vlasti u Minsku uopšte nisu reagovali na naš protest protiv hapšenja i osude Aleksandra Burakova, nije dobar znak“, kritikuje generalni direktor DW.

Sve oštrije s medijima

U proteklih 12 meseci Burakov je tri puta hapšen. Tokom 2020. iza rešetaka u istražnom zatvoru u dva navrata je morao da provede po deset dana. Osim toga, 2014. morao je i da plati novčanu kaznu zato što je iz Belorusije izveštavao za DW na ruskom jeziku.

Hju Vilijamson, direktor sekcije za Evropu i centralnu Aziju u organizaciji „Hjuman rajts voč“ (Human Rights Watch), kaže da nije iznenađen Burakovim svedočenjem o uslovima koji vladaju u zatvoru. „Zabeležili smo čitav niz slučajeva u kojima su novinari brutalno pretučeni u zatvoru. Uskraćena im je medicinska pomoć, držali su ih u nedostojnim uslovima. Opremu su im zaplenili i uništili“, kaže Vilijamson za DW. „Mnogi novinari su zbog toga morali da napuste javni prostor ili čak da napuste zemlju“.

Od predsedničkih izbora u avgustu 2020. beloruske snage bezbednosti sve brutalnije se ophode sa predstavnicima medija. Mnogi novinari su otada osuđeni na zatvorske kazne ili na plaćanje određenih novčanih iznosa. Vlasti su nedavno naredile i zatvaranje najveće nezavisne onlajn-platforme „TUT.by“, a njenoj glavnoj urednici, Marini Solotovoj, zbog navodne utaje poreza preti zatvorska kazna u trajanju od maksimalno sedam godina.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.