To je najveća investicija u berlinske nekretnine otkako je Senat grada-pokrajine uveo meru kojom se onemogućuje proizvoljno podizanje stanarine: švedska kompanija Heimstaden Bostad, iza koje stoji norveški milijarder Ivar Tolefsen, najavila je početkom sedmice da namerava da kupi 130 stambenih zgrada u Berlinu.

To su ukupno 3.902 stana, 208 poslovnih prostorija i 321 parking-mesto. Sve to za 830 miliona evra.

Na ljutitu reakciju nije trebalo dugo čekati. Deo građana Berlina je u stalnom sukobu sa ulagačima u sektoru nekretnina. Razlog što su cene stanarina u gradu poslednjih desetak godina udvostručene. Situacija je slična i u drugim metropolama, ali je problematično to što je cena stanovanja u Berlinu uvek bila mnogo niža, s obzirom da su građani Berlina uvek zarađivali manje od nemačkog proseka. Sada se raskorak znatno povećao.

Stanovnici objekata koje namerava da kupi norveški milijarder Tolefsen, inače poznat kao ljubitelj ekstremnih sportova, već su se pobunili i od gradskih vlasti traže da iskoriste pravo prednosti pri kupovini.

Međutim, kako za DW kaže savetnik gradske četvrti Efraim Gote, zamenik gradonačelnika gradske opštine Berlin Centar, neke zgrade koje Heimstaden Bostad planira da kupi su u ovoj četvrti koja ne spada u područja sa zaštićenim stanarima. Investitor tako može da „izbaci“ grad iz igre ako potpiše izjavu u kojoj se obavezuje da će štititi prava stanara.

Po meri mušterija

Kompanija Heimstaden Bostad garantuje da je njen poslovni model „orijentisan prema klijentima“. „Mi imamo dugoročne planove. Nikada ne kupujemo da bismo skuplje prodali. Naprotiv, mi ulažemo u objekte i sarađujemo sa stanarima, političkim akterima i zajednicama na stvaranju ugodnih i održivih četvrti za berlinsko tržište“, rekao je za DW Patrik Hol, direktor kompanije.

Za njih je ova kupovina nešto poput ulaza na nemačko tržište. Kompanija poseduje stanove širom Evrope i do sada, kako kažu, nije bilo sukoba sa stanarima.

Ali i pored takvih uveravanja, mnogi stanari su sumnjičavi. „To su samo prazne reči u koje ne možemo da se pouzdamo“, kaže Jagna Anderson iz inicijative „Pet kuća“. On prepričava iskustva stanara kuća koje su u vlasništvu ove kompanije u Oslu i Malmeu. Oni tvrde da se vlasnik baš ne brine kada je u pitanju održavanje zgrada. Anderson već priprema proteste i nastoji da mobiliše i druge stanare. Ali za sada je poznato samo šesnaest od 130 zgrada koje Heimstaden Bostad namerava da kupi.

Političar Socijaldemokrata Gote razume zabrinutost stanara i kaže da je kompanija ranije u nekoliko navrata kupovala, renovirala i odmah preprodavala objekte po većoj ceni. Probleme potvrđuje i nedavna odluka jednog suda u Oslu koji je sprečio nove transakcije i kompaniju naterao da objekte ponovo proda gradu i to po ceni po kojoj ih je i kupila.

Investitori strpljivi

Levičarska vlast u Berilnu je ograničila cene stanarina, što sada ne odgovara vlasnicima stanova. Ali mnogi veruju da ulagači poput Heimstaden Bostada samo žele da dobiju na vremenu. „Oni će sačekati da istekne petogodišnji rok tokom kojeg važe nova pravila, pa da nakon toga podignu stanarine“, kaže Vibke Verner iz Berlinskog udruženja stanara.

Pravilo o zamrzavanju stanarina ionako još nije u potpunosti na snazi, zato što Ustavni sud mora da odluči o njegovoj ustavnosti. Zato se stanovi trenutno izdaju aktuelnim stanarinama uz mogućnost naknadnog plaćanja razlike u stanarinama u slučaju da Ustavni sud poništi meru.

Za ljude poput Andersona je problematična sama činjenica da se na tržištu nekretnina u Berlinu dozvoljavaju tako velike transakcije. „Uvek će biti raskorak u interesima ulagača koji žele da ostvare profit i stanara koji žele stanove koje mogu da priušte i mir.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android