1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Berlinski zid: pre šest decenija grad je hermetički zatvoren

13. avgust 2021.

Berlin je politički bio podeljen odmah po završetku Drugog svetskog rata, ali ljudi su još mogli slobodno da se kreću. A onda je došao 13. avgust 1961. Pre tačno 60 godina počeo je da niče Zid.

Foto: picture-alliance/dpa

Prva misao mi je bila: „Ovo može biti samo privremeno“

03:00

This browser does not support the video element.

„Brandenburška kapija je zatvorena“ – bila je to udarna vest kojom je novinska agencija Asošijeted pres (AP) u ranim jutarnjim satima 13. avgusta 1961. obavestila svet da je počela gradnja Berlinskog zida. Kapija se nalazila tačno između istočnog i zapadnog dela grada a vojnici i Narodne armije DDR su blokirale sve uobičajene prelaze u Zapadni Berlin – najpre bodljikavom žicom.

-pročitajte još: Da li je „Zid pao na Jugoslaviju“?

„Operacija obezbeđenje granice“ koju je predsednik Nemačke Demokratske Republike Erih Honeker tada počeo, bila je zaključenje podele Berlina. Njome je sprečeno bežanje u Saveznu Republiku Nemačku, jer je od 1949. u tu zemlju prebeglo 2,6 miliona ljudi.

Bodljikava žica na Brandenburškoj kapiji u vreme početka izgradnje Berlinskog zidaFoto: picture alliance / akg-images

Hladni rat

Masovni egzodus bio je ekonomski poguban za DDR kojoj je u vreme gradnje zida već nedostajao veliki broj zanatskih radnika, ali i lekara. Zvanično obrazloženje za gradnju je, međutim, bilo sasvim drukčije: „Očuvanje mira zahteva da se prekinu aktivnosti zapadnonemačkih revanšista“.

-pročitajte još: Jugovići s istočne strane Berlinskog zida

Ta agresivna retorika bila je tipična za vreme u kojem su se komunistički Sovjetski Savez i kapitalisitčke Sjedinjene Američke Države ogorčeno nadmetale da pokažu ko ima bolji društveni sistem. Obe strane permanentno su se naoružavale i stvorena je takozvana „ravnoteža straha“ – to stanje je trajalo sve do pada Berlinskog zida 1989.

Linija razdvajanja zapadne i istočne Evrope

Zapadni Berlin – „Ostrvo slobode u komunističkom moru“

Podeljeni Berlin je bio takoreći žarište borbe dva sistema. Pobedničke sile su ga 1945. podelile na četiri sektora: u istočnom delu grada komandu su imali Sovjeti, u zapadnom – Amerikanci, Britanci i Francuzi.

Tadašnji predsednik SAD Džon F. Kenedi nazvao je demokratski Zapadni Berlin „ostrvom slobode u komunističkom moru“. A DDR je zid dugačak 155 kilometara zvanično zvao „antiimperijalističkim zaštitnim zidom“.

-pročitajte još: Bekstvo iz DDR-a – preko Mađarske i Jugoslavije

Mesto užasa i sećanja: ulica Bernauer štrase

Tokom 28 godina postojanja Zida, na njemu ili pred njim nastradalo je najmanje 140 ljudi. Sećanje na njihovu sudbinu oličeno je u komadu zida dugačkom 200 metara koji još uvek stoji u ulici Bernauer štrase. To je mesto gde se povremeno organizuje okupljanje svedoka starog vremena koji tu pripovedaju šta su sve doživeli.

„Te noći sam imao anđela-čuvara“

03:11

This browser does not support the video element.

Jedan od njih je, na primer, Joahim Rudolf, koji je prebegao u Zapadni Berlin, a posle toga prokopao tunel dužine 140 metara – sa zapadne prema istočnoj strani, da bi drugima omogućio bekstvo.

On kaže da se neposredno posle zatvaranja granice s jednim prijateljem našao u blizini bodljikave žice pred kojom su stajali vojnici naoružani „Kalašnjikovima“. Vojnici su vikali na njih dvojicu i Rudolf prenosi da mu je u tom trenutku bilo jasno da su spremni i da pucaju.

Bio je to nagli ulazak u jedno mračno vreme.

-pročitajte još:Borba za slobodu nikada ne prestaje 

Perspektive mladih

No, u Bernauer štrase na okupljanja svedoka danas dolaze i mladi ljudi, poput Lenarta Zibelsa. On je rođen 1995. upravo na jedinom mestu gde je zid još postojao. „Kada živite tako blizu šume“, kaže nam, „i vidite taj zid, i stazu pored njega, u glavi Vam se stvaraju pitanja“.

Lena Kvinke, 22-godišnja studentkinja prava u Haleu, rođena je u Kamerunu, a rasla u Etiopiji. Tamo je išla u školu na nemačkom jeziku i učila po nemačkim nastavnim planovima. Otac joj je Nemac i još u detinjstvu je mnogo slušala o Berlinskom zidu. „Nije vam svejedno kad stojite ovde pred ostacima Zida, znajući čitavu priču“, kaže Lena. „Uvek sam se pitala kojem delu Nemačke bih ja tada pripadala.“

Lena Kvinke: Uvek sam se pitala kojem delu Nemačke bih ja tada pripadalaFoto: Privat

Lena i Lenart imaju i nešto zajedničko. Kao mladi ljudi, kada čuju reč „zid“, ne pomišljaju samo na Berlinski zid, već i, na primer, na zid između SAD i Meksika, ili onaj između Izraela i palestinskih područja. „U svakom slučaju“, kaže Lena, „kad god čujem reč zid, to je za mene nešto nepodnošljivo“.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu