Grad Berlin je i zvanično obavestio Nemački olimpijski komitet da je spreman da ugosti letnje Olimpijske igre 2036. godine. Demohrišćanski gradonačelnik Kaj Vegner rekao je da to ne bi bile samo Igre za Berlince, već da bi bile i organizovane uz pomoć svih građana nemačke prestonice.

Zašto se čuju kritike?

Već i sama godina je problem: To je tačno jedno stoleće nakon „Hitlerovih“ Olimpijskih igara 1936. godine. „Neminovno se stiče pogrešan utisak da je to nekakvo obeležavanje stote godišnjice“, rekao je istoričar Oliver Hilmes za javni servis.

Dakle, ako se i održe, onda će biti nužno i posebno istorijsko tumačenje šta se zbivalo 1936. i šta je Berlin danas.

Osim ovog teškog bremena istorije, tu su i kritike kakve su se čule već i kod drugih kandidata za Olimpijske igre u Njemačkoj – izgledalo je da Igre opet hoće i Minhen, postojala je i inicijativa za održavanje u Porajnju.

Ali redovno je bilo i glasnih protivnika tako velike i skupe manifestacije. To se sad čuje i od političarke Zelenih, Klare Šedlih: „Prije nego što potrošimo milijarde na takvu sportsku manifestaciju, moramo se usredsrediti da osposobimo sportska igrališta za lokalne klubove.“

Jer berlinske sportske dvorane, bazeni i igrališta su ionako u jadnom stanju.

Kakve su bile Olimpijske igre u Berlinu 1936?

Berlinu su Olimpijske igre dodeljene još 1931, dakle prije dolaska nacista na vlast. Hitler i njegov režim su oberučke dočekali tu manifestaciju kako bi čitavom svetu pokazali snagu i moć Rajha.

Zapravo, Berlin je trebalo da ugosti Igre još 1916, ali zbog Prvog svetskog rata one nisu održane.

Već tada su u Berlinu izgrađena neke dvorane, ali nacistima gotovo ništa od toga nije bilo dovoljno monumentalno i veliko. Svi moraju biti fascinirani onim što je Nemačka na čelu sa Firerom uspela jedva desetak godina nakon strašne ekonomske krize.

Naravno da je sve bilo predstava: još godinu pre (1935) nacisti su uveli rasne zakone. Iako su nacisti Međunarodnom olimpijskom odboru jamčili da će Igre biti „otvorene za sve rase i vere“, čak ni vrhunski nemački sportisti koji su bili Jevreji ili „ne-arijevci“ nisu mogli ni da se bave sportom u klubovima, a kamoli da prestavljaju Nemačku.

OI u Berlinu doduše jesu bile rekordne – nastupilo je gotovo 4.000 sportista iz 49 zemalja, ali do poslednjeg trenutka je postojala mogućnost bojkota tih igara od strane SAD.

Neposredno uoči i za vreme Igara nacisti su pokušavali da ostave utisak da je Berlin još uvek kosmopolitski grad, ali to je bio tek privid. Na kraju su u Berlin ipak došli i sportisti SAD, makar jedino oni nisu na svečanosti otvaranja pozdravljali „Hitlerovim pozdravom“ – sportisti svih ostalih nacija jesu.

No Igre su se za naciste ipak pretvorile u fijasko: zvezda Igara i miljenik čak i domaće, nemačke publike bio je američki atletičar Džesi Ovens. Dominacija tamnoputog sportiste pokazivala je koliko su nacistički rasni zakoni apsurdni i zli.

Odakle uopšte sada ideja za OI u Berlinu?

Današnji berlinski gradonačelnik Vegner misli da je baš sto godina nakon te nacističke predstave dobra prilika za grad da pokaže u kojoj meri je danas raznolik i otvoren.

Igre je htela već i njegova socijaldemokratska prethodnica i sadašnja gradska senatorka za ekonomiju Franciska Gifaj: „Već sa Specijalnom olimpijadom ove godine se pokazalo u kojoj meri to ima pozitivni učinak na grad, već i po broju gostiju koji su došli i koji su pomogli turizmu Berlina.“

Zapravo, dovesti OI opet u Berlin podržava i Jens-Kristijan Vagner, predsednik Fondacije spomen-područja koncentracionog logora Buhenvald – ali baš kao priliku da se podseti na zločine nacista.

„S jedne strane, koristiće se sportska igrališta koja su se koristila i 1936“, kaže on. Već tamo će moći da se ukaže na mračnu prošlost: „S tim se sasvim svesno moramo suočiti i postaviti pitanje u kojoj meri se sport zloupotrebljava u političke svrhe.“

Koliki su izgledi da Berlin dobije OI?

Zapravo – mali. Predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) Tomas Bah je izjavio da bi se doduše „veoma radovao“ da se OI opet održe u njegovoj domovini, ali trenutno Nemačka uopšte ne dolazi u obzir zbog odnosa prema sportistima iz Rusije nakon napada te zemlje na Ukrajinu. Nemačka ne dozvoljava da se Rusi takmiče na teritoriji Nemačke.

„MOK može dodeliti Igre samo tamo gde se poštuju njegova pravila, a u to spada i da svi akreditovani učesnici smeju da uđu u zemlju“, rekao je Bah.

I „vozni red“ Olimpijskih igara je već poznat daleko u budućnost: sledeće godine je to Pariz, 2028. je to Los Anđeles, onda Brizbejn 2032. Kod Zimskih igara je izvesno jedino da će 2026. biti u Milanu, a domaćini igara 2030. i 2034. će biti određeni sledeće godine.

Za OI 2036. zapravo već ima mnoštvo kandidata, kaže Bah. Otkriva i ko je favorit: velika zemlja koja još nikad nije imala Olimpijske igre – Indija.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.