Tridesetogodišnji umetnik Andrej dolazi iz beloruske prestonice Minska. Ne želi da otkrije svoje prezime jer se plaši za svoje rođake u Belorusiji. Andrej je politički izbeglica i nada se zaštiti u Bugarskoj – zajedno sa suprugom Aleksom, ruskim novinarom i Putinovim kritičarem.

Njih dvojica su se upoznali u Moskvi, gde se Andrej preselio 2011. i otvorio mali keramički studio. Bila je to ljubav na prvi pogled. Odmah su počeli da se zabavljaju i od tada su nerazdvojni. Venčali su se u Danskoj pre deset godina.

Ali istopolni brakovi nisu priznati u njihovim matičnim zemljama – Rusiji i Belorusiji. Naprotiv: represivni zakoni otežavaju život kvir osobama i guraju ih na marginu društva. Pored toga, Aleksov posao novinara je sve više postajao opasan jer u Rusiji više ne postoji slobodno izveštavanje.

"Zbog posla sam redovno dobijao pretnje na mobilni. Da budem iskren, navikao sam na to jer se to dešavalo godinama", rekao je Aleks za DW. Ali od početka rata u Ukrajini pretnje su postale sve češće i teže.

Zbog toga su njih dvojica u jesen 2022. odlučili da napuste Rusiju i podnesu zahtev za azil u Bugarskoj. Gotovo godinu dana kasnije dobili su odgovor na svoj zahtev: Aleks može da ostane, Andrej ne može.

Opasnost od političkog progona kod kuće

U Moskvi, Aleks je radio kao novinar za kasparov.ru, portalu koji je kritičan prema Putinu i koji je od aneksije Krima 2014. zabranjen. Njegov vlasnik – bivši svetski šampion u šahu i politički aktivista Gari Kasparov – nalazi se na listi "terorista i ekstremista" Ruske Federacije. „Bilo je jasno kao dan da bi moglo doći do ozbiljnih problema zbog političke prirode naše stranice", kaže Aleks.

Postoji opasnost i da Andrej bude proganjan zbog svojih političkih uverenja. Od 2006. učestvuje u svim protestima protiv beloruskog diktatora Aleksandra Lukašenka. On kaže za DW da policija u Belorusiji i dalje traga za učesnicima protesta, četiri godine nakon poslednjih masovnih demonstracija. Osim toga, on otvoreno govori protiv ruske agresije na Ukrajinu.

Protivnici režima često bivaju hapšeni ako pokušaju da napuste Belorusiju preko druge granice osim one sa Rusijom. Andrej i njegov suprug Aleks uvereni su da hapšenje i zatvaranje mogu da budu još gori za LGBTQ+ osobe nego za druge: „Možeš biti mučen, možeš biti silovan. Sve se to može desiti.”

„Bugarska agencija za izbeglice nas ne vidi kao porodicu"

Ali bugarska država ne deli ove strahove i ne vidi ih kao razlog da zaštiti Andreja. Prema podacima Državne agencije za izbeglice, Andrejeva priča je kontradiktorna i nelogična. Prema njihovoj presudi, on "nije u opasnosti od političkog progona ili ozbiljne štete", jer, mogao je više puta slobodno i bez prepreka da napusti Belorusiju u pravcu Rusije.

Međutim, ovaj argument ne stoji, smatra advokatkinja para, Denica Ljubenova. 'Postupak se odnosi na ulaske i izlaske iz Rusije, gde ne postoji stvarna granica. To znači da se ovo ne može smatrati normalnim prelaskom granice uz proveru ličnih dokumenata, gde bi mogao biti uhapšen ili mu može biti izdat neki dokument', objašnjava ona za DW."

Pored toga, bugarska agencija za izbeglice ne uzima u obzir da Andrej doduše nema sopstvenu istoriju progona, ali je kao suprug politički proganjanog izložen istoj pretnji. 'On nije samostalni azilant – traži zaštitu kao član Aleksove porodice', objašnjava Ljubenova.

Iako su dvojica muškaraca mogla da dokažu da su se venčali u Danskoj, u njihovim prijavama za azil su navedeni kao neoženjeni. Razlog za to je što istopolni brakovi nisu priznati u Bugarskoj.”

Zajedno sa svojom advokatkinjom, njih dvojica sada žele da podnesu novi zahtev za azil u Bugarskoj. Fokus treba da bude na činjenici da su kao bračni par zajedno izloženi progonu i da im je zajedno potrebna zaštita. Osim toga, žele da podnesu i tužbu pred Evropskim sudom za ljudska prava.

LGBTQ+ u Rusiji i Belorusiji

Andrej i Aleks nikada nisu krili da su par. Iz tog razloga su bili psihički i fizički maltretirani u javnosti u svojim matičnim zemljama. „Policija u Belorusiji ili Rusiji će verovatno ismejavati svakoga ko kaže da je napadnut zbog seksualnog identiteta – jer nemamo zakone protiv takve diskriminacije. „LGBTQ+ osobe se ne posmatraju kao društvena grupa", naglašava Aleks.

U aprilu ove godine Belorusija je donela novi represivni zakon: prikazivanje istopolnih veza i transrodnih osoba definiše se kao pornografija, za šta preti kazna do četiri godine zatvora.

Aleks i Andrej kažu da se osećaju bezbedno u Bugarskoj. „Ovde nema toliko represivnih zakona, nema političkih zatvorenika, nema rata i nema diktatora poput Lukašenka i Putina", kaže Andrej.

Po ruskom modelu: novi zakon protiv LGBTQ+ u Bugarskoj

Ali, avgusta ove godine, u parlamentu Bugarske velikom većinom je usvojen zakon koji je napravljen po uzoru na rusko zakonodavstvo i drastično ograničava prava LGBTQ+ osoba u zemlji. U bugarskim školama zabranjuje „propagandu netradicionalnih seksualnih orijentacija". Mnogi pravnici  - u ovoj članici EU - smatraju da je novi zakon protiv LGBTQ+ osoba neustavan.

Prema organizaciji "Dejstvie", koja se zalaže za socijalnu i pravnu jednakost LGBTQ+ osoba, istopolnim parovima nije dozvoljeno da sklapaju brakove, ne mogu zajedno da usvajaju decu i ne mogu naslediti imovinu svog partnera. Trans osobe ne mogu legalno da promene pol.

Andrej i Aleksa šokirani su kontroverznim novim zakonom. „Sada se osećam manje bezbedno jer vidim snažan uticaj Moskve ovde u Bugarskoj", objašnjava Aleks. Ipak, ne želi da odustane od nade u zajednički život sa suprugom Andrejem pod bugarskom zaštitom.

„Bugarska je i dalje demokratska zemlja", kaže on. I njegov partner Andrej želi da živi u Bugarskoj i da može slobodno da se razvija kao slikar.