Od najvećeg značaja je da se ne dozvoli bilo kakva isporuka oružja Rusiji, kao i da se toj zemlji onemogući upotreba robe sa takozvanom dvostrukom namenom, istakla je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok na zajedničkoj konferenciji za novinare sa svojim kineskim kolegom.

Ćin Gang je obećao da njegova zemlja neće isporučivati ​​oružje kriznim područjima ili stranama u sukobu. Izvoz robe dvostruke namene, kako je rekao, nastaviće da se proverava u skladu sa kineskim propisima.

Roba sa dvostrukom namenom - na primer IT-tehnika, softver, hemikalije - može da se koristi u civilne i vojne svrhe.

Kao i kancelar Olaf Šolc tokom njegove posete Pekingu u novembru, Berbok je zahtevala od Kine da se što pre angažuje na tome da se rat protiv Ukrajine okonča mirnim putem.

„Taj rat sutra može da prekine jedan čovek - predsednik Rusije Vladimir Putin. A nijedna druga zemlja nema toliko uticaja na Rusiju kao Kina", rekla je nemačka ministarka.

Berbok je ukazala i da Kina, kao stalna članica Saveta bezbednosti UN ima posebnu odgovornost. I upravo zato je postavila pitanje - zašto Kina od „agresorske Rusije" do sada nije zatražila da „zaustavi rat".

Ćin Gang je ponovio da Kina „neće dolivati ulje na vatru" te da se vlada te zemlje zalaže za pomirenje i pokretanje mirovnih pregovora.

Još tokom posete nemačke ministarke Kini Peking je objavio da će kineski ministar odbrane u nedelju otputovati u Rusiju, kako prenosi agencija Rojters. Planirano je da poseta traje do 19. aprila a na dnevnom redu će se naći i sastanak sa predstavnicima ruske vojske, saopšteno je iz kineskog ministarstva.

O Tajvanu

Pored rata u Ukrajini, Berbok se osvrnula i na konflikt između Kine i Tajvana.

Tajvan sebe smatra nezavisnom državom, ali ga Kina smatra delom svoje teritorije.

Nemačka, kao ni mnoge druge zapadne zemlje, nisu priznale Tajvan kao suverenu državu.

Berbok je apelovala na Kinu da taj sukob mora mirno da se reši „mada imamo puno razumevanja za osetljivost tajvanskog pitanja", i „čvrsto stojimo iza politike jedne Kine".

Ministarka je istakala ekonomski značaj Tajvana - oko 70 posto svih poluprovodnika, proizvedenih u svetu, potiče iz te zemlje.

„Destabilizacija" Tajvanskog moreuza „imala bi dramatične posledice za svaku zemlju na svetu" i „za celokupnu svetsku privredu". Ukoliko bi sukob eskalirao, to bi u talasima, značajno pogodilo i Kinu i Nemačku kao trgovačke nacije.

Privreda bilateralno

Kada je u pitanju privredna saradnja između Nemačke i Kine, Berbok tu doduše vidi veliki potencijal, na primer u oblasti širenja zelene tehnologije ili u zajedničkoj borbi protiv klimatske krize.

Međuim, ona je takođe istakla kako „njemačka pravna država omogućava fer uslove za kineske kompanije" - i da to mora biti obostrano i zasnovano na reciprocitetu. „Jednake šanse" su preduslov za fer robno-trgovinsku razmenu i konkurenciju.

Ljudska prava

Berbok je privredu iskoristila kao most da bi prešla na temu ljudskih prava. Ona je upozorila da se treba pridržavati međunarodnih standarda u privredi i u kompanijama.

„Nema fer konkurencije tamo gde kompanije ostvaruju prednosti po cenu ljudskih prava”, naglasila je ona.

Budući da je poštovanje ljudskih prava i „u našem ekonomskom interesu", nemačka vlada je zabrinuta što se u Kini „sve više smanjuje prostor za delovanje civilnog društva" i što se „ljudska prava sve više ograničavaju".

Sinđan i Ujguri

U tom kontekstu, Berbok je ukazala na Izveštaj koji je početkom septembra predstavila tadašnja poverenica UN za ljudska prava Mišel Bačelet - o položaju muslimanske manjine Ujgura u kineskoj provinciji Siinđang. Bačelet je optužila Kinu za ozbiljna kršenja ljudskih prava, u koja spadaju mučenje, diskriminacija i zlostavljanje.

Kina stalno negira navode o kršenju ljudskih prava i izričito je protiv mešanja u njena unutašnjopolitička pitanja.

I na konferenciji za štampu sa Berbokovom, Ćin Gang je naglasio:

„Ono što Kini najmanje treba je učitelj sa Zapada". Svaka zemlja ima svoje specifičnosti i kulturno-istorijsku pozadinu, ne postoje „jedinstveni standardi u svetu".

A za provinciju Sinđan, on je rekao da je tamo reč o borbi protiv radikalizma i separatizma. U međuvremenu je, kako je dodao, situacija tamo „stabilna" i ljudi tamo vode „srećan život".