Među oko 130 kardinala koji će u sredu, 7. maja, ući u konklavu, nalazi se i nadbiskup Beograda Ladislav (Laslo) Nemet. Njegovo latinsko ime koje se koristi Vatikanu je Ladislaum.

Iako sigurno nije među favoritima, zahvaljujući svojim kvalitetima i bogatom iskustvu u dijalogu, prvi kardinal sa srpskim državljanstvom mogao bi ipak da igra određenu ulogu u konklavi: čovek po meri pape Franje, koji ga je u Kardinalski kolegijum uvrstio prilikom poslednjih imenovanja, početkom decembra 2024, navodi Katolička novinska agencija (kna).

Laslo Nemet (68) je izuzetna ličnost, pravi mostograditelj: rođen u porodici vojvođanskih Mađara, odrastao u Jugoslaviji i trenutno aktivan u Srbiji, posreduje između Istoka i Zapada, Slovena i Mađara, pravoslavlja i katoličanstva, piše kna.

Kao potpredsednik Saveta evropskih biskupskih konferencija dobro poznaje prilike u Evropi, kao i realnost hrišćanske manjinske crkve. Pored maternjeg mađarskog i srpskohrvatskog jezika, Nemet govori i poljski, nemački, engleski i italijanski. 

Katolička novinska agencija ističe da s njim u izboru novog pape učestvuje jedan predstavnik „istorijskog austrougarskog Beča". Jer, Bečki kardinal Kristof Šenborn napunio je u januaru 80 godina, pa ne može učestvovati u konklavi.

Pionir reformskog projekta i decentralizacije Katoličke crkve

Laslo Nemet spada u red predvodnika i pionira reformskog projekta sinodalnosti u katoličkoj crkvi, koji je pokrenuo papa Franja navodi kna.Jedna dijecezanska sinoda u njegovom ranijem biskupskom sedištu u Zrenjaninu započeta je znatno pre nego što je krenuo sinodalni proces Vatikana. 

Sinodalnost podrazumeva da se odluke ne donose samo na vrhu, već kroz dijalog, učešće i konsultacije svih članova crkvene zajednice.

Ovaj mađarski Srbin, kako piše kna, važi za jednog od najglasnijih zagovornika decentralizacije Katoličke crkve, sa različitim regionalnim oblicima i raznovrsnim izražajima katoličkog života. Istovremeno podstiče razmišljanje o pojačanoj kontinentalnoj saradnji i dijalogu lokalnih crkava u vidu „evropske crkvene skupštine".

Kardinal podržava studentske proteste

Kao student je bio duboko impresioniran time kako je papa Jovan Pavle II, isticanjem ljudskog dostojanstva, i politički bio izuzetno uticajan.

Nemet se zalaže za verske slobode i za mir putem diplomatije, umesto naoružavanjem – i upozorava na „ideologiju neoliberalne tržišne privrede". Podržava aktuelnestudentske proteste protiv vlade u Beogradu, piše katolička novinaska agencija

I unutar Katoličke crkve se često javljao za reč. Prema njegovim rečima, u vremenu polarizacije, crkva mora biti posrednica i ne sme prepustiti debatu neofundamentalistima i identitetskim populistima.

Od Odžaka do Vatikana

Nemet je rođen 7. septembra 1956. u Odžacima, u Vojvodini, tada FNR Jugoslaviji. Njegova porodica je pripadala katoličkoj mađarskoj manjini, zbog čega je kao dete i mladić često bio ismevan – kako je kasnije pričao, navodi kna. Pohađao je katoličku gimnaziju u Subotici, a 1977. je postao član reda Societas Verbi Divini, Stejlerski misionar ili, kako ih često nazivaju -Verbita.

Taj red je osnovan 1875. u mestu Stejl u Holandiji, po kome su i dobili ime. Verbiti deluju u više od 70 zemalja, uključujući i Srbiju. Poznati su po tome što posebno neguju interkulturalni dijalog i angažman među narodima i religijama, i imaju zapaženu ulogu u obrazovanju sveštenika i veroučitelja, kao i duhovnom životu i savetovanju katoličkih vernika.

Master studije završio je na Katoličkom univerzitetu u Poljskoj. Za sveštenika je zaređen u Odžacima 17. aprila 1983. Prve dve godine svešteničke službe proveo je u Hrvatskoj. Zatim je do 1987. studirao u Rimu, a onda je usledio trogodišnji boravak na Filipinima.

U Rimu je 1994. doktorirao u oblasti dogmatike, i preselio se u Beč gde je radio kao predavač, kao i u vatikanskom predstavništvu međunarodnih organizacija. Posle deset godina u Austriji, seli se u Mađarsku gde je tri godine predvodio mađarski ogranak Verbita, a bio je i generalni sekretar Mađarske biskupske konferencije.

Papa Benedikt XVI ga je 2008. imenovao za biskupa, najpre u Zrenjaninu. Od 2016. Nemet je predsednik „Međunarodne biskupske konferencije Svetih Ćirila i Metodija", koja obuhvata Srbiju, Kosovo, Crnu Goru i Severnu Makedoniju.

Već je bio potpredsednik Saveta evropskih biskupskih konferencija, kada ga je papa Franja 2022. postavio za beogradskog nadbiskupa. Laslo Nemet je od januara 2025. i član vatikanskog tela za ekumenske odnose.