Zajednica Habad u Berlinu ovog vikenda obeležava 30 godina postojanja. Pored svečane ceremonije, biće organizovan ulični festival oko Jevrejskog kampusa, uz muziku uživo i jevrejske specijalitete.

Planiran je i početak izrade nove „Tore za Nemačku“, koja bi u celosti trebalo da bude ručno napisana u Nemačkoj. Oko hiljadu očekivanih posetilaca moći će da, uz VR naočare, virtuelno obiđe planiranu novu centralnu sinagogu.

Sinagoga u berlinskoj četvrti Vilmersdorf postoji manje od 20 godina, ali je već postala premala. Jevrejska zajednicaHabad Berlin zato planira izgradnju veće sinagoge. Do 2030. godine trebalo bi da bude mesta za 600 vernika, umesto za sadašnjih 200.

„To je jednostavno neophodno“, kaže za DW Jehuda Tajhtal, glavni rabin zajednice Habad u Berlinu. Već tokom običnih vikenda svih 200 mesta je zauzeto. Prilikom posebnih porodičnih proslava, poput rođenja deteta ili venčanja, u sinagogi se ponekad okupi 300 ili 400 ljudi, dok za velike jevrejske praznike dolazi i do 1.000 vernika. 

Zajednica Habad u Berlinu, prema Tajhtalovim rečima, ima oko 4.000 članova. Ona u međuvremenu vodi manje sinagoge u više delova nemačke prestonice, između ostalog na Aleksanderplacu i u Fridrihshajnu.

Kada su, nakon početka ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine, jevrejske izbeglice iz te zemlje stigle u Berlin, Tajhtal je otvorio jedini jevrejski izbeglički dom u Nemačkoj.

Habad: mudrost, razumevanje i znanje

Jehuda Tajhtal (53), iz čije su porodice desetine članova ubijene u Holokaustu, došao je sa suprugom u nemačku prestonicu pre 30 godina, iz Njujorka, gde se nalazi svetsko sedište pokreta Habad.

Zahvaljujući javnom angažmanu i vezama s političarima različitih stranaka, kako u Berlinu, tako i na saveznom nivou, Tajhtal je verovatno najpoznatiji rabin u Nemačkoj. Sebe opisuje kao „ortodoksnog i otvorenog“.

Habad, poznat i kao Habad-Lubavič, jedan je od najpoznatijih pokreta hasidskog judaizma, pravca unutar ortodoksnog judaizma. Nastao je krajem 18. veka u istočnoj Evropi. Pored strogog poštovanja verskih propisa, hasidski judaizam naglašava duhovnost, molitvu i zajedništvo, kao i ulogu rabina kao duhovnog učitelja i autoriteta.

Naziv „Habad“ je hebrejska skraćenica za mudrost, razumevanje i znanje. Dodatak „Lubavič“ potiče od imena malog mesta u blizini Smolenska, na zapadu današnje Rusije, u kojem je pokret više od jednog veka imao sedište.

Habad danas deluje širom sveta kroz mrežu verskih, obrazovnih i socijalnih ustanova. Posebno je poznat po nastojanju da dopre do Jevreja različitog porekla i stepena religioznosti, kao i po izraženom prisustvu u javnom životu.

Susretima protiv predrasuda

Tajhtal ističe da mu je cilj da omogući susrete i pozove društvo na dijalog, bez obzira na versku pripadnost.

U okviru obrazovnog rada Jevrejskog kampusa sada postoje stalni programi saradnje s Akademijom Savezne policije, kao i s grupama uključenim u integracione programe berlinskog Senata. Svake nedelje u goste dolaze školski razredi ili grupe studenata iz čitave Nemačke.

U poslednje vreme kampus posećuju i mnoge škole s velikim udelom učenica i učenika muslimanske veroispovesti. „Susreti razgrađuju predrasude i stvaraju toleranciju“, kaže Tajhtal. „To u velikoj meri prevazilazi naša očekivanja.“

Vrtić i škola otvoreni za sve

U okviru Jevrejskog kampusa u Vilmersdorfu, otvorenog 2023. godine, nalaze se vrtić i škola koju učenici mogu da pohađaju od prvog razreda do mature.

U časopisu zajednice „Jidišes“ objavljeni su brojni oglasi za posao. Traže se, između ostalog, vaspitači i vaspitačice za vrtić, kao i nastavnici i nastavnice za osnovnu školu i gimnaziju. Zar oni ne moraju da budu članovi jevrejske zajednice?

Tajhtal usred razgovora spontano predlaže obilazak vrtića i škole. Predstavlja neke od zaposlenih, a u jednom trenutku peva pesmu s decom iz vrtića.

Među zaposlenima ima žena turskog, ali i iranskog porekla, kaže Tajhtal. Čak 80 odsto zaposlenih nije jevrejske veroispovesti, a ni mnoga deca nisu Jevreji. To su jednostavno berlinska deca.

Na školskom igralištu dečaci upravo igraju fudbal, a neki od njih nose kipe.

Ne samo zaštićen, već i vidljiv jevrejski život

O svima njima brinu policajci, a tu su i nadzorne kamere. Rabin, međutim, ne želi mnogo da govori o pretnjama.

Političari s pravom govore da jevrejski život mora biti zaštićen, kaže Tajhtal. Ali nije dovoljno samo štititi ga. Potrebno je podržati i omogućiti „vidljiv i živ jevrejski život“ u svoj njegovoj raznolikosti.

Reč je, ističe Tajhtal, o „živoj, trajnoj i pozitivnoj budućnosti jevrejskog života i zajedništva u Nemačkoj“.