Berlin izručuje režisera afere „Ibica“
4. mart 2021.
Bila je to stvar koja je prodrmala Austriju u temelju. Afera „Ibica“ izbila je u maju 2019. kad su nemački listovi Zidojče cajtung i Špigel objavili snimke skrivene kamere stare dve godine.
Na njima se videlo kako lider Slobodarske partije Hajnc-Kristijan Štrahe obećava tobožnjoj nećakinji ruskog oligarha kule i gradove ukoliko dođe na vlasti. Sugeriše da je spreman da od nje uzme pare kako bi preuzeo jedne austrijske novine.
U trenutku kad je snimak isplivao, Štrahe je zbilja bio na vlasti kao vicekancelar. To je izazvalo pad Vlade, vanredne izbore posle kojih su Slobodarci otišli u opoziciju, najurivši dojučerašnjeg šefa Štrahea koji od tada ima svoju stranku.
Na snimcima sa Ibice bila je i Štrahova desna ruka Johan Gudenus i njegova supruga. Gudenus se potom povukao iz političkog života.
Zamka na Ibici
Znalo se da su dvojica političara naivno uleteli u klopku i tog dana – uz alkohol, a neki kažu i drogu – izbrbljali svašta što političari ne bi smeli da govore. Optužbe su išle od korupcije i trgovine uticajem, do gušenja medija, premda do danas nema dokaza da je Štrahe išta od toga zaista i uradio.
Znalo se i da je Aljona Makarova, navodno ludo bogata nećakinja ruskog oligarha, zapravo samo uloga. Ko je devojka iza uloge, to je još misterija. Ali nije misterija ko je organizovao akciju na Ibici. U pitanju je Julijan H, privatni detektiv, koji je u akciji glumio savetnika i prevodioca oligarhkinje, te postavio kamere.
Julijan H. (40) je poslednjih nedelja ponovo dospeo u žižu javnosti, jer je naširoko progovorio za medije. I to iz berlinskog zatvora Moabit, gde ga je posetila i ekipa DW. „Ako su za nečije hapšenje dovoljna dvojica svedoka sumnjivog ugleda i čudnih izjava, onda možete iza rešetaka staviti koga god poželite“, rekao je H.
On je sredinom decembra uhapšen u Berlinu po međunarodnoj optužnici koju je izdala Austrija. Osim ilegalnog snimanja, na teret mu se stavljaju iznuda i preprodaja blizu tri kilograma kokaina.
U utorak (2.3.) nadležni Sud u Berlinu konačno je odobrio izručenje u Beč. Doduše, nemački sudovi su stavili do znanja da to ne čine zbog optužbe za tajno snimanje, jer tako nešto u Nemačkoj nije krivično delo. Izručenje sledi po drugim optužbama, koje je H. takođe nazvao politički motivisanim.
Prvo saslušanje u Berlinu
Ovog privatnog detektiva jedni vide kao heroja, neku vrstu uzbunjivača koji je mnogo rizikovao da bi otkrio mračne planove austrijskih desničara. Sebe naziva „antifašistom“ i tvrdi da mu je to jedina motivacija.
Drugi u njemu vide mutnog tipa koji je, u dogovoru sa jednim advokatom, na sve strane pokušavao da proda tajni snimak i zaradi ogroman novac. Optužbe idu sve do toga da ga je angažovala austrijska Socijaldemokratska partija (što i H. i Socijaldemokrate negiraju), ili čak neka strana služba.
Krajem januara je H. za bečki list Stanard rekao da njegov ortak u ovom poduhvatu, bečki advokat, jeste pokušavao da proda video, ali da nije uspeo. Na kraju je, tvrdi H, video ustupljen medijima besplatno. H. je izrazio i čuđenje kako je „lako“ uspeo da uvuče jednog od najvažnijih političara Austrije u zamku.
I u razgovoru za DW je H. ponovio da su desničarske tendencije u Austriji ono što ga plaši i čemu je hteo da se suprotstavi. S time povezuje i optužnicu protiv njega. „To je jedna od tendencija ka autokratiji u Austriji. Štrahe je na Ibici rekao da želi sistem po Orbanovom receptu. Iskreno, Austrija danas nije daleko od toga.“
H. je pred nemačkim sudovima već uspeo da isposluje zabranu medijima da objavljuju njegove fotografije, jer strahuje od „političkih fanatika“, desničara koji bi mogli da ga napadnu.
No više nema nade da će izbeći suđenje u Beču ili dobiti politički azil u Nemačkoj. Austrija je pravna država i Sud u Berlinu nema sumnje da će H. tamo dobiti fer suđenje.
Ipak, pre izručenja bi H. u petak (5.3.) trebalo da svedoči pred anketnim odborom nemačkog Bundestaga o sasvim drugoj temi. Radi se o skandalu oko propasti firme nemačkog pružalaca finansijskih usluga Wirecard.
Austrijanac Jan Marsalek, generalni direktor te firme, nalazi se u bekstvu. Julijan H. tvrdi da mu je Johan Gudenus ispričao kako je video Marsaleka na jednoj jahti u Rusiji, što Gudenus negira.
Šta je bilo sa Štraheom
Hajnc-Kristijan Štrahe je posle afere „Ibica“ praktično najuren iz Slobodarske stranke koju je bio doveo do neslućene popularnosti. Sada ima svoju privatnu partiju „Team HC Štrahe – alijansa za Austriju“, koja je na nedavnim lokalnim izborima u Beču neslavno ostala ispod cenzusa sa 3,27 odsto glasova.
Štrahe je tokom godina u Slobodarskoj stranci bio poznat i po flertu sa delom austrijskog biračkog tela srpskog porekla. Bio je rado viđen gost u Beogradu i Banjaluci i u međunarodnoj štampi prepoznat kao neko ko se zalaže za „srpsku stvar“ – bilo u Bosni i Hercegovini, bilo na Kosovu.
I u politički fatalnom susretu na Ibici, Štrahe je nekoliko puta pominjao Srbiju. U skladu s „pijanom atmosferom“ tog susreta, jednom je rekao da je Srbija „fantastična zemlja“ u koju mnogi njegovi prijatelji ulažu. Posle je rekao da ne treba investirati u Srbiji, jer su tamo nekim njegovim prijateljima firme „izvučene ispod guzice“ – što bi trebalo da znači da su oštećeni u nekakvom poslu.
U toj se stvari Štrahe ipak na kraju odlučio da je Srbija „fantastična“. Kako se nedavno saznalo, Štrahe od prošle godine sa prijateljima drži firmu „Aurum Tekstil“ u Odžacima. Austrijskim medijima je bilo interesantno što ta firma zarađuje pare izradom materijala za zaštitne maske, dok se Štrahe protivi merama u pandemiji i nošenju maski.
nr (dw, sz, zeit, standard, tanjug, dpa)