Dugačak red pred galerijom u blizini Aleksanderplaca. Ulaz blokira metalna građevinska skela sa crtežom fiktivnog krajolika. To je „Zidarska ćerka“ - asocijacija na dom Jelene Fužinato. Ona ovako objašnjava svoj rad:

„To je definicija mog prisustva ovde u Nemačkoj. Moj deda je 1960-tih bio gastarbajter u Hamburgu, moj otac je godinama ilegalno radio na nemačkim gradilištima. To je veoma uticalo na moje odrastanje, a crtežom krajolika pokušavam da unesem nekakav osećaj, emociju u tu robusnost".

Fužinato je jedna od 12 umetnika koji učestvuju na izložbi „Gastarbajter 2.0, Arbeit Means Rad“. Ovaj ambiciozni projekt su realizovali galerija Novo udruženje za savremenu umetnost (nGbK), i organizacija „Ambasada“ iz Berlina, kao i galerija „Manifesto“ iz Sarajeva.

Reč gastarbajter je toliko uvrežena na prostorima bivše Jugoslavije, da ne mora da se prevodi. Ideja izložbe je da se objasni postkolonijalna, postmigrantska ali i feministička perspektiva fenomena gastarbajtera. Selekcija umetnika i radova petoro kustosa, Hane Markvart , Andreja Mirčeva, Adne Muslije, Bojana Stojčića i Jelene Vukmanović zasniva se na četiri težišta: transfer, simbioza, otuđenje i telo.

Umetnici potiču s prostora bivše Jugoslavije a žive u Berlinu, u zavičaju ili i tamo i ovamo. U svojim radovima obrađuju svoje asocijacije na reč gastarbajter.

Birokratska odiseja gastarbajtera

„Znali smo da ćemo imati dobar odaziv publike, ali da će biti ovako puno, nismo ni sami verovali“, kaže jedna od kustoskinja izložbe Jelena Vukmanović.

Rođena je u Prnjavoru i tek četiri godine živi u Berlinu a ovde predstavlja svoj rad: „Oktobar 2020-Mart 2024“. To je zidna postavka više od stotinu koverata koje je u to vreme dobijala od različitih nemačkih institucija, kako bi regulisala svoj boravak u Berlinu.

„Ta pisma sam intuitivno sačuvala, ne znajući točna šta ću s njima. Pokazala su se idealnim za ovu izložbu. To je taj nevidljivi birokratski rad mnogih gastarbajtera, sudbina sličnih mojoj, koji pokazuju komplikovanost nemačkog pravnog sistema“, priča mlada umetnica za DW.

Šipitarska sofra

Rad Kemila Bektešija (na slici gore) pod nazivom „Sofra Shiqptare" je baziran na iskustvima njegove porodice. „Ja se svojim radom igram sa stereotipom da su svi kosovski muškarci pekari. Moj otac je po struci pekar. Na mom apstraktnom crtežu je markirano 15 pekara u Berlinu koje spajam tačkama. Jedan od njih otvori pekaru, zaposli dva-tri rođaka koji zarade novac da otvore novu. Drugi rad je instalacija s isprepletenim đevrecima iz tih radnji u formi lanca, koji takođe simbolizuju tu umreženost i povezanost".

Siniša Labrović je iz Hrvatske, a u Berlin je došao 2018. bežeći, kako kaže „od političko-socijalno-kulturalno-psihološke situacije koja je za njega postala neizdrživa.“ Svoj provokativni performans pod nazivom „Work“ u kojem nastupa nag objašnjava ovako:

„Ideja je da pokažem kako je i dobar deo nas modernih gastarbajtera postmigranata, prisiljen da ovde radi fizičke poslove, pa telesnim vežbama ironično imitiram poze iz dela velikana istorije umetnosti“.

Alma Gačanin svojim crtežima i fotografijama „The Good Life“ obrađuje svoje iskustvo rada kao stjuardesa.

Mila Panić svojom duhovitom instalacijom „Südost Paket“ (Jugoistočni paket) izlaže točkove autoba pune proizvoda koji se često „švercuju“ na povratku za Nemačku.

Dejan Marković svojim radom „Aptiv Sindrom“ uspostavlja vezu za ženama koje u fabrikama u Srbiji pletu električne kablove za zapadnoevropsko tržište:

„Te žene rade u smenama koje traju 12 sati, 6 dana nedeljno. To je sistemski organizovana moderna eksploatacija. One same su organizovale proteste protiv takvih uslova rada. Jedan od mojih radova na ovoj izložbi je tapiserija, inspirisana plakatom koji je daleke 1945. napravio jugoslovenski umetnik i akademik Đorđe Andrejević Kun. Na njemu se vidi radnica s podignutom rukom kao simbolom rada i otpora, tada naravno u drugom političkom kontekstu", objašnjava umetnik iz Beograda, koji od 2008. godine živi u Berlinu.

Svojim radovima se predstavljaju i Adrijana Gvozdenović, Nadežda Kirćanski, Nikoleta Marković i Amir Siljadžić.

Izložba do kraja godine i u Sarajevu

Izložba u Berlinu je otvorena do 13. juna ove godine. Organizatori su ponosni na to što je pripremljen i bogat prateći program, poput stručnih vodiča na nemačkom, engleskom i jezicima zemalja bivše Jugoslavije, te različitim performansima i radionicama. Važno im je i što posetiocima na raspolaganju i vodiči za osobe sa oštećenjima sluha i vida, te audio- deskripcija izložbe. Sve usluge i ulaz su besplatni, zahvaljujući finansijskoj podršci berlinske Senatske uprave za kulturu i društvenu koheziju.

Planirano je da se ista postavka prikaže i u sarajevskoj galeriji „Manifesto" do kraja ove godine. A potom, ako se nađu donatori i sponzori, i u nekim drugim gradovima zemalja bivše Jugoslavije.