1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
PolitikaSirija

Berbok u Damasku: Jedna ponuda i mnogo zahteva za Siriju

Moric Berent ARD
3. januar 2025.

Mesec dana nakon pada sirijskog vlastodršca Asada, nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok i njen francuski kolega su u Damasku. Žele da obnove odnose Sirije i Evropske unije – ali postavljaju uslove.

Nemačka ministarka Analena Berbok na aerodromu u Damasku, 3 januar 2025.
Nemačka ministarka Analena Berbok na aerodromu u Damasku, 3 januar 2025. Foto: Jörg Blank/dpa/picture alliance

Ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok doputovala je u iznenadnu posetu Siriji. Zajedno sa svojim francuskim kolegom Žan-Noelom Baroom, a u ime Evropske unije, ona želi da razgovara s predstavnicima privremene vlade koju su formirali pobunjenici. Dvoje političara nameravaju da se, između ostalog, sastanu i sa vođom islamističke milicije Hajat Tahrir al Šams (HTS) Ahmedom el Šaraom.

HTS je 8. decembra okončao vladavinu dugogodišnjeg sirijskog vlastodršca Bašara el Asada, a Berbok i Baro su prvi ministri spoljnih poslova neke od država EU koji posećuju Siriju nakon Asadovog pada.

Još uoči odlaska, Berbok je novim vladarima u Siriji iznela uslove za obnavljanje odnosa s Nemačkom i Evropskom unijom. „Novi početak između Evrope i Sirije, između Nemačke i Sirije, je moguć“, poručila je političarka Zelenih. Ona, kako kaže, u sirijsku prestonicu dolazi s francuskim kolegom u ime EU – „s ispruženom rukom, ali i jasnim očekivanjima od novih vladara“.

Ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro ispred ambasade Francuske u Damasku, 3. januar 2025.Foto: Anwar Amro/AFP

Berbok poziva na zaštitu žena i manjina

„Može biti novog početka samo ako novo sirijsko društvo svim Sirijcima, i ženama i muškarcima, bez obzira na etničku ili versku grupu, obezbedi mesto u političkom procesu, obezbedi im prava i ponudi zaštitu“, rekla je Berbok. A ta prava, kako je dodala, moraju biti zaštićena i ne bi trebalo da budu potkopana „preterano dugim rokovima za izbore ili koracima ka islamizaciji pravosudnog ili obrazovnog sistema“.

Berbok još kaže da želi da podrži Siriju tokom mirnog prenosa vlasti, ali i kada je reč o pomirenju društva i rekonstrukciji – sve to pored humanitarne pomoći koja je ljudima u Siriji obezbeđena poslednjih godina. Ekstremizmu i radikalnim grupama ne bi trebalo da bude mesta, naglasila je.

Faktički vladar zemlje, El Šara, najavio je da će sazvati konferenciju o nacionalnom dijalogu koja će uključiti sve slojeve sirijskog društva. Prema pisanju medija, to će se održati već sredinom januara. Ipak, kako je dodao, moglo bi da prođe oko tri godine dok se ne predstavi novi nacrt ustava i još godina dana da se održe izbori.

Berbok: „Mi znamo odakle ideološki dolazi HTS“

Berbok ipak ostaje i skeptična. „Mi znamo odakle ideološki dolazi HTS i šta je radio u prošlosti“, rekla je nemačka ministarka, ali i dodala da se uočava želja za umerenošću, kao i to da postoji razumevanje s drugim važnim igračima. Početak pregovora sa Sirijskim demokratskim snagama (SDF) u kojima dominiraju Kurdi, važan je znak u tom pravcu, ocenjuje ona.

Vođa islamističke milicije HTS Ahmed el ŠaraFoto: Khalil Ashawi/REUTERS

Milicija HTS nastala je iz Al Nusra fronta, ogranka terorističke mreže Al Kaide. Al Šara se odvojio od Al Kaide i terorističke organizacije „Islamska država“ (IS), ali sve do danas postoje izveštaji da rukovodstvo HTS ipak održava kontakt s Al Kaidom.

Berbok: „HTS-u ćemo suditi po njegovim postupcima“

S obzirom na to, Berbok kaže: „Nastavićemo da sudimo o HTS-u po njegovim postupcima, ali uprkos svom skepticizmu, ne smemo propustiti priliku da podržimo ljude u Siriji na ovoj važnoj raskrsnici.“ Ministarka spoljnih poslova ukazala je takođe da je Nemačka posvećena tome da unutrašnji sirijski proces ne bude poremećen spolja.

To podrazumeva i poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta od strane svih susednih država, dodala je – očigledno pritom misleći na Tursku i Izrael, zemlje koje optužuju da u Siriji slede sopstvene interese. Takođe je vreme, naglašava Berbok, da Rusija napusti svoje vojne baze u Siriji. Moskva je godinama bila jedan od najvažnijih Asadovih saveznika.

Posle skoro 14 godina građanskog rata, arapska zemlja je rascepkana i podeljena po verskim linijama. Čak i nakon Asadovog pada, rivalske milicije nastavljaju da se bore za vlast. Veliki delovi Sirije su uništeni. Osim toga, postoji manjak radnika i kvalifikovanih radnika, privreda je u padu, a valuta je od 2020. godine izgubila više od 90 odsto vrednosti. Pružanje javnih usluga je u kolapsu. Više od 16 miliona ljudi zavisi od humanitarne pomoći.