Sada je i zvanično potvrđeno, a reč je o izuzetno ozbiljnoj optužbi: nemačka vlada je zvanično proglasila rusku vladu odgovornom za pokušaj napada dronom na aerodrom u Lajpcigu 4. avgusta.

U Berlinu su se u utorak pred novinarima pojavili savezni ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint (CSU) i ministar spoljnih poslova Johan Vadeful (CDU). Dobrint je izjavio da su istrage obaveštajnih službi i policije pokazale da se napad u Lajpcigu uklapa u obrazac hibridnog ratovanja koje vodi Rusija.

Prema njegovim rečima, pronađeni su eksploziv i sistemi za aktiviranje detonacije koji su već poznati iz drugih ruskih operacija.

„Ovi nalazi ukazuju na umešanost osoba koje su delovale po nalogu ruskih državnih organa“, rekao je Dobrint.

On je dodao da svi prikupljeni dokazi zajedno ukazuju na to da pokušaj napada dronom početkom avgusta može da se pripiše ruskoj državi.

Dobrint je upozorio da se slični napadi iz Moskve mogu očekivati i ubuduće:

„Mi nismo u ratu. Ali smo svakodnevna meta hibridnog ratovanja.“

Merc ne želi nepotrebnu dodatnu eskalaciju

Nemački kancelar Fridrih Merc (CDU) nije učestvovao na kratkoj konferenciji za medije vlade, iako se to očekivalo. Verovatno i zato da ionako izuzetno zategnuti odnosi sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom ne bi bili dodatno i nepotrebno zaoštreni.

Ministar spoljnih poslova Johan Vadeful (CDU) doputovao je u Berlin između dva službena putovanja, u Alžir i na sastanak ministara spoljnih poslova Evropske unije u Irskoj. Time je želeo da pokaže koliko ozbiljno cela nemačka vlada shvata ovaj događaj.

Zatvaranje ruskog Generalnog konzulata u Bonu

Vadeful je potom predstavio nemačke odgovore na neuspešni napad dronom, koji su se na kraju pokazali odlučnijim nego što se očekivalo:

„Ruski Generalni konzulat u Bonu biće zatvoren 18. septembra.“

Ministar je najavio i sledeće mere:

„Biće raskinut ugovor o korišćenju Ruskog doma u Berlinu. U Evropskoj uniji predložićemo uvođenje sankcija novim osobama iz Rusije povezanim sa hibridnim napadima.“

Nemačka vlada namerava odlučnije da postupa i protiv ruske „flote iz senke“ u Baltičkom moru, koja se koristi za transport nafte širom sveta mimo zapadnih sankcija.

Vadeful je saopštio i da je ruski ambasador pozvan u Ministarstvo spoljnih poslova kako bi ruska strana bila obaveštena o donetim odlukama.

Šta se desilo u logističkom čvorištu u Lajpcigu?

Dron natovaren eksplozivom otkriven je uveče 4. avgusta, manje-više slučajno, usred bezbednosne zone aerodroma. Nalazio se neposredno pored ukrajinskih teretnih aviona.

Aerodrom u Lajpcigu predstavlja važno logističko čvorište za snabdevanje ukrajinskih oružanih snaga u ratu koji Rusija vodi protiv te zemlje.

Savezno tužilaštvo, koje je ubrzo preuzelo istragu, ocenilo je događaj kao „težak napad na transportnu i logističku infrastrukturu u Nemačkoj“.

„Pokušaj atentata je ozbiljna stvar“

Brojni političari, kao i stručnjaci za bezbednost i vojna pitanja, vrlo brzo su označili Rusiju kao mogućeg nalogodavca napada.

Kopredsednica Zelenih Franciska Brantner izjavila je nakon incidenta:

„Veoma je ozbiljno to što, po svemu sudeći, iza pokušaja atentata na aerodrom u Lajpcigu stoji ruska obaveštajna služba. Ali to nikoga ne iznenađuje.“

Putin: „Velika greška“ Nemačke

Nemačka vlada se u početku primetno uzdržavala od direktnog optuživanja Moskve. Međutim, Merc je prošle sedmice više puta izjavio da je istraga pri samom kraju.

Ruski predsednik Putin nemačke kaznene mere nazvao je „velikom greškom“ i dodao: „Po mom mišljenju, to se protivi interesima nemačkog naroda.“ Putin smatra da nemačka reakcija ima veze sa „predstojećim predizbornim kampanjama“.

Portparolka Ministarstva spoljnih poslova u Moskvi Marija Zaharova najavila je samo da će Rusija reagovati na „antiruske mere“.

A portparol Kremlja Dmitrij Peskov dodao je da je teško komentarisati optužbe zato što, kako kaže, Nemačka nije predočila nikakve dokaze. Peskov smatra da je „očigledno“ da Nemačka ovim potezom nastavlja putem „dalje eskalacije“.

„Ruski dom“, koji potiče još iz vremena podele Nemačke, nalazi se u samom centru Berlina. Otvoren je 1984. godine, dok je još postojala Istočna Nemačka (DDR), a Berlin bio podeljen na istočni i zapadni deo.

Već dugo postoji sumnja da je ova ustanova mogla da služi kao mesto za obaveštajne aktivnosti Moskve.

Očekuje se da bi Rusija mogla da odgovori zatvaranjem Gete instituta u Moskvi.