Ko koga nadzire?

U test-projektu na berlinskoj železničkoj stanici Zidkrojc biće testiran sistem za prepoznavanje lica i to na dobrovoljcima čiji će zadatak biti – da svakodnevno tuda prolaze. Federalna policija, Ured za borbu protiv kriminala i Ministarstvo unutrašnjih poslova od prvog dana avgusta taj opit izvode u saradnji sa Nemačkom železnicom koja je vlasnik ove železničke stanice. Dobrovoljci – njih nešto više od 250 koji ionako tuda svakodnevno prolaze – dali su policiji svoja imena i po dve fotografije svog lica koje su unete u policijske računare.

Kako funkcioniše tehnika nadzora?

Na železničku stanicu su postavljene tri kamere koje nadziru prostor oko ulaznih vrata i jedine pokretne stepenice. Računarski program stalno sravnjuje video-snimke tih kamera sa fotografijama iz svoje datoteke. Učesnici eksperimenta na putu ka radnom mestu i na povratku kući treba da koriste pomenuti ulaz kao i pokretne stepenice. Oni nose sa sobom i male predajnike – zahvaljujući njima računar zna da se neko od učesnika u eksperimentu pojavio na železničkoj stanici pa može da proveri da li ga je program prepoznao.

Zašto se nadzor testira?

Federalna policija je obrazložila ovaj test borbom protiv terorizma i kriminala. Ona tvrdi da će nova tehnika pomoći da se lakše identifikuju opasne situacije. No, tehnika još nije isprobana u svakodnevici. „Hoćemo da je testiramo u normalnim uslovima“, rekao je jedan portparol federalne policije: „Naši dobrovoljci mogu da nose i šešir ili biciklistički šlem, a ako su omanjeg rasta, i da nestanu u gomili.“ Stručnjaci za bezbednost kritikuju sistem zbog dosta velikih mogućnosti da pogreši. Oni su izračunali da bi uz stopu greške od jedan prema milion, znajući da berlinsku mrežu javnog saobraćaja koristi tri miliona ljudi dnevno, moralo da se računa sa bar tri suvišne policijske akcije na dan.

Šta kažu aktivisti zaštite podataka o ličnosti?

Oni smatraju da je korišćenje biometrijskih programa za prepoznavanje lica protivzakonito. Nemačka opunomoćenica za zaštitu podataka o ličnosti Andrea Foshof smatra da je test kao takav prihvatljiv, ali gaji „temeljne rezerve“ prema novoj tehnologiji: „Ako takvi sistemi jednog dana počnu da se primenjuju, to će biti poprilično zadiranje u osnovna građanska prava.“ Stručnjak Socijaldemokratske stranke (SPD) za zaštitu podataka i internet Kristofer Lauer smatra da bi mogla biti dokinuta sloboda anonimnog kretanja u javnosti, a da je „korist u borbi protiv kriminala ravna nuli“.

Šta će biti posle faze testiranja?

Vlasti žele da ustanove da li kamere i računari pouzdano prepoznaju lica. Još se ne zna koliko je ova tehnika stvarno uspešna. Ali potencijal za njenu masovnu primenu – postoji. Nemačka železnica stalno povećava broj kamera na svojim stanicama. Trenutno u Nemačkoj oko 6.000 kamera nadzire više od 80 odsto putnika. Najavljeno je da će samo u Berlinu na prigradskoj železnici povećanje video-nadzora koštati nekoliko miliona evra. Hiljade kamera su već postavljene i u gradske tramvaje i autobuse. No, to kao da nije dovoljno Berlincima koji su peticijom zatražili da se na 50 najopasnijih mesta u gradu postavi 2.500 kamera.

Da li je moguća zloupotreba ovog programa?

Nemačka vlast korišćenje programa za nadzor obrazlaže potrebom da se traga za osobama „koje bi mogle da predstavljaju opasnost“. Od projekta bi imala koristi i Železnica koja bi na taj način mogla da se lakše bori protiv huligana koji demoliraju njen inventar ili crtaju grafite po zidovima. No, teoretski je u računarski sistem moguće uneti bilo kakav set podataka. Autoritarne države kao što je Kina već neko vreme cenzurišu internet i kontrolišu javni život sistemima za nadzor. Programi za prepoznavanje lica bi takvim državama mogli da omoguće ciljano praćenje političkih protivnika.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android