„Brandenburška kapija je zatvorena“ – bila je to udarna vest kojom je novinska agencija Asošijeted pres (AP) u ranim jutarnjim satima 13. avgusta 1961. obavestila svet da je počela gradnja Berlinskog zida. Kapija se nalazila tačno između istočnog i zapadnog dela grada a vojnici i Narodne armije DDR su blokirale sve uobičajene prelaze u Zapadni Berlin – najpre bodljikavom žicom.

-pročitajte još: Da li je „Zid pao na Jugoslaviju“?

„Operacija obezbeđenje granice“ koju je predsednik Nemačke Demokratske Republike Erih Honeker tada počeo, bila je zaključenje podele Berlina. Njome je sprečeno bežanje u Saveznu Republiku Nemačku, jer je od 1949. u tu zemlju prebeglo 2,6 miliona ljudi.

Hladni rat

Masovni egzodus bio je ekonomski poguban za DDR kojoj je u vreme gradnje zida već nedostajao veliki broj zanatskih radnika, ali i lekara. Zvanično obrazloženje za gradnju je, međutim, bilo sasvim drukčije: „Očuvanje mira zahteva da se prekinu aktivnosti zapadnonemačkih revanšista“.

-pročitajte još: Jugovići s istočne strane Berlinskog zida

Ta agresivna retorika bila je tipična za vreme u kojem su se komunistički Sovjetski Savez i kapitalisitčke Sjedinjene Američke Države ogorčeno nadmetale da pokažu ko ima bolji društveni sistem. Obe strane permanentno su se naoružavale i stvorena je takozvana „ravnoteža straha“ – to stanje je trajalo sve do pada Berlinskog zida 1989.

Zapadni Berlin – „Ostrvo slobode u komunističkom moru“

Podeljeni Berlin je bio takoreći žarište borbe dva sistema. Pobedničke sile su ga 1945. podelile na četiri sektora: u istočnom delu grada komandu su imali Sovjeti, u zapadnom – Amerikanci, Britanci i Francuzi.

Tadašnji predsednik SAD Džon F. Kenedi nazvao je demokratski Zapadni Berlin „ostrvom slobode u komunističkom moru“. A DDR je zid dugačak 155 kilometara zvanično zvao „antiimperijalističkim zaštitnim zidom“.

-pročitajte još: Bekstvo iz DDR-a – preko Mađarske i Jugoslavije

Mesto užasa i sećanja: ulica Bernauer štrase

Tokom 28 godina postojanja Zida, na njemu ili pred njim nastradalo je najmanje 140 ljudi. Sećanje na njihovu sudbinu oličeno je u komadu zida dugačkom 200 metara koji još uvek stoji u ulici Bernauer štrase. To je mesto gde se povremeno organizuje okupljanje svedoka starog vremena koji tu pripovedaju šta su sve doživeli.

Jedan od njih je, na primer, Joahim Rudolf, koji je prebegao u Zapadni Berlin, a posle toga prokopao tunel dužine 140 metara – sa zapadne prema istočnoj strani, da bi drugima omogućio bekstvo.

On kaže da se neposredno posle zatvaranja granice s jednim prijateljem našao u blizini bodljikave žice pred kojom su stajali vojnici naoružani „Kalašnjikovima“. Vojnici su vikali na njih dvojicu i Rudolf prenosi da mu je u tom trenutku bilo jasno da su spremni i da pucaju.

Bio je to nagli ulazak u jedno mračno vreme.

-pročitajte još:Borba za slobodu nikada ne prestaje 

Perspektive mladih

No, u Bernauer štrase na okupljanja svedoka danas dolaze i mladi ljudi, poput Lenarta Zibelsa. On je rođen 1995. upravo na jedinom mestu gde je zid još postojao. „Kada živite tako blizu šume“, kaže nam, „i vidite taj zid, i stazu pored njega, u glavi Vam se stvaraju pitanja“.

Lena Kvinke, 22-godišnja studentkinja prava u Haleu, rođena je u Kamerunu, a rasla u Etiopiji. Tamo je išla u školu na nemačkom jeziku i učila po nemačkim nastavnim planovima. Otac joj je Nemac i još u detinjstvu je mnogo slušala o Berlinskom zidu. „Nije vam svejedno kad stojite ovde pred ostacima Zida, znajući čitavu priču“, kaže Lena. „Uvek sam se pitala kojem delu Nemačke bih ja tada pripadala.“

Lena i Lenart imaju i nešto zajedničko. Kao mladi ljudi, kada čuju reč „zid“, ne pomišljaju samo na Berlinski zid, već i, na primer, na zid između SAD i Meksika, ili onaj između Izraela i palestinskih područja. „U svakom slučaju“, kaže Lena, „kad god čujem reč zid, to je za mene nešto nepodnošljivo“.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu